Ova priča je po sećanjima vojnika klase mart 1998. 125. motorizovane brigade, bataljona u Peći: Mirka Radivojevića, Negovana Zdravkovića, Bojana Avramovića i „Magnuma 357” (kodni naziv sa Košara)… Na odsluženje vojnog roka došli su marta meseca 1998. u kasarnu Beli Drim u Peći. Obuka kod ovih martovaca je bila neuobičajena, ali prilagođena gotovo ratnim uslovima koji su tada vladali na Kosovu. Ta obuka koju su prošli vojnici iz klase mart ’98 iz kasarne u Peći pokazala se kasnije kao veoma delotvorna. Njih su obučavali i spremali za rat! Obučavani su u interventnim vodovima od veoma sposobnih i iskusnih oficira. Tako im je u jednom trenutku držao obuku i bio komandir

Na karauli Košare, su svi bili sjajni psi (Nez, Crni, Maksimilijan…), ali Lister je bio sinonim za dostojanstvo, hrabrost i odanost. Ovo je priča o psu koji je svojim zavijanjem zauvek ostavio pečat prijateljstva i saborništva. Bio je omiljen među vojskom, i vrlo prepoznatljiv po tome da ne voli druge pse. Ali njegove oči su oktrivale veliku ljubav prema ljudima i vojnicima, koliko god je on to hteo da sakrije. Čin majora je dobio zbog izuzetno dobro izvršenih zadataka, otkrivanja, zaplene naoružanja, pa i nekoliko ubistava šiptara u ratnim okolnostima i ilegalaca u mirnodopskim uslovima. U službi Otadžbine, još od ’92, nesebično je davao svoje telo i svoj um. Iako mirnodopski,

Nenadu Mihailoviću nije dozvoljeno da održi javni čas i deci priča o jezivim borbama tokom odbrane zemlje 1999. Nenadu Mihailoviću (38), odlikovanom ratnom heroju i jednom od preživelih učesnika bitke na Košarama, zabranjeno je da u Osnovnoj školi „Branislav Nušić“ u Beogradu održi javni čas i sa decom podeli deo istorije koju je ispisao sa ostalim herojima na Kosovu i Metohiji 1999.. Nenadova deca inače pohađaju ovu školu, a jednom nedeljno roditelji daju predloge za javni čas. Kao učesnik bitke na Košarama, Nenad je želeo da deci ispriča nešto što nije zapisano u njihovim knjigama, ali, nažalost, naišao je na zatvorena vrata. „Nije pravi trenutak“ – Odneo sam u četvrtak

Grk Marinos Ricudis koji je 1999. godine odbio da učestvuje u bombardovanju Srbije dobio je svoj mural. Fotografija murala objavljena je na društvenim mrežama, ali nije poznato kada je on urađen, niti gdje se nalazi. Na muralu se vidi Ricudisov lik, a u pozadini su zastave Grčke i Srbije. Podsjećamo, patrijarh srpski Irinej odlikovao je krajem januara Ricudisa ordenom Svetoga cara Konstantina. „Marinos Ricudis bio je u situaciji da izvrši dužnost grčke države i učestvuje u sramnom napadu na naš narod, zemlju i on je, kao komandant vojnog broda, došao je u Jadransko more, gdje mu savjest nije dozvolila da ispuni ono što je bio dužan da učini, vratio se

Inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju interesovalo je da li vlasti Slobodana Miloševića vrše određene eksperimente, čiji bi konačni cilj bio obnova prekinutog nuklearnog programa maršala Tita U jutarnjim časovima 27. aprila 1999. godine inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju ponovo su posetili Institut za nuklearne nauke u „Vinči”. Gotovo u isto vreme kada su se međunarodni nuklearni posmatrači pojavili na ulazu u Institut, na internetu se pojavila satelitska fotografija sa natpisom „Vinca Nuclear Reserach Installation, Serbia”. Na slici su se jasno videli Reaktor RA, Reaktor RB, laboratorije za „vruću hemiju” i proizvodnju radioizotopa, kao i moćna Akceleratorska instalacija TESLA. – Činilo nam se da smo već bili određeni kao

Poznati srpski glumac tumači ulogu u filmu „Balkanska linija“ ruskog reditelja Andreja Volgina. U ekskluzivnom intervjuu za Russia Beyond Miloš Biković je ispričao dopisnici Katarini Lane o radu na ovom filmu. Film je posvećen događajima iz 1999. godine, kada za vreme NATO bombardovanja Srbije bataljon ruskih padobranaca zauzima aerodrom Slatina na Kosovu, odbija napade Albanaca i NATO vojske i spašava zarobljene Srbe. To je vojna drama zasnovana na istinitim događajima koji su još uvek bolno mesto ne samo za Srbe, već i za mnoge Ruse. Miloše, šta Rusi misle o tim dešavanjima? Miloš Biković: Uglavnom većina ne zna šta se zapravo desilo, i ovaj film na neki način će osvetliti

Italijani objavili istraživanja o osiromašenom uranijumu, Srbija formira savet stručnjaka. Ispitaće vezu između agresije Alijanse 1999. i epidemije obolelih od karcinoma Savet za pripremu pisanja tužbe protiv 19 zemalja članica NATO koje su 1999. godine bombardovale Srbiju biće formiran u petak veče u Nišu. Njegovi članovi biće ugledni srpski akademici, advokati, lekari, pravnici i profesori medicinskih fakulteta. Savet će, najpre, pripremiti naučne dokaze o uzročno-posledičnoj vezi između bombardovanja osiromašenim uranijumom i povećanja broja obolelih od karcinoma. Tužbom će, potom, tražiti naknadu štete za obolele i preminule vojnike i žitelje Srbije. Formiranje ovog Saveta, gotovo se podudarilo sa u četvrtak obelodanjenim zaključkom Istražne komisije italijanskog parlamenta da „postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom

Američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota, umesto na Kongres srpsko-američkog prijateljstva, pod hitno bi trebalo odvesti na onkološko odeljenje bilo koje zdravstvene ustanove u Srbiji da uživo vidi rezultate „izazova i neslaganja“ između dve zemlje, kako g. ambasador pre neki dan, diplomatski, licemerno, opisa NATO bombardovanje Srbije 1999. godine. Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot uveren je da su Srbi – guske! Da im narodno sećanje ne seže duže od dva – tri dana u prošlost i da je šaka kukuruza i pšenice bačena na sto pred njih dovoljna da im izbriše to sećanje. Može biti da je g. ambasador i u pravu! Pre neki dan, g. ambasador u Beogradu,

Broj obolelih od karcinoma u svetu je u stalnom porastu, a jedan od glavnih razloga je upotreba osiromašenenog uranijuma u bobmardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, ali i Republike Srpske 1994. godine. Ovo u svom naučnom članku iznosi poznazi nemački lekar Dr Rudolf Henzel, koji za čitaoce portala „Srbin info“ iznosi celu analizu o pošasti za celokupno čovečanstvo, a o kojem ćute mediji na Zapadu. On naglašava da je kod sve više pacijenata u Nemačkoj i Švajcarskoj otkriven visok nivo Urana 238, za koji deo stručnjaka ističe da ne zna odakle potiče, ali da postoje naučni krugovi, koji ovu pojavu objašnjavaju bombardovanjem Srba tokom devedesetih godina prošlog veka, ali i

Kako vreme prolazi, a prošlo je već 18 godina, sve je izvesnije da nikad nećemo saznati celu istinu o broju bačenih raketa i bombi tokom agresije NATO na Srbiju, a još manje šta nam je taj „Milosrdni anđeo“ kroz rakete i bombe posejao kao cveće zla čije seme i danas cveta i ubija ljude u takovsko-rudničkom kraju, kao i u celoj Srbiji. Radojko Marjanović, domaćin iz sela Brusnica, čija je kuća od centra Gornjeg Milanovca udaljena oko tri kilometra, nema dokaze da su komšije umrle od raka izazvanog tomahavkom, koji je pao na oko 100 metara od njegove kuće, ali zna da je na onaj svet ispratio gotovo sve one

Kosmet je Srbija, ni prvi ni poslednji put pod okupacijom, ali ni prvi ni poslednji put neće biti da će se vratiti matici Srbiji i da će se srpska trobojka zavijoriti na Košarama. Košare su naše svetilište. Možda nećemo mi, ali će se naša deca ili unuci tamo vratiti slavno i imaju zbog čega. Ovo su reči novinara Mihaila Medenice sa predstavljanja knjige „Zov karaule“ autora Nenada Milkića, nedavno održane u prepunoj čitaonici Biblioteke Vukovog zavičaja u Loznici. Milkić je posle predstavljanja ove knjige širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore konačno došao da o junacima jedne od najvećih bitaka rata 1999. govori i u svom rodnom gradu. O herojskoj

Srbija će uskoro imati eskadrilu migova, ali nju mora da prati služba za osmatranje i obaveštavanje koja je potpuno razorena. Ovo je priča o tim tihim herojima Vojske Srbije. Naša zemlja bila je među prvim u svetu sa službom za osmatranje i obaveštavanje o opasnostima iz vazduha. Za ponos jedne male nacije ili tek nesrećna okolnost, pre dve godine obeležen je vek postojanja roda vojske vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja. Iz štampe je tim povodom izašla knjiga „Nebo na dlanu“, koju mnogi nazivaju monografijom, a reč je zapravo o kapitalnom delu koje detaljno apsolvira važnost ovog roda vojske. Autor Rajica Bošković, pukovnik u penziji, opisao je ceo vek VOJIN-a u koji je stalo sve, od naredbe vojvode Radomira Putnika za formiranje izviđačke stanice