Srpska i Rimokatolička crkva od danas u Zagrebu o spornoj ulozi kontroverznog kardinala. Prva tema razgovora – odnos Vatikana i Alojzija Stepinca prema NDH Papa Franja sigurno neće doneti odluku o kanonizaciji kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca pre okončanja rada Mešovite komisije Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve. Takav epilog nije moguć bez obzira na okolnosti koje mogu da nastupe. Ovaj stav saopšten je “Novostima” u sedištu Rimokatoličke crkve. Vatikan, kako tvrde naši izvori s rimskog Trga Svetog Marka, budno prati rad Komisije, čiji je drugi susret zakazan za danas i sutra u Zagrebu. Zagrebački sastanak ovog stručnog tela, formiranog na papinu inicijativu, sa zadatkom da rasvetli istorijsku ulogu kardinala iz

Sisak – Nakon što su život i djelovanje zagrebačkog nadbiskupa kardinala Alojzija Stepinca (1898.-1960.) predstavljeni u lipnju u Europskom parlamentu u Bruxellesu te zatim u kolovozu u Domitrovićevoj kuli u Zagrebu, izložba „Stepinac: put svetosti“ otvorena je petak 14. oktobra u Dvorani Juran i Sofija u Velikom Kaptolu u Sisku. Svakog radnog dana do 31. oktobra, posjetitelji će moći, na vremenskoj lenti, dužine 8 metara, upoznati se sa Stepinčevim životom i svim važnim događajima vezanima uz njegovo štovanje sve do oktobra 2016. godine, a u kontekstu događanja u Hrvatskoj i Europi.  Također, na 19 panoa Stepinac je predstavljen kroz zanimljive fotografije te izbor poticajnih misli, a izložba predstavlja i nekoliko djela

Mešovita komisija hrvatskih i srpskih stručnjaka koja bi trebalo zajednički da razmotri ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata će se sastati u Zagrebu u naredna dva dana, 17. i 18. oktobra Mešovita komisija hrvatskih i srpskih stručnjaka koja bi trebalo zajednički da razmotri ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata će se sastati u Zagrebu u naredna dva dana, 17. i 18. oktobra. Na prvom dvodnevnom susretu u Rimu od 12. do 13. jula utvrđen je način rada prema metodologiji istorijskih činjenica, utemeljenih na raspoloživoj dokumentaciji i njenoj kontekstualizaciji, prenosi N1 Hrvatska. Rad Komisije neće imati nikakvog uticaja na

Da li reči pape Franciska, izgovorene u pravoslavnoj Gruziji, predstavljaju suspenziju beatifikacije i kanonizacije zagrebačkog nadbiskupa i potonjeg kardinala dr Alojzija Stepinca? Poseta pape Franciska Gruziji početkom oktobra 2016, u vreme velikih globalističkih obmana, dočekana je od strane pravoslavnih Gruzina s nepoverenjem i sumnjom. Svoje nezadovoljstvo iskazali su demonstranti nedaleko od stadiona na kome je papa održao misu za grupu pripadnika gruzinske rimokatoličke zajednice. Demonstranti su istakli transparent „Vatikan – duhovni agresor“. NEUSPEH U GRUZIJI Papa Francisko nije im ostao dužan. Pružio je nezadovoljnim pravoslavnim Gruzinima drugi obraz: „Katolici ne smeju da pokušavaju da preobrate pravoslavne. Pokušaj nasilnog vrbovanja vernika je greh protiv ekumenizma.“ Naknadno je dodao: „Podele u hrišćanstvu

Da li sadašnja Srbija i njena demokratska vlast, a zbog građenja novih dobrosusedskih odnosa, ne samo da prećutkuje, već pravi i strategiju za brisanje najtragičnijeg dela sopstvene istorije? Gura li u zaborav zločine Hrvata u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Jevrejima i Romima, a zbog oživljavanja propale koncepcije bratstva, jedinstva u bivšoj SFR Jugoslaviji – pitanja su koja ovih smutnih dana postaju sve aktuelnija. Naročito su aktuelizovana posle istupa predsednice hrvatske vlade Jadranke Kosor i njenog idolopoklonstva pred onim Hrvatima koji su zbog ponovljenih zločina nad Srbima osetili međunarodno kažnjavanje. Kontrolisane posete Nije nepoznato koliko je Srbija u prošlosti bila zarobljenik prikrivanja tuđih zločina. Takođe, poznato je koliko su srpske

Danas kada ofanziva Vatikana na pravoslavne Srbe na žalost dobija svoj odraz i u srpskom episkopatu, nije naodmet podsetiti se perioda od pre nešto više od tri veka. Situacija je vrlo slična, u mnogim krajevima Austro-Ugarske sa većinskim srpskim stanovništvom počeo je otvoreni pritisak radi unijaćenja Srba. Kako tada, tako i danas, izlaz je samo jedan – jačanje pravoslavne svesti srpskog naroda i oslonac na Rusiju. Upravo o tome i govori tekst o ruskom učitelju Maksimu Suvorovu… Beogradski Mitropolit Mojsije (Petrović) osetio je pogubnost od učenja srpske dece u austrijskim školama, pa se podstaknut rimokatoličkim prozelitizmom još 1718. godine pismom obratio lično Ruskom Caru Petru Velikom. Već tada su nekolicina