Ова прича је по сећањима војника класе март 1998. 125. моторизоване бригаде, батаљона у Пећи: Мирка Радивојевића, Негована Здравковића, Бојана Аврамовића и „Магнума 357” (кодни назив са Кошара)… На одслужење војног рока дошли су марта месеца 1998. у касарну Бели Дрим у Пећи. Обука код ових мартоваца је била неуобичајена, али прилагођена готово ратним условима који су тада владали на Косову. Та обука коју су прошли војници из класе март ’98 из касарне у Пећи показала се касније као веома делотворна. Њих су обучавали и спремали за рат! Обучавани су у интервентним водовима од веома способних и искусних официра. Тако им је у једном тренутку држао обуку и био командир

На караули Кошаре, су сви били сјајни пси (Нез, Црни, Максимилијан…), али Листер је био синоним за достојанство, храброст и оданост. Ово је прича о псу који је својим завијањем заувек оставио печат пријатељства и саборништва. Био је омиљен међу војском, и врло препознатљив по томе да не воли друге псе. Али његове очи су октривале велику љубав према људима и војницима, колико год је он то хтео да сакрије. Чин мајора је добио због изузетно добро извршених задатака, откривања, заплене наоружања, па и неколико убистава шиптара у ратним околностима и илегалаца у мирнодопским условима. У служби Отаџбине, још од ’92, несебично је давао своје тело и свој ум. Иако мирнодопски,

Ненаду Михаиловићу није дозвољено да одржи јавни час и деци прича о језивим борбама током одбране земље 1999. Ненаду Михаиловићу (38), одликованом ратном хероју и једном од преживелих учесника битке на Кошарама, забрањено је да у Основној школи „Бранислав Нушић“ у Београду одржи јавни час и са децом подели део историје коју је исписао са осталим херојима на Косову и Метохији 1999.. Ненадова деца иначе похађају ову школу, а једном недељно родитељи дају предлоге за јавни час. Као учесник битке на Кошарама, Ненад је желео да деци исприча нешто што није записано у њиховим књигама, али, нажалост, наишао је на затворена врата. „Није прави тренутак“ – Однео сам у четвртак

Грк Маринос Рицудис који је 1999. године одбио да учествује у бомбардовању Србије добио је свој мурал. Фотографија мурала објављена је на друштвеним мрежама, али није познато када је он урађен, нити гдје се налази. На муралу се види Рицудисов лик, а у позадини су заставе Грчке и Србије. Подсјећамо, патријарх српски Иринеј одликовао је крајем јануара Рицудиса орденом Светога цара Константина. „Маринос Рицудис био је у ситуацији да изврши дужност грчке државе и учествује у срамном нападу на наш народ, земљу и он је, као командант војног брода, дошао је у Јадранско море, гдје му савјест није дозволила да испуни оно што је био дужан да учини, вратио се

Инспекторе Међународне агенције за атомску енергију интересовало је да ли власти Слободана Милошевића врше одређене експерименте, чији би коначни циљ био обнова прекинутог нуклеарног програма маршала Тита У јутарњим часовима 27. априла 1999. године инспектори Међународне агенције за атомску енергију поново су посетили Институт за нуклеарне науке у „Винчи”. Готово у исто време када су се међународни нуклеарни посматрачи појавили на улазу у Институт, на интернету се појавила сателитска фотографија са натписом „Vinca Nuclear Reserach Installation, Serbia”. На слици су се јасно видели Реактор РА, Реактор РБ, лабораторије за „врућу хемију” и производњу радиоизотопа, као и моћна Акцелераторска инсталација ТЕСЛА. – Чинило нам се да смо већ били одређени као

Познати српски глумац тумачи улогу у филму „Балканска линија“ руског редитеља Андреја Волгина. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond Милош Биковић је испричао дописници Катарини Лане о раду на овом филму. Филм је посвећен догађајима из 1999. године, када за време НАТО бомбардовања Србије батаљон руских падобранаца заузима аеродром Слатина на Косову, одбија нападе Албанаца и НАТО војске и спашава заробљене Србе. То је војна драма заснована на истинитим догађајима који су још увек болно место не само за Србе, већ и за многе Русе. Милоше, шта Руси мисле о тим дешавањима? Милош Биковић: Углавном већина не зна шта се заправо десило, и овај филм на неки начин ће осветлити

Италијани објавили истраживања о осиромашеном уранијуму, Србија формира савет стручњака. Испитаће везу између агресије Алијансе 1999. и епидемије оболелих од карцинома Савет за припрему писања тужбе против 19 земаља чланица НАТО које су 1999. године бомбардовале Србију биће формиран у петак вече у Нишу. Његови чланови биће угледни српски академици, адвокати, лекари, правници и професори медицинских факултета. Савет ће, најпре, припремити научне доказе о узрочно-последичној вези између бомбардовања осиромашеним уранијумом и повећања броја оболелих од карцинома. Тужбом ће, потом, тражити накнаду штете за оболеле и преминуле војнике и житеље Србије. Формирање овог Савета, готово се подударило са у четвртак обелодањеним закључком Истражне комисије италијанског парламента да „постоји јасна веза између излагања осиромашеном

Америчког амбасадора у Србији Кајла Скота, уместо на Конгрес српско-америчког пријатељства, под хитно би требало одвести на онколошко одељење било које здравствене установе у Србији да уживо види резултате „изазова и неслагања“ између две земље, како г. амбасадор пре неки дан, дипломатски, лицемерно, описа НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот уверен је да су Срби – гуске! Да им народно сећање не сеже дуже од два – три дана у прошлост и да је шака кукуруза и пшенице бачена на сто пред њих довољна да им избрише то сећање. Може бити да је г. амбасадор и у праву! Пре неки дан, г. амбасадор у Београду,

Број оболелих од карцинома у свету је у сталном порасту, а један од главних разлога је употреба осиромашененог уранијума у бобмардовању Савезне Републике Југославије 1999. године, али и Републике Српске 1994. године. Ово у свом научном чланку износи познази немачки лекар Др Рудолф Хензел, који за читаоце портала „Србин инфо“ износи целу анализу о пошасти за целокупно човечанство, а о којем ћуте медији на Западу. Он наглашава да је код све више пацијената у Немачкој и Швајцарској откривен висок ниво Урана 238, за који део стручњака истиче да не зна одакле потиче, али да постоје научни кругови, који ову појаву објашњавају бомбардовањем Срба током деведесетих година прошлог века, али и

Како време пролази, а прошло је већ 18 година, све је извесније да никад нећемо сазнати целу истину о броју бачених ракета и бомби током агресије НАТО на Србију, а још мање шта нам је тај „Милосрдни анђео“ кроз ракете и бомбе посејао као цвеће зла чије семе и данас цвета и убија људе у таковско-рудничком крају, као и у целој Србији. Радојко Марјановић, домаћин из села Брусница, чија је кућа од центра Горњег Милановца удаљена око три километра, нема доказе да су комшије умрле од рака изазваног томахавком, који је пао на око 100 метара од његове куће, али зна да је на онај свет испратио готово све оне

Космет је Србија, ни први ни последњи пут под окупацијом, али ни први ни последњи пут неће бити да ће се вратити матици Србији и да ће се српска тробојка завијорити на Кошарама. Кошаре су наше светилиште. Можда нећемо ми, али ће се наша деца или унуци тамо вратити славно и имају због чега. Ово су речи новинара Михаила Меденице са представљања књиге „Зов карауле“ аутора Ненада Милкића, недавно одржане у препуној читаоници Библиотеке Вуковог завичаја у Лозници. Милкић је после представљања ове књиге широм Србије, Републике Српске и Црне Горе коначно дошао да о јунацима једне од највећих битака рата 1999. говори и у свом родном граду. О херојској

Србија ће ускоро имати ескадрилу мигова, али њу мора да прати служба за осматрање и обавештавање која је потпуно разорена. Ово је прича о тим тихим херојима Војске Србије. Наша земља била је међу првим у свету са службом за осматрање и обавештавање о опасностима из ваздуха. За понос једне мале нације или тек несрећна околност, пре две године обележен је век постојања рода војске ваздушног осматрања, јављања и навођења. Из штампе је тим поводом изашла књига „Небо на длану“, коју многи називају монографијом, а реч је заправо о капиталном делу које детаљно апсолвира важност овог рода војске. Аутор Рајица Бошковић, пуковник у пензији, описао је цео век ВОЈИН-а у који је стало све, од наредбе војводе Радомира Путника за формирање извиђачке станице