Пре тачно деветнаест година су авиони НАТО на Ниш бацили стотине касетних бомби. Смртно је страдало 15 људи. Многе касетне бомбе су остале да и данас буду претња. Па ипак, власти у Србији као да су на њих заборавиле, пише Дојче веле. Седмог маја 1999. Нишлијка Гита Јовић отишла је на посао као и сваког другог дана. Био је петак и дан када је последњи пут била стоматолошка сестра. “Био је тмуран неки дан“, прича Гита (59) за ДW. “Чули су се млазеви авиона, нека галама. Мислила сам, негде ће да оду. Одједном, у десној нози сам осетила јак бол. Тог тренутка ми ништа није било јасно, а онда сам схватила

У Нишу је данас парастосом и полагањем вијенаца обиљежен Дан сјећања на цивилне жртве НАТО агресије 1999. године. Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Милошевић истакао је након полагања вијенаца код споменика жртвама НАТО агресије у Нишу да је Србија скупо плаћала своју слободу, и то увијек крвљу, те подсјетио да су и 7. маја 1999. године жртве били недужни људи. Вијенце су положили и представници Града Ниша, Нишког управног округа, породице жртава, удружења и грађани оприједељени за његовање традиција ослободилачких ратова Србије. Поред ректората Нишког универзитета и пијаце код нишке Тврђаве подигнута су два обиљежја цивилним жртвама НАТО агресије 1999. године, када је од

Координационо тело и Национална лабораторија за научно истраживање последица НАТО бомбардовања биће формирани у наредних месец дана, најавио је министар заштите животне средине Горан Триван. Тако ће Србија први пут званично и институционално почети да се бави последицама страшног злочина из 1999. године. Оснивање лабораторије не подразумева формирање нове научне установе, већ координацију свих државних лабораторија које су способне да спроведу истраживања о штетном утицају НАТО пројектила који су засули Србију, а посао ће трајати неколико година. Министар напомиње да ће држава настојати да истраживања спроведе и на Косову и Метохији, јер, каже,  осиромашени уранијум и хемија не праве разлику међу нацијама, то није политичко питање. Иако се последњих година неколико различитих тимова  наших еминентних научника и лекара њиме бавило,

У Мурини је данас обиљежена деветнаеста годишњица од када су се разорни пројектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мјештане ове варошице на сјеверу Црне Горе. У НАТО бомбардовању Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце. НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак. Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и

У мјесту Мурино данас ће бити обиљежено 19 година од НАТО бомбардовања ове варошице на сјеверу Црне Горе у којем је страдало шест цивила, од чега троје дјеце. Помен жртвама НАТО агресије на варошицу Мурино организују Епархија будимљанско-никшићка, Српски национални савјет Црне Горе, мјесна заједница Мурино и Удружење књижевника Црне Горе. Његово преосвештенсво епископ будмиљанско-никшићки Јоаникије служиће од 11.00 часова помен испред споменика жртвама агресије у Мурини. Након помена и полагања цвијећа биће уприличен пригодан програм у којем ће наступити пјесници из Удружења књижевника Црне Горе, саопштено је из Српског националног савјета. У НАТО бомбардовања Мурина страдало је шест цивила, од којих троје дјеце. НАТО авијација је без икакве објаве

Официр из тадашње ЈНА, после рата на простору бивше Југославије, настанио се са породицом у Шиду, а погинуо је на падинама Проклетија као највећи Србин када се са својом четом супроставио бројнијим терористичким снагама ОВК, где је покушавао да из обруча извуче рањене војнике. Како се десила погибија Иванковића и које су биле његове последње речи када га је погодио снајперски метак сведочи војник Саша Јовић. – Крунослав Иванковић се налазио са моје леве стране, имао је заклон једне велике букве, Негић је био испред мене иза једне друге букве која је била откинута на пола, Неџмедин се налазио са моје полудесне стране заједно са Данилом Војводићем, добровољцем који је,

У нападу НАТО-а на зграду РТС-а у Београду у априлу 1999. године у тадашњој Савезној Републици Југославији погинуло је 16 новинара, али, ипак, није услиједила снажна међународна осуда као након напада на лист „Шарли ебдо“ у Паризу 2015. године, објавио је канадски Центар за истраживање глобализације. У тексту под насловом „Заборављни ратни злочини: Напад на државну телевизију Србије 1999. године избрисан из досијеа“ наводи се да се овај заборављени ратни злочин догодио 23. априла 1999. године у оквиру ваздушне кампање НАТО-а заједно са припадницима Ослободилачке војске Косова, паравојном јединицом повезаном са Ал каидом и организованим криминалом, а против СРЈ. Аутор напомње да тада није било великих јавних кампања за 16

Пошту страдалима пре 19 година код споменика „Зашто?“ одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих Београд – Тачно у 2.06 ноћас навршило се 19 година од убиства 16 радника Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици, а пошту страдалим код споменика „Зашто?“ одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих. После минута ћутања, у име РТС-а венце су положили и запалили свеће генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника, наводи се на сајту РТС-а. Мирослав Медић, брат убијеног Синише, обратио се окупљенима запитавши – Зашто? „Деветнаест година већ стојимо овде испред споменика ‘Зашто?’ да

Данас се навршава 19 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије /РТС/, када је погинуло 16 раднике те телевизије, што је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ. У ноћи 23. априла 1999. године у 2.06 часова у агресији на Србију, НАTО је извршио напад на зграду РТС у центру Београда. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије. Удружење новинара Србије /УНС/ и Синдикат новинара Србије позвали су новинарске асоцијације и синдикате из држава чланица НАTО-а да затраже у својим земљама независне истраге тог ратног злочина. Челници НАTО-а тврдили су да