Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Kolektivno sećanje na herojske podvige kao stub nacionalne bezbednosti

Datum objave: subota, 17 marta, 2018
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Četvrtak, 15. marta 2018. godine, biće na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beoradu dan obeležen u znaku predavanja pukovnika Vojske Srbije Slaviše Golubovića na temu obaranja nevidljivog aviona F117, 27. marta 1999. godine.

Sala 4 na drugom spratu bila je puna, kako studenata tako i ratnih veterana, pripadnika sistema bezbednosti i nastavnog osoblja. Asocijacija studenata Fakulteta bezbednosti Beograd još jednom je pokazala da je sećanje jedno od najjačih oružja u očuvanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti. ,

Pukovnik Golubović, inače autor knjige „Pad Noćnog sokola“, predstavio je sadržaj svoje knjige koja je izašla još 2016. godine i studentima približio ne samo operaciju obaranja pomenutog vazduhopolova američke proizvodnje, već i uzroke i posledice agresije koja je tada zadesila našu zemlju. Pričao je o timu koji će u istoriji ostati poznat po tome što je opovrgnuo tvrdnje da je avion nemoguće oboriti, pričao je i o samom avionu, o njegovim karakteristikama. Zanimljivim anegdotama iz svog individualnog sećanja približio je taj podvig mladim ljudima, kroz smeh i šale, predstavio svoj herojski tim i na kraju krajeva osvežio sećanje svih nas na ono što je ta posluga učinila za ovaj narod. O svojim podređenima je pričao kao o najvećim herojima svog vremena, govorio je o njihovim privatnim životima, traumama i dilemama.

Time je uspeo da kod mladih stvori empatiju i mišljenje o herojima kao običnim ljudima koji su proživljavali iste teškoće i životne probleme kao i mi danas. Među tim ljudima su bili i oni studentskih godina, sa činovima potporučnika koji su se pokazali kao veliki ljudi i oficiri na terenu. Emocije su proradile pa je i prilikom priče o traumama i strahovima mladih ljudi u publici primećena i po koja suza među pripadnicama lepšeg pola.

Za razliku od projekta „Studije sećanja“ čiji je cilj osvežavanje sećanja na žrtve genocida u NDH od 1941. do 1945. godine, studenti su videli i drugu stranu medalje – pored žrtava naš identitet čine naši heroji. Oni koji su se pozvali na stradanja od ranije i imajući to u vidu dali od sebe sve da do toga opet ne dođe.

Kao i one jeseni 2016. godine, studneti su imali priliku da čuju priču o nečemu što je obeležilo našu istoriju. Ovoga puta to je bila priča o herojima koji su imali petlju da se suprotstave neprijatelju i samo posle četiri dana od početka agresije, sruši njegov ne „avion na komad“ već i čitavu koncepciju ratovanja i poremeti ga u potpunosti. Narod koji je u tom momemntu, u prostoru i vremenu, u meidjima, bio definitivno inferiorniji od sile koja stoji nasuoprot njega, na braniku Otadžbine imao je prave heroje i oficire koji su se vodili ono čuvenom „Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim“. Ovakav pristup još jednom mladim ljudima pokazao je upravo ono što jesmo, što smo bili i što moramo biti. Pokazao je naš identitet i naše „sopstveno ja“. Ono „ja“ koje je tokom istorije činilo to što je činilo da bismo mi danas o njemu pričali mlađima za koje se iskreno nadamo da će to iskoristiti u izgradnji bolje Srbije.

Za razliku od projekta „Studije sećanja“ čiji je cilj osvežavanje sećanja na žrtve genocida u NDH od 1941. do 1945. godine, studenti su videli i drugu stranu medalje – pored žrtava naš identitet čine naši heroji. Oni koji su se pozvali na stradanja od ranije i imajući to u vidu dali od sebe sve da do toga opet ne dođe. Svesni stradanja, od Balkanskih ratova, preko strašnog Velikog rata, golgote preko Albanije, Solunskog fronta, genocida u NDH, ratnih zločina u Bosni i Hrvatskoj tokom devedesetih  godina nad srpskim življem, dali su od sebe sve da se greške ne ponove. Osvežavanjem sećanja na ovakva dela našim mladima ostavljamo u amanet bogatu istoriju herojstva i stradanja u cilju zaštite upravo onoga što jesmo, što čini nit našeg identiteta. To je operacija na koju će se pozivati neke buduće generacije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u odbrani naše istorije, kulture i jezika.

Neki od nas bili su jako mali kada se sve dogodilo i sećanje nam je maglovito, ali upravo ovakvim predavanjima ili diskusijama stvaramo sliku o onome što se dogodilo, sećamo se naših starih, njihovih muka, krvi, suza i znoja. Sećamo se i njihovih reči, dilema, svađa i na kraju, njihove odlučnosti da se suprotstave daleko nadmoćnijem neprijatelju. Predavanje je još samo više ojačalo samopouzdanje kod mlađih generacija, budućih nosioca sistema bezbednosti i odbrane i nosioca političkog sistema Srbije. tu vezu

I na kraju krajeva što bi rekao Matori iz filma Balkanska pravila: „Oni su nas mlađe učili da imamo prava da se borimo i u toj borbi koristimo sva sredstva!“

Autor: Vladimir Banković


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top