После Маjског преврата 1903. jачала jе активност српске омладине у Аустро-Угарскоj. Нови дух у Србиjи, слом режима грофа Куена у Хрватскоj, тешка криза режима у Босни после смрти Калаjеве, буран протестни покрет у Далмациjи, устанак у Македониjи и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све jе то будило нове наде.  У томе часу одржана jе краjем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покраjина и пратили своjе речи живим примерима из Далмациjе, Воjводине, Босне и Македониjе. Основан jе  Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио jе 

Реконструисана родна кућа воjводе Степе Степановића отворена jе данас у Kумодражу уз поруку да би то место требало да послужи подсећању и чувању српске традициjе и идентитета     Реконструисана родна кућа воjводе Степе Степановића отворена jе данас у Kумодражу уз поруку да би то место требало да послужи подсећању и чувању српске традициjе и идентитета. Здање у коме jе рођен славни српски воjвода отворили су градоначелник Београда Синиша Mали, министар одбране Братислав Гашић, српски патриjарх Иринеj, председник општине Вождовац Aлександар Савић и градски менаџер Горан Весић. Гашић jе на свечаности подсетио да jе Степановић у два наврата био министар одбране, те да jе био храбар и истраjан старешина, коjи

Кажем да сам чувар гробља од 1960. године, али сам jа, откад сам стасао, био помоћник мог оца, тако да jа овде радим већ око седамдесет година, сваки божиjи дан. А оваj посао може да се ради само срцем. Док год има Срба, има и рата, има борбе. Када jе српском народу било тешко, на краjу прошлог века, неко рече – немамо сад Мишића и Петра Боjовића. Увек у Срба има неки Мишић, то запамтите. Увек кад затреба. Док год jе Срба Традициjу jедног народа могуће jе чувати на много различитих начина. Занимање Ђорђа Михаиловића jе свакако наjнеобичниjе у очувању Српства и српске традициjе. Он jе чувар Српског воjничког гробља

Жестоки официр краљевске војске Драгутин Димитријевић Апис и данас изазива полемике. Основао тајно удружење “Црна рука”. Његови агенти прикупљали су на територији Аустроугарске важна обавештења  ОД када је пуковник Драгутин Димитријевић стрељан на основу пресуде војног суда, 14. јуна 1917. у Солуну, до данас трају полемике и покушаји рехабилитације овог тајновитог официра. Апис и група његових поузданика ухапшени су крајем 1916. у Солуну због покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића, 11. септембра код места Острова, у позадини Солунског фронта. Том приликом је на регентов аутомобил испаљено више пушчаних плотуна. Апис, главни организатор Мајског преврата и најзаслужнији за смену Обреновића, доживео је да му пресуди рука династије Карађорђевић коју је довео

Многи су кости оставили овде, не знаjући ни где jе та Француска, о коjоj су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од своjих егзотичних и витешких сабораца     ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоjе Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасиjе Тасић, Траjанко Стоjановић, Драгољуб Петровић, Тодор Стевановић, Милорад Митић, Десимир Алексић, Алекса Савић, Живадин Живковић, Лазар Лазаревић, Милутин Максимовић, Видан Радосављевић. И многи други. Построjени на вечитоj, каменоj стражи. Српско воjничко гробље у Тиjеу, надомак Париза. Бели се крст до крста. Под конац. Водоравно, усправно и диjагонално. На првоj линиjи фронта и даље непобедиво стоjе Јован, Петар, Миша, Груjа, Милирад, Љубомир, Јелисиjе, Јевто, Воjа, Милош, Ђорђе, Милан,

БЕОГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ – Аустроугарска обавjештаjна служба проjектовала jе атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сараjеву да би Аустриjа добила повод за агресиjу на Србиjу, оциjенили су аутори монографиjе „Гаврило Принцип-енигма српско-аустриjских шпиjунских битака“, на промоциjи у Београду.   Један од двоjице аутора, професор Факултета безбjедности у Београду Милан Миjалковски рекао jе да се монографиjа разликуjе од других књига о тоj теми по томе што jе резултат безбjедносне анализе српских и аустроугарских обавjештаjних извора. Он напомиње да jе улога обавjештаjних служби остала као велика непознаница, не само аустриjских и српских, него и других земаља – Њемачке, Русиjе, Турске и Француске, али и таjних друштава. Анализа jе показала, наводи Миjалковски, да jе

Код заjедничког спомен-обиљежjе солунским борцима, борцима Народноослободилачког рата и борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Доњем Водичеву код Новог Града положени су виjенци и прислужене свиjеће поводом Дана сjећања на борце погинуле у ослободилачким ратовима у 20. виjеку са подручjа ове општине. Виjенце су положиле делегациjе општине Нови Град, општинске Борачке организациjе и чланови општинске комисиjе за његовање традициjа ослободилачких ратова. Спомен-обиљежjе у Водичеву изграђено jе за 12 солунских бораца, 90 бораца НОР-а, 374 жртве фашистичког терора и 10 бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Савjетник начелника општине Ранко Дабић подсjетио jе да jе општинска комисиjа утврдила 3. jули као Дан сjећања и истакао да jе битно сачувати традициjу и сjећање на оне коjи су

Навршава се jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице композитора Станислава Биничког. Данас познати текст “Марша на Дрину“ написао почетком шездесетих новинар и песник Милоjе Поповић БЕОГРАД – Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата, уjедно jе и прилика за подсећање да се навршава тачно jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице „Марш на Дрину“ композитора Станислава Биничког. „Марш на Дрину“ доживео jе и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав „The Spotnicks“ или познати британски „The Shadows“ такође обjавили обраде „Марша на Дрину“, коjе су своjевремено досегле високу популарност у поjединим земљама. Данас познати текст “Марша на Дрину“ написао jе почетком шездесетих новинар и

Братанци-унуци наjпознатиjег младобосанског револуционара поричу да jе Гаврило оболео од туберкулозе пре атентата. – Нераскидива веза између културе и борбе за национално ослобођење     Оживљене су приче да jе Гаврило био слабог здравља, болешљив, укључуjући и тврдњу да jе и пре атентата боловао од туберкулозе. Чули смо и да у неким књигама обjављеним у последње време управо туберкулозу помињу као разлог што jе уопште извршио атентат на Франца Фердинанда. Пошто jе у оно време то била тешка, неизлечива болест коjа jе односила много живота, он се наводно због тога и одлучио да пуца на престолонаследника. На крилима уметничке слободе неко jе сковао и наводну Гаврилову поруку коjа гласи „После

Академик Драгољуб Живоjиновић о Првом светском рату: Аустроугарска не би никад напала да иза ње ниjе стаjала Немачка и њене гаранциjе. Нико неће да каже да српска влада ниjе имала план за Солунски фронт     СРБИЈА нема никакве одговорности за избиjање Првог светског рата, изричит jе академик Драгољуб Живоjиновић, ауторитет за ово раздобље српске и европске историjе ХХ века, а своjе речи поткрепљуjе и чињеницом да су са оваквом оценом беспоговорно били сагласни и сви учесници недавног научног скупа Срби и Први светски рат у САНУ. Превладало jе мишљење, наглашава проф. Живоjиновић, коjи jе био и председник Организационог одбора поменутог скупа, да jе наjвећа кривица за избиjање светског рата

У Сараjеву jуче jе мало шта подсећало на младобосанце и Гаврила Принципа коjи jе, жртвуjући своj живот за слободу свих народа, 28. jуна 1914. године, на Видовдан, празник коjи Срби обележаваjу с поносом, испалио хитац и убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софиjу.   Некадашњи музеj „Гаврила Принципа“ данас jе Музеj града Сараjева   Становници града на Миљацки, али и тамошњи медиjи,многовећу пажњу посвећуjу почетку рамазана, месеца поста муслимана, него помпезно наjављеним манифестациjама поводом обележавања стогодишњице Сараjевског атентата и почетка Великог рата, а коjе наjвећим делом спонзорише Француска. Организатори те наводно „незапамћене церемониjе”, коjоj посебну димензиjу треба да да концерт Бечке филхармониjе у градскоj Виjећници (одржан jуче у

БЕОГРАД, 29. ЈУНА /СРНА/ – Његова светост патриjарх српски Иринеj оциjенио jе да су Гаврило Принцип и његови саборци били младићи одушевљени слободом и да историчари треба да имаjу смjелости и храбрости да кажу оно што jе чињенца – да Србиjа ниjе жељела, нити изазвала рат, чиjи се почетак везуjе за Сараjевски атентат. Патриjарх Иринеj jе додао да они коjи пишу „нову историjу“ чине то с намjером да скину одговорност са правих узрочника Великог рата и да jе пребаце на оне коjи су силом прилика постали учесници тог сукоба. „Наша историjа нису само славне битке и свети ратници. Наша историjа постаjе и стално правдање и доказивање сопствене невиности. Историjа коjа нам се понавља

Јуче се навршило 100 година од како jе револуционар “Младе Босне” Гаврило Принцип извршио атентат на аустриjског цара Франца Фердинанда, што се узима као повод за почетак Првог светског рата у ком jе Србиjа платила убедљиво наjскупљу цену. Цена српске победе у Првом светском рату: 1.247.435 људи, тачно 28 % од броjа целокупног становништва. До септембра 1915. погинуло jе 170.000 бораца. Прелазак Албаниjе ниjе преживело 77.000 воjника. На Солунском фронту живот jе изгубило 36.000 Срба. У заробљеништву, живот jе оставило 80.000 ратника. А броj цивила коjи нису сачекали ослобођење пење се на преко 840.000. Србиjа jе у мир и опоравак кренула са око 540.000 ратних сирочади Од 60.000 вешала колико jе Аустроугарска подигла