Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије. Скот је након доделе Виртус награда Траг фондације у Београду рекао новинарима да не жели да говори о учешћу САД у бомбардовању Србије, односно, тадашње СРЈ. На питање новинара да ли мисли да ће икада ране зарасти између Сједињених Држава и Србије, Скат је рекао: “Данас о

Полагањем вијенаца, паљењем свијећа и минутом ћутања код споменика “Зашто?” у Ташмајданском парку у Београду, на дан обиљежавања датума почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, одата је пошта погинулим радницима Радио-телевизије Србије /РТС/. Пошту страдалим одали су чланови породица 16 радника РТС, погинулих у НАТО бомбардовању зграде телевизије 1999. године, представници РТС, Министарства културе и информисања Србије и Скупштине града. Мирослав Медић, брат погинулог радника РТС-а Синише Медића, захвалио је присутнима што су дошли да обиљеже почетак бомбардовања и да сјете се страдалих. “Зашто је било потребно да погине ових 16 невиних људи, који су само обављали свој посао, који нису утицали на уређивачку политику тадашње телевизије, који су само желели

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић положио је данас вијенац на спомен-плочу припадницима МУП-а Србије у Београду, који су погинули у НАTО бомбардовању 1999. године, поручивши да су они својим животима показали како се воли Србија. “Данас обележавамо сећање на све припаднике МУП-а који су дали своје животе за нешто што је најзначајније за Србију – нашу слободу. Tи људи су током НАTО агресије бранили своју земљу, борили се и у тој борби дали своје животе”, рекао је Стефановић. Он је изразио поштовање према овим људима који су, како је навео, у тешким данима били уз своју земљу, борили се за њу, бранили је и својим животима показали како се воли

У испаљеним нуклеарним пројектилима баченим на Србију 1999. године било је око шест тона уранијума 235, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму, истакла је Светлана Жунић Најчешће последице НАТО бомбардовања и штетних ефеката осиромашеног уранијума на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна обољења, заливски, односно балкански синдром који је присутан код војника и цивилног становништва, закључак је учесника јучерашњег научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ”, који је организовао Евроазијски безбедносни форум, у Институту за међународну политику и привреду. Порука овог сусрета је и да су слични здравствени проблеми такође дијагностиковани и код војника западних земаља који су учествовали

У знак осуде терористичког напада НАТО на Савезну Републику Јигославију 24. марта 1999. године, сјећања на погинуле припаднике Оружаних снага Југославије и цивилне жртве и сулудо разарање и тровање једне суверене земље, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе ће, заједно са породицама и поштоваоцима палих бораца, у суботу 24. марта у 12 часова положити вијенце на споменике палим борцима у Никшићу, Мојковцу, Беранама и Андријевици. Није дозвољено полагање вијенаца у Даниловграду и Подгорици Удружење је било планирало да са породицама палих бораца, по правилима које одреди Војске Црне Горе, положи вијенце и на споменике у касарнама Војске Црне Горе у Маслинама – Подгорица и Даниловграду. Међутим, Оперативни дежурни тим Генералштаба Војске Црне

У Дому Војске подсећање на злочин против СР југославије пре 19 година. Поручено да је агресија разорила читав систем европске безбедности Обележавање 19. годишњице од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију је дан када се подсећамо великог и неоправданог злочина. Истовремено, међутим, морамо да кажемо и да политички процеси који су довели до НАТО агресије још нису завршени, као и да је бомбардовање могло да реши само један једини проблем – проблем будућности и кредибилитета НАТО. Овако је НАТО агресију окарактерисао проф. др Момир Булатовић, у то време председник Владе СРЈ, на конференцији “Да се не заборави – 19 година од почетка НАТО агресије, агресије која се наставља”, одржаној

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичић рекла је да је НАТО приликом бомбардовања Србије 1999. године починио екоцид, да је двоструко повећан број деце оболеле од малигних болести и да се нада да ће брзо бити формирано коордионационо тело за испитивање последица агресије. Грујичићева је навела да само од леукемије смртност од 2002. године до данас повећана за 139 одсто. Она је указала и на проблем аутоимуних болести, које су, нарочито међу женама, у енормном порасту, на повећану стерилност код мушкараца, као и да посебно забрињава то што је двоструко повећан број деце обољеле од малигних болести у односу на време пре агресије. – Не сме се