BEOGRAD, 4. JULA /SRNA/ – Austrougarska obavještajna služba projektovala je atentat na prestolonasljednika Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu da bi Austrija dobila povod za agresiju na Srbiju, ocijenili su autori monografije „Gavrilo Princip-enigma srpsko-austrijskih špijunskih bitaka“, na promociji u Beogradu.
Jedan od dvojice autora, profesor Fakulteta bezbjednosti u Beogradu
Milan Mijalkovski rekao je da se monografija razlikuje od drugih knjiga o
toj temi po tome što je rezultat bezbjednosne analize srpskih i
austrougarskih obavještajnih izvora.
On napominje da je uloga obavještajnih službi ostala kao velika
nepoznanica, ne samo austrijskih i srpskih, nego i drugih zemalja –
Njemačke, Rusije, Turske i Francuske, ali i tajnih društava.
Analiza je pokazala, navodi Mijalkovski, da je austrougarska
obavještajna služba raspolagala podacima da će atentat biti izvršen i da
je imala dovoljan broj činjenica koje su joj davale mogućnost da mnoge
atentatore spriječi da se uopšte nađu tamo.
On je istakao da se na osnovu tih činjenica dolazi do zaključka da je
„austrougarska obaveštajna služba na perfidan način projektovala
atentat“.
„Znala je, a nije ga sprečila. Mnogi pitaju zašto? Zato što joj je bio
potreban jak povod, naročito vojnom vrhu da krenu u agresiju na Srbiju,
lažno samouvereni da će u kratkom roku da okupiraju Srbiju, a da onda
svoje glavne vojne efektive prebace na ruski i zapadni front“, rekao je
Mijalkovski.
Autori monografije o Principu naveli su da su glavnu ulogu u atentatu
odigrali mladobosanci, koji su smatrali da će ubistvima najvećih
austrijskih zvaničnika podstaći narod na ustanak, kao i da svi podaci
ukazuju da je Vladimir Gaćinović bio nalogodavac atentata.
Gaćinović je, navode autori, 1912. godine ostvario kontakt sa Gavrilom
Principom i ocijenio ga pogodnim za atentat, ali je u posljednjem trenutku
pokušao da utiče na Principa da odustane od atentata.
„U Beču je na Vidovdan održan sastanak revolucionara, koji su doneli
odluku da se odriču atentata kao načina borbe, a Danilo Ilić, glavni
organizator grupe u Sarajevu, dobio je nalog da se odustane“, kaže
Mijalkovski.
Mijalkovski i drugi koautor monografije, profesor Duško Tomić, u radu su
se služili sudskom dokumentacijom iz procesa mladobosancima, a vršili
su i komparaciju sa raznim drugim izvorima.
Glavna motivacija im je bila da se, kako su istakli, suprotstave
pokušajima drastične revizije atentata sa tendencijom da „za sve što se
dešavalo okrive Srbiju i srpski narod, a amnestiraju one koji su glavni
uzrok za izbijanje Prvog svetskog rata“.