Нисам те заборавио

Пише: Спасоје Томић

Пишем ти ове редове много раније него иначе, као и сваке године посвећујем их теби, теби која их нећеш моћи прочитати али се надам да ће ти анђели пренијети ово што пишем, јер си ти анђеле наш међу анђелима, на бољем мјесту од онога на којем смо тренутно ми.

Ти си као и многи наши мученици постала симбол, симбол нашег страдања, симбол нашег мучеништва, симбол нашег разапетог Косова! Са овог свијета си отишла када си спремала за починак ни не слутећи анђеле наш да ћеш отићи на вјечни починак, а на тај починак су те послали крволоци и убице који и дан данас желе да нас униште, само што сада више не користе бомбе за своје намјере, нису им више потребне, довољно су нас затровали осиромашеним уранијумом, довољно су изгледа нашли оних који су за ситне привилегије спремни да тврде да је тај и такав уранијум здрав за нас само што ми то не знамо!

Мученице наша, има међу нама и оних који признаше неко тзв Косово, пљуну та пјестокупљевина на кости страдалника из Мурина, па те молим ако су ту близу тебе да их замолиш да нам опросте што се боље и јаче не успротивисмо њима таквима, да нам опросте што нисмо имали снаге да то спријечимо, замоли их и премоли их да нас разумију, а знам да нам хоће опростити јер дјечје душе су неискварене и оне не умију да замјере нити да мрзе.

Морам ти испричати још једну срамоту која паде на часно име некада јуначке Црне Горе, забрањују нам роде мили и да обиљежимо страдања наших мученика, неће  веле да се замјерају Натоу, а то је онај исти Нато због којег ти радости родитеља својих ниси више са њима, кажу Милице моја мила да су нам они који су нас убијали пријатељи, а да су нам они са којима смо увјек заједно бранили слободу непријатељи и окупатори. Кажу нам да не смијемо размишљати водећи се емоцијама, а замисли какви би ми били људи када би искључили те исте емоције? Не знам да ле неко може да их искључи, али ја не могу, не могу ни да им заборавим ни да им опростим ни тебе Милице ни Јулију ни Мирослава, не могу да им заборавим ни Скелане ни Братунац ни Медачки Џеп ни Жуту кућу ни Јасеновац, а тебе посебно не могу да заборавим јер ако би се то некада десило знао бих да сам изгубио душу, а то је најгоре што човјеку може да се деси, и то наши непријатељи управо и хоће, да нас дехуманизују, да нам исперу мозгове, да нас претворе у аутоматизоване машине! Е па неће моћи, обећавам ти анђеле да ћу увјек свуда и на сваком мјесту понављати док год будем могао “Дјецу вам нећу опростити“

Опрости ако сам ти пореметио вјечни мир, твоје ране су у Царству небеском зацијелиле, а наше ране, ране на тијелу српског народа због ваших земаљских рана никада зацијелити неће!

НИСАМ ТЕ ЗАБОРАВИО!

Извор: ИН4С

Везане вијести:

Дан кад је НАТО убио Милицу Ракић

Дан када је „Милосрдни“ почео да убија анђеле

Споменик Милици, девојчици страдалој током НАТО агресије …