Сисак – Након што су живот и дјеловање загребачког надбискупа кардинала Алојзија Степинца (1898.-1960.) представљени у липњу у Еуропском парламенту у Bruxellesu те затим у коловозу у Домитровићевој кули у Загребу, изложба „Степинац: пут светости“ отворена је петак 14. октобра у Дворани Јуран и Софија у Великом Каптолу у Сиску. Сваког радног дана до 31. октобра, посјетитељи ће моћи, на временској ленти, дужине 8 метара, упознати се са Степинчевим животом и свим важним догађајима везанима уз његово штовање све до октобра 2016. године, а у контексту догађања у Хрватској и Еуропи.  Такођер, на 19 паноа Степинац је представљен кроз занимљиве фотографије те избор потицајних мисли, а изложба представља и неколико дјела

Мешовита комисија хрватских и српских стручњака која би требало заједнички да размотри улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата ће се састати у Загребу у наредна два дана, 17. и 18. октобра Мешовита комисија хрватских и српских стручњака која би требало заједнички да размотри улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата ће се састати у Загребу у наредна два дана, 17. и 18. октобра. На првом дводневном сусрету у Риму од 12. до 13. јула утврђен је начин рада према методологији историјских чињеница, утемељених на расположивој документацији и њеној контекстуализацији, преноси Н1 Хрватска. Рад Комисије неће имати никаквог утицаја на

Да ли речи папе Франциска, изговорене у православној Грузији, представљају суспензију беатификације и канонизације загребачког надбискупа и потоњег кардинала др Алојзија Степинца? Посета папе Франциска Грузији почетком октобра 2016, у време великих глобалистичких обмана, дочекана је од стране православних Грузина с неповерењем и сумњом. Своје незадовољство исказали су демонстранти недалеко од стадиона на коме је папа одржао мису за групу припадника грузинске римокатоличке заједнице. Демонстранти су истакли транспарент „Ватикан – духовни агресор“. НЕУСПЕХ У ГРУЗИЈИ Папа Франциско није им остао дужан. Пружио је незадовољним православним Грузинима други образ: „Католици не смеју да покушавају да преобрате православне. Покушај насилног врбовања верника је грех против екуменизма.“ Накнадно је додао: „Поделе у хришћанству

Да ли садашња Србиjа и њена демократска власт, а због грађења нових добросуседских односа, не само да прећуткуjе, већ прави и стратегиjу за брисање наjтрагичниjег дела сопствене историjе? Гура ли у заборав злочине Хрвата у Другом светском рату над Србима, Јевреjима и Ромима, а због оживљавања пропале концепциjе братства, jединства у бившоj СФР Југославиjи – питања су коjа ових смутних дана постаjу све актуелниjа. Нарочито су актуелизована после иступа председнице хрватске владе Јадранке Косор и њеног идолопоклонства пред оним Хрватима коjи су због поновљених злочина над Србима осетили међународно кажњавање. Контролисане посете Ниjе непознато колико jе Србиjа у прошлости била заробљеник прикривања туђих злочина. Такође, познато jе колико су српске

Данас када офанзива Ватикана на православне Србе на жалост добиjа своj одраз и у српском епископату, ниjе наодмет подсетити се периода од пре нешто више од три века. Ситуациjа jе врло слична, у многим краjевима Аустро-Угарске са већинским српским становништвом почео jе отворени притисак ради униjаћења Срба. Како тада, тако и данас, излаз jе само jедан – jачање православне свести српског народа и ослонац на Русиjу. Управо о томе и говори текст о руском учитељу Максиму Суворову… Београдски Митрополит Моjсиjе (Петровић) осетио jе погубност од учења српске деце у аустриjским школама, па се подстакнут римокатоличким прозелитизмом jош 1718. године писмом обратио лично Руском Цару Петру Великом. Већ тада су неколицина

Јучерашњи дан је у календарима уписан као Сабор новомученика јасеновачких. Пишем тек данас о њему, јер не прихватам чињеницу да је у питању један дан, већ сматрам да се ми тих жртава морамо сећати свих 365 дана сваке године. Ко заборави жртве из Јасеновца, тај ће сигурно заборавити неког свог и увредити га мученог и одавно на онај свет послатог, јер није знао да је имао рода у Јасеновцу. Колико је само људи, жена, деце и њихових бајки угашено тамо крај Саве. Толике стотине хиљада измрцварених, па остављених да се муче. Замислите место на којем је смрт награда. Избављење. Гледали су једни друге у очи не знајући чије ће прве