arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Сара Флаудерс из Међународног акционог центра „протерује“ Медлин Олбрајт

Акциони центар „Ремзи Кларк“ испрашио Олбрајтову у Њујорку: „Фашисто! Масовни убицо!“

У БРУКЛИНУ НАСТУПИЛА У САЛИ ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ БЕТ ЕЛОХИМ, АЛИ ДОЧЕКАНА „НА НОЖ“ – Излагање Олбрајтове је прекидано шест пута, од стране шест различитих демонстраната, који су се истином супротставили сили и држали у рукама транспаренте са натписом „Олбрајтова је ратни злочинац!“ – Бери ЛИТУЧИ, ванредни професор историје на Медгар Еверс колеџу у Њујорку, назвао је иступање Олбрајтове у синагоги „неописивом срамотом“: „Олбратова је организовала разбијање и бомбардовање Југославије 90-их, као и ангажовање фашистичких и терористичких снага, које су убиле и мучиле хиљаде мушкараца, жена и деце. Олбрајтова је у Хрватској подржавала познатог расисту Фрању Туђмана, а у Босни Алију Изетбеговића, припадника и носиоца политичких идеја SS Ханџар дивизије босанских муслимана у

Споменик у Ташмајданском парку са бронзаном бистом Милице Ракић

Бошко Антић: Милици с љубављу

Нажалост, сада те знамо сви ми који тугујемо за тобом. Твоја слика остаће читав живот у сећањима. Никада твоје окице не могу нестати из нашег ока Свакодневно у злочиначкој агресији гину деца. Зликовци су им одузели дјетињство, уместо у вртиће и школе шаљу их у склоништа. На звук сирена дрхте мала срца. Младе животе односе бомбе, а непријатељ се извињава, док зла вештица Мадлен тврди да то чини из љубави према Србима. Прољеће је најлепше доба у мојој улици – Улици оморика. Тада моја улица процвјета јер се на ливади испод моје терасе, поред бијеле раде, љубичице и маслачка појаве нове плаве, смеђе и црне главице – стижу нови клинци

Сурдулица – Милићи; С лева на десно: Милица, Весна, Александар, Стаменка, Владимир, Љиљана, Миомир; фото: Врањска Плус

Деветоро жртава бомбардовања у Сурдулици у кући Милићевих

Не могу да дигнем руку на себе, а хоћу Топао, сунчан априлски дан у Сурдулици. 27. април 2009. Зраци падају и обасјавају брзу, бистру реку Врлу, а ветар који долази са околних брда, док стојимо испред новосаграђене куће Милићевих, увлачи се под кожу. Изазива неподношљиву језу у пустој улици Змај Јове. Десет година које следе носе са собом трауматична сећања на 27. април 1999. године. Тада су две бомбе разорне моћи погодиле породичну нову кућу Војислава Милића у којој су девет лица погинула, од тога шесторо његових најмилијих. На мермерној плочи постављеној на кући, у којој нико не станује, стоје имена погинулих: Стаменке (66), Александра (37), Весне (37), Миљане (15),

Екипа Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/положила је вијенац на споменик "Зашто?" у београдском Ташмајданском парку у знак сјећања на 16 радника Радио-телевизије Србије /РТС/ који су страдали на својим радним мјестима 1999. године у злочиначком НАТО бомбардовању.

Екипа РТРС положила вијенац на споменик „Зашто?“

Екипа Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/положила је вијенац на споменик „Зашто?“ у београдском Ташмајданском парку у знак сјећања на 16 радника Радио-телевизије Србије /РТС/ који су страдали на својим радним мјестима 1999. године у злочиначком НАТО бомбардовању. У знак сјећања на страдале колеге екипа малог фудбала РТРС-а учествоваће у меморијалном турниру у малом фудбалу „Играјмо за 16“, који се у организацији РТС-а одиграва у Паско арени. Капитен екипе РТРС-а Милорад Арлов изјавио је да та екипа на турниру, који се одржава 19 година, учествује осми пут. „Веома нам је драго што нас РТС, наша братска кућа позива још од 2011. године да нашим присуством одамо почаст жртвама злочиначког НАТО бомбардовања 1999.

Генерал Павковић проговорио: Небо и земља су горели, хероји нису дали педаљ српске земље, 800 терориста никада се није вратило!

Битка за Кошаре била је страшна. Уз велике жртве, од 9. априла до 14. јуна зуставили смо пробој терориста ка Дреници. Али, битка на Паштрику, која је трајала од 26. маја до 14. јуна (последњег дана рата), у нашим борбеним документима забележена је као најтежа. Поред припадника терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, тукли смо се и против Стратешке авијације САД која је само 26, 27. и 31. маја на наше положаје изручила око 200 најразорнијих бомби које су делове планине претвориле у „месечево тло“. Говори овако, за Новости, из затвора у Финској, бивши начелник ГШ Војске Србије и Црне Горе, данас хашки осуђеник – генерал Небојша Павковић. Како открива

Деветнаст година од злочина у Грделичкој клисури

Данас се навршава 19 година од невиђеног злочина у Грделичкој клисури када су авиони НАТО алијансе на железничком мосту преко Јужне Мораве погодили воз пун путника. Код спомен- обележја у пет до дванаест, у време гранатирања воза, почела је комеморативна свечаност на којој ће бројне делегације положити венце и цвеће. На други дан ускрса 12. априла 1999. године авиони НАТО-а гранатирали су међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, други и трећи вагон потпуно су уништени. Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих међу којима шестогодишњи Бранимир Станијановић и једна трудница. И после 19 година мештани Грделице не

Кошаре су битка која траје

Две недеље од почетка НАТО агресије 1999, на Велики петак, ноћу, 9. априла почео је копнени напад на Југославију. За место удара изабрана је караула Кошаре, на висовима Проклетија. Снаге ОВК и НАТО два дана су непрекидно гранатирале положаје Војске Југославије. Успели су да заузму караулу и четири квадратна километра наше територије. Даље нису могли, али битка је настављена у наредна два месеца. Епилог херојске одбране био је скоро 300 рањених и страдалих, али напад ОВК и НАТО пешадије је заустављен. Копнена инвазија је спречена. На 19. годишњицу од почетка битке за Кошаре, за “Слободу” говори командант одбране Кошара пуковник Љубинко Ђурковић Г. Ђурковићу, политичари тог времена оцењују да је рат 1999.

Географски положај карауле Кошаре

Деветнаест година од „Битке за Кошаре“

НАTО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу. Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама. Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије. Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресијецање комуникације између јединица тадашње Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, као и заузимање ширег подручја Метохије током тог напада. Послије тешких борби Војска Југославије

Фото: Приватна архива

„Узеше нам Бојану и Божину на правди Бога“: Мештани Мердара не заборављају најтужнији Васкрс 1999. године

У кући на самој административној линији у првим сатима Васкрса од Нато бомби страдали једанаестомесечна Бојана и њен отац Божина Тошовић. Девојчица погинула у очевом наручју… Дан уочи Васкрса, село је било пуно људи. Не само мештана већ и расељених са Космета који су ту надомак административне линије код рођака и пријатеља пронашли уточиште. Иако су нас и до тада бомбардовали, надали смо се да ће нас барем за Васкрс поштедети. Али, на жалост, то Васкршње јутро нам је било једно од најтежих током бомбардовања. Часлав Милошевић, каои остали житељи Мердаране заборавља Васкрс 1999. године, када је ово куршумлијско село на самој административној линији са Косметом током Нато бомбардовања засуто

Грађани обележили 19 година од НАТО разарања Ћуприје

Ћурприја  – Грађани Ћуприје, данас су обележили 19 година, од бомбардовања овог градића на Великој Морави које је НАТО авијација први пут извела у 00,40 сати 8. априла, када је са 11 пројектила разорен центар града.   Последице НАТО агресије видљиве су и данас на бројним објектима: Касарни војске, згради Електродистрибуције, робној кући у центру града… . Обележавање су уприличили сами грађани, они који су у овом нападу изгубили највише: куће, станове и другу имовину и били рањени, евакуисани и расељени у нужни смештај.   Разарање је било такво, тврде Ћупричани, да га овај градић „није доживео у преко седам векова дугој историји”. Тада је потпуно срушено 30 индивидуалних кућа и 70

(Фото Војска Србије)

Парастос официрима страдалим на Маљену 1999. године

Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења су на Маљену одали пошту поручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу који су страдали 6. априла 1999. године, саопштила је Војска Србије. Заменик команданта 126. бригаде ВОЈИН пуковник Драган Радовановић, подсетио је присутне на животе поручника Радића и Савичића и тренутак када су храбро страдали обављајући дужност. У цркви подигнутој на месту погибије, на Краљевом столу, парастос је служио епископ ваљевски Милутин. На спомен-обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН цвеће су положиле породице, колеге из бригаде, делегације Команде Ратног ваздухопловства и ПВО, СУБНОР-а, Града Београда и општина Сурчин и Пожега. Аутор: Аутор: M.Г. Извор: ПОЛИТИКА Везане вијести: Нашли смо Ениса, хероја са Кошара „Остао

Фото: in4s.net

Црногорски свештеник-падобранац: Господ није дао да велика Русија пропадне

Није риједак примјер у бурној историји Балканског полуострва да су многи свештеници умјесто службе Богу били принуђени да се са сабљом и пушком у руци супротстављају поробљивачима. Стопама свештеника који су се прославили својим јунаштвом, попут Петра Јагодића, Луке Лазаревића и Мила Јововића,  отишао је и црногорски свештеник Мијајло Бацковић, који је након завршене Богословије на Цетињу 1997. године ступио у легендарну 63. падобранску бригаду Војске Југославије и 1999. бранио отаџбину од агресора. Редован војни рок за младог богослова у најбољој јединици некадашње југословенске војске, због догађаја који су услиједили током 1998. и 1999. продужио се на готово двије године. Своје утиске и сјећања из тих тешких времена подијелио је ексклузивно

Како је Америка извршила економски геноцид над Србијом

Пише: Мира Канкараш Тркља Тек 20 година од санкција, Амбасада САД у Београду је позвала српске фирме чија су средства била заробљена у Америци да јој се јаве. Са исплатом оног што је остало почели су крајем прошле године. То је тек део првог чина економског геноцида који над Србијом траје од 1992, каже економиста Зоран Вујовић. Требало је да прође 18 година па да домаћа научна и стручна јавност укаже да је НАТО агресијом на Србију начињен еколошки геноцид. Ових дана је економиста Зоран Вујовић промовисао термин економски геноцид, коме је, по његовом мишљењу, Србија изложена још од 1992, када су уведене санкције УН. Њихово укидање није, међутим, означило

Милош Вучевић полaже венац / Фото Танјуг

Вучевић: Мостове можете обновити, али не можете вратити животе

Градоначелник Новог Сад Милош Вучевић положио је венац на спомен-обележје код Варадинског моста, поводом 19.годишњице погибије Олега Насова у НАТО бомбардовању Градоначелник Новог Сад Милош Вучевић положио је данас венац на спомен-обележје код Варадинског моста, поводом 19.годишњице погибије Олега Насова у НАТО бомбардовању, и нагласио да мостови могу бити обновљени, али људски животи се никад не могу вратити. Вучевић каже да не постоје речи које могу бити прикладне и да својим значењем иоле надоместе губитке породице, као ни да дочарају кроз шта су људи пролазили пре 19 година. „Једна од великих животних неправди, која нас је задесила те ратне 1999. године, десила се управо првог дана априла, када се Олегов

Срушен Варадински мост

На данашњи дан прије 19 година срушен Варадински мост преко Дунава

НАТО авијација је на данашњи дан прије 19 година срушила мост Маршала Тита, познатији као Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. НАТО бомбардери срушили су Варадински мост 1. априла, 1999. године у 5.05 часова. У том тренутку мост је прелазио двадесетдеветогодишњи Олег Насов, који је погинуо. Три мјесеца касније његова супруга родила је сина коме је дала очево име. Неколико дана касније, у априлу те године, НАТО авиони срушили су и преостала два новосадска моста преко Дунава – Мост слободе и Жежељев мост. Мост слободе срушен је на Велику суботу по Грегоријанском календару, 3. априла 1999. године у 19.55 часова. Најдуже је пројектилима НАТО авијације одолијевао друмско-жељезнички Жежељев мост.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.