Данас када офанзива Ватикана на православне Србе на жалост добиjа своj одраз и у српском епископату, ниjе наодмет подсетити се периода од пре нешто више од три века. Ситуациjа jе врло слична, у многим краjевима Аустро-Угарске са већинским српским становништвом почео jе отворени притисак ради униjаћења Срба. Како тада, тако и данас, излаз jе само jедан – jачање православне свести српског народа и ослонац на Русиjу. Управо о томе и говори текст о руском учитељу Максиму Суворову… Београдски Митрополит Моjсиjе (Петровић) осетио jе погубност од учења српске деце у аустриjским школама, па се подстакнут римокатоличким прозелитизмом jош 1718. године писмом обратио лично Руском Цару Петру Великом. Већ тада су неколицина

Јучерашњи дан је у календарима уписан као Сабор новомученика јасеновачких. Пишем тек данас о њему, јер не прихватам чињеницу да је у питању један дан, већ сматрам да се ми тих жртава морамо сећати свих 365 дана сваке године. Ко заборави жртве из Јасеновца, тај ће сигурно заборавити неког свог и увредити га мученог и одавно на онај свет послатог, јер није знао да је имао рода у Јасеновцу. Колико је само људи, жена, деце и њихових бајки угашено тамо крај Саве. Толике стотине хиљада измрцварених, па остављених да се муче. Замислите место на којем је смрт награда. Избављење. Гледали су једни друге у очи не знајући чије ће прве

Чланови Удружења бивших логораша из Другог свјетског рата и њихових потомака из Бањалуке посјетили су данас Спомен- подручје „Доња Градина“ како би обиљежили 13. септембар – датум када Српска православна црква молитвено обиљежава Сабор светих новомученика јасеновачких. Директор Спомен-подручја „Доња Градина“ Tања Tулековић навела је да су чланови Удружења посјетили данас и манастир Јасеновац. „Са овим удружењем сарађујемо низ година и они су нам контролни механизам када је ријеч о истраживању страдања цивилног становништва Козаре и Поткозарја. Помажу нам у прикупљању фотографија, предмета и докумената, а оно што је веома важно јесу жива свједочења“, појаснила је Tулековићева. Она је додала да је веома важно да се забиљежи што више изјава

Српска православна црква данас ће молитвено прославити Сабор светих новомученика јасеновачких. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно са овим мученицима Српска православна црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама и другим мјестима, само Богу познатим. Свети архијерејски сабор одредио је 13. септембар као фиксни датум прославе Светих новомученика јасеновачких. Извор: СРНА   Везане вијести: СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС Прослављени Новомученици jасеновачки Вечан Спомен Светим Мученицима Јасеновачким (Беседа)

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић јуче је изјавила да канонизација Алојзија Степинца није уперена против ниједног народа, а посебно не против српског народа Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изјавила је данас да канонизација Алојзија Степинца није уперена против ниједног народа, а посебно не против српског народа. У разговору с васељенским патријархом Вартоломејом који борави у Загребу, Грабар-Китаровић је изразила поштовање према свим жртвама и осудила било какве покушаје ревизионизма, али и истакла важност канонизације кардинала Алојзија Степинца, наведено је у саопштењу. „Треба учити од историје, али гледати у будућност и зато нису добре манипулације с бројкама жртава које су се и данас могле чути у Јасеновцу“, рекла је Грабар-Китаровић у разговору с

Јасеновачки мученици представљају у историји наше православне цркве важну и посебну категорију као жртве нацистичког режима, рекао је данас патријарх васељенски Вартоломеј у Загребу. На отварању конференције о холокаусту „Новомученици: Полиперспектива II“. Када стекнемо разумевања за туђа страдања то је знак да смо нешто научили од сопственог страдања, поручио је данас васељенски патријарх Вартоломеј. Конференцији, поред најеминентнијих стручњака за питања холокауста, присуствују из Србије свештенство СПЦ на челу са патријархом Иринејом и министар рада у Влади Србије Александар Вулин. Патријарх Вартоломеј, који ће сутра посетити Јасеновац и боравити у Пакрацу, подсећа да никако не треба заборавити да је XX век за човечанство био век геноцида И холокауста. „Са овог становишта,

Министар у Влади Србије Александар Вулин рекао је у Загребу да треба говорити о томе да је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу, у НДХ починио усташки покрет. „То неме везе са политиком“, рекао је Вулин послије конференције коју је отворио патријарх васељенски Вартоломеј у српској православниј гимназији, додајући да само истина о Јасеновцу може да помогне жртвама и да се такав ужас више не понови. Он је истакао да је патријарху Вартоломеју са којим се сусрео и разговарао у Загребу поклонио икону светог новомученика Вукашина јасеновачког, који је симбол страдања српског народа у Јасеновцу. „Ужас Јасеновца, Јадовна никада више не смије да се понови“, нагласио је Вулин. Говорећи

Последња књига хрватских историчара Славка и Ива Голдштаjна поново jе узнемирила духове у суседству, понаjвише због – тако реалног, али, по добром старом обичаjу, у Загребу тако провокативног – наслова: „Јасеновац и Блаjбург нису исто“ Са становишта историjе, али и здраве памети, дилеме заправо никада ниjе ни било: у Јасеновцу jе извршен геноцид, jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, у коjем су усташе у смрт послале несхватљив броj недужних Срба, Јевреjа и Рома само зато што су били Срби, Јевреjи и Роми; у Блаjбургу jе, с друге стране, извршен злочин против човечности, у коjем су партизани заробили и, по принципу преког суда, стрељали такође велики броj „неприjатеља народа“,

Посета римокатоличког поглавара могућа, али најпре договор са државом. Одласком у логор смрти, Фрања би испунио најважнији услов СПЦ Поглавар Римокатоличке цркве могао би пре Србије да посети и Хрватску, где би одао пошту жртвама логора смрти Јасеновац. Папа Фрања тиме би уважио тихи захтев Српске православне цркве и испунио важан предуслов за долазак у Београд. Како за “Новости” објашњавају саговорници блиски Српској патријаршији и Ватикану, Фрањина посета Хрватској зависи и од исхода дијалога мешовите комисије која расправља о историјској улози контроверзног кардинала Алојзија Степинца. Папин долазак у Загреб могао би да се тумачи као сигнал да ће питање Степинчеве канонизације бити завршено у складу са вољом огромне већине хрватског