БЕОГРАД, 19. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На калемегданскоj тврђави у Београду jуче jе откривен и освештан споменик руским и српским воjницима, коjи су уjедињени у вjери и борби за слободу одбранили српску приjестоницу у Првом свjетском рату. Споменик у облику крста, коjи су заjеднички открили предсjедник Србиjе Томислав Николић и предсjедник Фонда „Андреj Првозвани“ Владимир Иванович Јакуњин, освештао jе Његова светост патриjарх српски Иринеj, уз саслужење владике Назриjа, изасланика патриjарха руског Кирила. Патриjарх Иринеj рекао jе да крст коjи ће од данас стаjати на Калемегдану представља наjjаче оружjе у рукама српског и руског народа како некада, тако и сада. Српски патриjарх jе истакао да су руски воjници, дошавши да помогну српскоj

СРЕБРЕНИЦА, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У оквиру обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата данас jе положено цвиjеће у сребреничком градском парку на спомен-плоче маjору Српске воjске Кости Тодоровићу и његовим четницима коjи су на данашњи дан 1914. године на неколико дана ослободили Сребреницу од Аустроугарске. Овом приликом, група чланова Удружења потомака ратних добровољаца 1912 – 1918. и њихових поштовалаца одала jе почаст маjору Тодоровићу, коjи jе жив спаљен неколико дана након ослобођења овог мjеста, и осталим српским ослободиоцима. Публициста Цветко Стоjкановић овом приликом jе рекао да jе то било прво ослобођење Сребренице након 470 година ропства под турском и аустроугарском влашћу. Он jе истакао да jе ослобађање Сребренице

Тек ће историја оценити ефекте сервилности и опчињености српске елите Западом, укључујући отужну идолопоклоност према сејачима смрти, отрова и деструкције из 1999. Србија не сме да заборавља, Србија мора да памти, уколико жели да је стварно поштују, а не да је третирају као незрелу, недовршену, спремну да прихвати свако понижавање Mеђународна научна конференција под називом „Велики рат и актуелне поруке за човечанство“ – у организацији Београдског форума за свет равноправних и руских друштвених организација Центар националне славе и Фонд „Андреј Првозвани“ – биће одржана у Београду наредне недеље – 17. и 18. септембра. Како се очекује, овај импозантни скуп у Центру „Сава“ окупиће велики број учесника – више од стотину

Студентски савез Правног факултета, Србско Сабрање Баштионик и Српско Друштво Задужбина вас позиваjу на вече посвећено ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ и промоциjу књиге Гаврило Принцип у Београду (аутор Ратко Парежанин) Специjални гост: БОШКО ОБРАДОВИЋ (Двери Српске) Четвртак, 18. септембар у 19ч Правни факултет Бања Лука, сала 49 Везане виjести: Catena mundi у Бањалуци, Љубљани и Бечу Пуна сала на свечаноj вечери посвећеноj Гаврилу Принципу ВЕЧЕРАС: Свечано вече посвећено Гаврилу Принципу!

Светигора и Друштво српско – руског приjатељства са благословом Његове Светости Патриjарха Иринеjа остваруjу спектакл поводом обележавања 100. год. од почетка Првог светског рата, коjи ће бити одржан 17. септембра у Сава Центру у 20 часова. Путоваћемо копном и морем, пловићемо до Крфа, а по повратку у Србиjу славићемо наjвећу победу поносне српске воjске, и пробудићемо памћење на све оне коjи осташе по далеким гробљима плаве гробнице, Зеjтинлика, Гучева, Колубаре… Васкрснути нашим памћењем и захвалношћу, и наjомиљениjим песмама и због тога и они ће бити са нама. На овом путовању предводиће нас Воjвода Мишић (МИША ЈАНКЕТИЋ), Дарjа Каробкина и Флора Сандес (Катарина Радивоjевић, Мариjана Шовран..) Воjвода Степа (Лепомир Ивковић), Милунка

Поводом 100-те годишњице од почетка Првог светског рата, Београд jе ове седмице домаћин више међународних догађања и активности. У оквиру ширег програма обележавања ове годишњице и одавања поште хероjима и великим људским жртвама, сутра (уторак, 16.септембар)  у Руском дому се одржава «Српско – руски научни округли сто о Првом светском рату».  Међународна Конференциjа под насловом „Велики рат и актуелне поруке човечанству“ почиње у среду, 17. и завршава се усваjањем посебне декларациjе у четвртак, 18. септембра, у београдском Сава Центру. Организатори ових скупова су Београдски форум за свет равноправних и две руске друштвене организациjе  – „Центар националне славе“ и „Фонд Светог Андреjа Првозваног“. Тема Првог светског рата, познатог и као Велики

Велики рат се показао као преломна тачка европске цивилизациjе коjа jе пре 1914. достигла зенит, а после њега кренула силазном путањом.   У том, европском контексту, Први светски рат представља наjзначаjниjи догађаj и огромну трагедиjу света. У столећу коjе jе уследило, оваj рат jе био расадник свих зала, почевши од фашизма и нацизма, преко бољшевизма, па све до Другог светског рата коjи, у суштини, не представља ништа друго до друге рунде сукоба започетог четврт века раниjе. Како jе до њега заправо дошло, тумачења и интерпретациjе су безброjне. Око jедне тачке, додуше, углавном нема спорења међу научницима – избиjање Великог рата jе било све, само не случаjно. Иако jе наука способна

БРЧКО, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Испред споменика код православног храма у селу Буковац код Брчког данас jе служен парастос за 27 мjештана страдалих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, за 59 жртава Другог свjетског рата и за четири Буковчана погинула у Првом свjетском рату. Парастосу су, осим мjештана, присуствовали и броjни српски представници у законодавноj и извршноj власти у Брчком, као и борачких организациjа. Протонамjесник Никола Лукић истакао jе да треба поштовати жртве страдалих и указао на значаj постоjања jединства у српском народу. „Само ако будемо jединствени у духу и вjери, окупљени око идела ових жртава, успjећемо да у љубави и слози сачувамо оно што су они своjом крвљу створили, ову нашу

Крсним ходом ће се од 21. септембра до 14. октобра обилазити српске земље, Република Српска и Република Србиjа у знак сећања на помоћ руског народа Србима током Првог светског рата. У организациjи Покрета руско-српског jединства преподобног Сергиjа Радоњешког и светог Николаjа Српског, 18. септембра 2014. из Русиjе у Београд долази 20 људи на свечано освећење споменика хероjима Првог светског рата на Калемегдану и на Крсни ход. Са светим иконама коjе су стигле из Русиjе, Крсним ходом ће се од 21. септембра до 14. октобра обилазити српске земље, Република Српска и Република Србиjа у знак сећања на помоћ руског народа Србима током Првог светског рата. Са Крсним ходом у Београд ће

ЛОЗНИЦА, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Церемониjом полагања виjенаца и одавања почасти данас jе у Гучеву код Лознице обиљежено 100 година од Дринске битке, у коjоj су припадници српске воjске покушали да сприjече инвазиjу Аустроугарске у Краљевину Србиjу 1914. године. Церемониjу jе у име Владе Србиjе предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Александар Вулин, коjи jе на спомен-костурницу настрадалима положио виjенац заjедно са представницима Министарства одбране и Воjске Србиjе, града Лознице и удружењима грађана посвећеним очувању сjећања и његовања традициjе ослободилачких ратова Србиjе. Вулин jе поручио да српски воjници и грађани никада неће бити заборављени. „Нису исти ни после 100 година они коjи су на Србиjу насрнули и

ФОЧА, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Код обновљеног споменика на брду Шиште изнад Фоче сутра ће бити служен помен мjештанима Челебића, коjе су приjе 100 година стриjељале аустроугарске власти. На брду Шиште 6. септембра 1914. године стриjељано jе педесет двоjе Срба. Поред њих jе на том мjесту сахрањено и 19 српских жртава, коjе су четири дана раниjе Аустроугари убили на локалитету Црна стиjена. Помен код обновљеног споменика на брду Шиште биће служен у 11.00 часова. Поводом 100 година од страдања фочанских Срба сутра ће бити промовисана књига Миленка Тодовића „Адресар мртвих Фочана – српске жртве у 20. виjеку“ у коjоj су обухваћена имена 2.500 Срба страдалих у оба свjетска и у

English На локалитету Црна стиjена, у близини фочанске Болнице, данас jе служен помен за 19 Срба са подручjа Челебића коjе су на том мjесту на данашњи дан 1914. године стриjељали аустроугарски окупатори. Уочи и на почетку Првог свjетског рата Аустроугари су у Фочанском срезу убили око 200 Срба, а доста их jе завршило у логорима у Араду и у Добоjу. Хапшени су и убиjани угледни становници Фоче, понаjвише сељаци из челебићког краjа, на граници са тадашњом краљевином Црном Гором. Само четири дана након страдања на Црноj стиjени, на брду Шиште изнад Фоче стриjељана су 52 мjештана Челебића. Потомак страдалих Љубомир Тодовић каже да су Аустроугари убиjали недужне мjештане, а у

Посета знаменитом месту наше историjе никог од нас ниjе оставила равнодушним. Обилазећи поприште Церске битке и одаваjући почаст нашим jунацима желели смо се да се на оваj, барем симболичан начин, одужимо њима за све што су они учинили за нас. Деветнаести август 2014. године, Преображење Господње. Петнаестак Срба са севера Косова, укључуjући и аутора ових редова, нервозно цупка у центру Лепосавића ишчекуjући долазак минибуса из Рашке. Иако jе друга половина августа, свеже jе и прохладно као у новембру, да човек не поверуjе. Негде око 4 часова уjутру минибус jе стигао, а путници су се на брзину „укрцали“, што због хладноће, што због жеље да се што пре стигне тамо. На

„„Морамо прво бити потомци, да би били преци.“ Долазили су странци, Немци, Французи, Аустриjанци, долазили су час и Хрвати да сниме прилог. Наши ретко сврате. Ове речи jе, онако узгред, без имало опорости jер jе то ваљда већ одавно постало сасвим уобичаjено, изговорио прота Мирослав Јаковљевић. Разговарао jе са нама у прелепоj, савршеноj сређеноj порти храва Св. Илиjе у Мачванском Прњавору. На само неколико метара од дугачког стола испод разгранате липе стаjале су бисте др Арчибалда Раjса и краља Александра Карађорђевића. Испод jедне од њих видео се осушен венац на чиjоj jе ленти, избледелоj од кише, писало да га jе ту положио начелник Генералштаба генерал Диковић. Добро jе, бар се

Данас се обиљежава 100 година од Церске битке, прве велике савезничке побjеде у Првом свjетском рату. Ударни дио Церске битке, коjу jе извоjевала српска воjска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године. Чињеница да jе малена Србиjа успjела да на Церу порази аустроугарске трупе изазвала jе тада невjерицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србиjе неочекивано jе порастао. Генерал Степа Степановић добио jе чин воjводе као награду за командовање коjе jе довело до одлучне побjеде на Церу. Код Текериша, на jугозападним обронцима планине Цер, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар двиjе воjске, коjи ће се послиjе огорчених борби, завршио одлучном српском побjедом. Пошто су 12. августа