Princip je bio i pesnik

Datum objave: utorak, 1 jula, 2014
Objavljeno u Prvi svjetski rat
Veličina slova: A- A+

Bratanci-unuci najpoznatijeg mladobosanskog revolucionara poriču da je

Gavrilo oboleo od tuberkuloze pre atentata. – Neraskidiva veza između
kulture i borbe za nacionalno oslobođenje

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/gavrilo-princip-mlad.jpg

 

Oživljene su priče da je Gavrilo bio slabog zdravlja, bolešljiv,
uključujući i tvrdnju da je i pre atentata bolovao od tuberkuloze. Čuli
smo i da u nekim knjigama objavljenim u poslednje vreme upravo tuberkulozu
pominju kao razlog što je uopšte izvršio atentat na Franca Ferdinanda.
Pošto je u ono vreme to bila teška, neizlečiva bolest koja je odnosila
mnogo života, on se navodno zbog toga i odlučio da puca na
prestolonaslednika. Na krilima umetničke slobode neko je skovao i
navodnu Gavrilovu poruku koja glasi „Posle mene potop!”, ili nešto
slično, izrečenu u momentu kada je neko pokušao da ga odvrati od
atentata.Stigao je do nas i glas da je taj detalj unet u jednu pozorišnu
predstavu čija je premijera bila nedavno. Iskren da budem, takve knjige i
predstave, čiji su autori sebi dali previše slobode, jednostavno
ignorišemo.

Navedene reči slušamo od Gorana Latifića u Klubu „Politike”, sredinom
juna, tokom više nego zanimljivog razgovora u kome su učestvovali njegov
rođeni brat Zoran, njihov brat od tetke Slobodan Pejanović i njihova braća
od ujaka Saša i Branislav Princip. Kao što smo već u dva navrata pisali
na ovim stranama, oni su unuci Jova i Nikole, starijeg i mlađeg brata
Gavrila Principa. Unuci su pristali da prvi put za čitaoce našeg lista
iznesu detalje koji se u familiji Princip prenose s kolena na koleno, a
nepoznati su javnosti.

U ovom razgovoru naši gosti su stavili naglasak i na pitanje stvarnog stanja Gavrilovog zdravlja u vreme kada je izvršio atentat.

– Naša majka Vukica, kao i bliski rođaci, u razgovorima koje smo
vodili, poricali su da je Gavrilo pre atentata bio bolestan od
tuberkuloze. Pouzdano je da niko u porodici nije nosio ovu opaku bolest,
niti se u familiji znalo da je ona ophrvala Gavrila. A tako nešto nije
bilo moguće sakriti. Zato smo uvereni da je nametanje priče kako je
bolest uticala na Gavrila kada se odlučio da izvrši atentat potpuno
promašena, netačna. Po svemu sudeći, takve tvrdnje, koje neki olako
prihvataju, treba da zamagle stvarne činjenice o njegovoj bolesti. Gavrilo
se razboleo od tuberkuloze posle suđenja, u tamnici u Terezinu, zbog
okrutnih uslova koji su vladali u tamošnjem kazamatu. Pre njega su 1916.
godine umrli od iste bolest Nedeljko Čubrilović i Trifko Grabež – kaže
Zoran Latifić.

Naši sagovornici insistiraju i na tome da je familija u Gavrilu
videla čoveka od knjige, nekoga ko će ići na škole, o čemu je brinuo
njegov stariji brat Jovo, kao što je brinuo i o najmlađem bratu Nikoli.
Kažu da nije slučajno što na fotografiji na kojoj su sva trojica braće –
Jovo, Gavrilo i Nikola u društvu prijatelja – jedino Gavrilo drži knjigu u
rukama.

Na neki način i taj detalj svedoči ne samo o njegovim, nego i o
preokupacijama drugih mladobosanaca. Borbu za nacionalno oslobođenje i
društvo pravde, neraskidivo su povezali sa kulturom i literaturom.
Predani ideji prosvećenosti uspostavili su neraskidivu vezu između
pesništva i revolucionarne borbe.

– „Mlada Bosna” kristalno jasno pokazuje kako je jedna duboko
konspirativna, revolucionarna organizacija istovremeno bila i snažno
intelektualno središte, u kome su bili okupljeni najtalentovaniji
pripadnici mladog naraštaja, povezani plamenim idejama slobode i pravde.
Dovoljno je da pomenemo Ivu Andrića koji je takođe bio zatočen tokom
Prvog svetskog rata zbog pripadnosti „Mladoj Bosni”. Zato su i bili
spremni na herojsko samožrtvovanje – kažu naši sagovornici.

Duboku intelektualnu ukorenjenost mladobosanaca u kulturu, umetnost i
filozofiju, čujemo u ovom razgovoru, trebalo je odmah posle atentata
prećutati i sakriti, zbog čega je i stvarana lažna slika da su to
nekakvi vagabundi, maltene ljudi s ulice, kojima nije bilo teško da se
odluče na atentat. Takvom manipulacijom trebalo je zamagliti i činjenicu
da se nešto slično dešavalo u Evropi u 19. veku.

– U Italiji slave kao nacionalnog heroja Guljelma Oberdana, koji je
1882. pokušao atentat na nemačkog cara Franju Josifa, zbog čega je
obešen. Oberdanovo ime nose ulice i trgovi, on je nacionalni heroj koga
slave svake godine a kod nas su, nažalost, mišljenja o Gavrilu Principu i
danas podeljena – kaže Goran Latifić.

A onaj odlučni Gavrilo Princip, čovek od knjige i slobodar, pesnik i
atentator, možda nam najbolje i najjasnije poruke prenosi s one
fotografije na kojoj se vidi dok njega, Nedeljka Čabrinovića i Trifka
Grabeža, onako odlučne, odvode na suđenje.

 

Piše: Slobodan Kljakić

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

PRINCIP I NjEGOVI SABORCI SLOBODARI, A NE TERORISTI

Hrvatski zločini nad srpskom decom u Prvom svetskom ratu

Cikote – Spomen-ploča Soluncima

Zaboravljeni tragovi srpske vojske

Naša Jovanka Orleanka




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top