Режисер о одласку из Хрватске и животу у Прагу, филму о Јасеновцу, Фрањи Туђману… Једна од значајних личности југословенског црног таласа, режисер Лордан Зафрановић дочекао нас је у „Славији“. Та најчувенија кафана у Прагу налази се прекопута Народног позоришта, тик уз обалу Влтаве и недалеко од Карловог моста. Смештена је у приземљу чувене Прашке филмске академије на којој је наш саговорник дипломирао 1971. године у класи оскаровца Елмара Клоса. Творац филмова „Окупација у 26 слика“, „Вечерња звона“, „Пад Италије“, „Крв и пепео Јасеновца“, као и многих других, скоро 25 година живи и ради у престоници Чешке. – Професор Клос често је нама студентима у „Славији“ држао предавања – говори на

Кардинал Католичке цркве у Хрватској Алојзије Степинац није убијен, већ је умро природном смрћу од рака крви, обелоданио је хрватски недељник Национал Загреб– Кардинал Католичке цркве у Хрватској Алојзије Степинац није убијен, већ је умро природном смрћу од рака крви, обелоданио је хрватски недељник Национал. Степинац у затвору у Лепоглави није трован, није зрачен смртоносним зрацима и – осим одузимањем слободе – није злостављан никаквим тајним средством комунистичког режима, пише Национал. „Другим речима: Јурај Батеља и цела булумента католичких пропагандиста који тврде да је Степинац убијен тешко обмањују најпре хрватске католике, а затим цели свет“, навео је овај загребачки недељник. Реч је о тексту који се, како се наводи, бави

Словеначки публициста Роман Лељак, познат по публикацијама о злочинима из послератног времена, изјавио је да ради на припремама за филм о Јасеновцу као „партизанском логору“ који је, по његовим речима, затворен тек 1948. године на основу наређења самог Јосипа Броза Тита. По његовим речима, филм ће се бавити јасеновачким логором од 9. маја 1945. године, па до 21. августа 1948. године, када је како тврди Лељак, Броз наредио његово затварање.Он је навео да ће то бити филм првенствено за хрватско тржиште, додавши да је Јасеновац као усташки логор за Хрватску „болна тачка“, али да постоје докази да је затворен тек 1948. године, три године после рата. Лељак је објавио више

Истраживач логора Јасеновац и антрополог Србољуб Живановић рекао је да је за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ крива хрватска држава, јер је 1941. године донијела расистичке законе, а да су надбискуп Алојзије Степинац и његови свештеници били присутни у хрватском парламенту када су они доношени. „Сви у Хрватском сабору су гласали за усвајање тих расистичких закона“, рекао је Живановић на промоцији књиге Момчила Диклића „Светац – може ли Алојзије Степинац бити светац“ на Београдском сајму књига. Он је напоменуо да су ти закони предвиђали да свако може некажњено убијати Србе, Јевреје и Роме, којима је било забрањено да иду тротоаром, те да их може пљачкати, силовати и

Музеј жртава геноцида у Београду добио је црвену траку са латиничним натписом „Србин – Сербе“, која је једна од укупно три такве сачуване траке које су Срби морали да носе на руци у Независној Држави Хрватској /НДХ/, изјавио је директор Музеја Вељко Ђурић Мишина. „Као што су Јевреји морали да носе жуте траке, Срби су морали да ставе црвене с ознаком своје националности. Тиме су аутоматски постајали мета где год да се нађу“, рекао је Мишина за београдске „Вечерње новости“. Он је истакао да је ријеч о драгоцјеном свједочанству о геноцидној политици НДХ, имајући у виду да је по завршетку Другог свјетског рата уништен највећи број материјалних доказа о геноциду