Чланови Савеза Рома у Хрватској “Кали Сара” посјетили су данас Спомен-подручје Доња Градина. Положили су вијенце и обишли гробна поља Доње Градине, највећег стратишта система јасеновачких логора из Другог свјетског рата, гдје је по окриљем злогласне НДХ међу 700.000 жртава, убијено и 40. 000 Рома. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане Вијести: Роми траже одштету за страдања у Другом свјетском рату … Роми траже да се докаже геноцид над њима | Јадовно 1941. Објављена научна књига о геноциду над Ромима у НДХ …

Симпатизери усташког покрета и Независне Државе Хрватске предвођени хрватским глумцем Божидаром Алићем и саборским послаником Жељком Гласновићем сликали су се испред Спомен-подручја Јасеновац пред таблом на којој се налази усташки поздрав “За дом спремни”. Они су присуствовали проусташкој комеморацији наводним “жртвама логора Јасеновац страдалим након Другог свјетског рата”. Иако нема никаквих доказа нити основа за те тврдње, усташки симпатизери у Хрватској настоје да ублаже геноцид у јасеновачком логору над Србима Јеврејима, Ромима и антифашистима измишљајући партизанске злочине у том логору. На усташкој комеморацији учествовали су и представници Хрватске чисте странке права из Хрватске и БиХ. Божидар Алић познат је по бројним усташким испадима, а међу њима је и онај кад

Закључана документа ватиканског архива прете да блокирају дијалог са српском Патријаршијом. Ратни римски понтиф и сам је контроверзна личност Писмо надбискупа Алојзија Степинца папи Пију Дванаестом из маја 1943. године документ је који чува архив у Ватикану, а чији садржај би бацио ново светло на лик контроверзног хрватског надбискупа. Овај акт само је део мноштва архивске грађе из времена Другог светског рата коју Света столица – одбија да објави. Питање деценијама недоступне документације у Риму отворено је и на последњој сесији Мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције одржане 20. и 21. априла у Славонској Пожеги. Иако је Ватикан обећао да ће изнети на светло дана сву грађу која

Делегација Одбора је посетила Патријарха српског Иринеја, поводом Изложбе о Јасеновцу која ће се одржати у петак 28. априла у Скупштини Србије. Иван Костић је предводио делегацију Одбора за дијаспору и Србе у региону, коју су још сачињавали народни посланик Миодраг Линта, заменик председника Одбора и госпођа Јадранка Јовановић, позната српска уметница која је такође члан овог Одбора. Иван Костић је говорио о досадашњим активностима Одбора, где је истакнуто да се у многим земљама региона не поштују основна људска права према срспкој заједници. Такође је упознао Патријарха Иринеја у вези са активностима Одбора по питању теме Јасеновца и страдања Срба у 20-ом веку. Патријарх је благословио рад Одбора и истакао

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић иницирају филм о логору Јасеновац, који би требало да раде звијезде из Холивуда, пише “Блиц”. Лист наводи да су се Додик и Вучић договорили да би тај филм требало да се снима у међународној продукцији, а у току су преговори са једном од највећих свјетских продуцентских кућа. “Представник Владе Србије, којег је делегирао Вучић, у контакту је са једним од најпознатијих продуцената данашњице. Он је расположен да продуцира филм о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу”, рекао је извор укључен у преговоре. Саговорник листа је рекао је да би у наредним мјесецима требало да буду договорени детаљи, те додао

„Недоступност ватиканског архива тренутно је највећи проблем у раду мешовите православно-католичке комисије чији је задатак да заједнички размотри лик кардинала Алојзија Степинца,“ изјавио је патријарх српски Иринеј за „Политику“. Како наводи лист, патријарх је тиме потврдио информације које су процуриле у јавност, након последњег засиједања комисије у Пожеги, 21. и 22. априла – да је делегациија СПЦ оштро негодовала што представник Свете столице Бернард Ардуро онемогућава нашим истражитељима приступ овом архиву. Ријеч је о преписци између надбискупа Степинца и представника Свете столице у НДХ опата Ђузепеа Марконија са једне, и тадашњег ватиканског државног секретара кардинала Луиђија Маљонеа и самог папе Пија Дванаестог, са друге стране. Ова грађа, како се претпоставља,