Легенду о храбрости, пожртвованости и jунаштву српских воjника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић  Ђорђе Михаиловић СОЛУН- Српско воjничко гробље у Солуну, на Зеjтинлику свакога дана посети више људи него воjничка гробља Француза, Енглеза и Италиjана, коjа се налазе у непосредноj близини, током целе године. Легенду о храбрости, пожртвованости и jунаштву српских воjника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић, коjи последњих 55 година брине о овом монументалном споменику и сенима српских jунака. Михаиловић од прошле године има и помоћника, четрдесетседмогодишњег Предрага Недељковића, рођеног у Краљеву, коjи последњих година живи у Грчкоj, а

У част стогодишњице преласка Албаниjе, из Београда jе испраћена веслачка експедициjа, у оквиру коjе ће веслачи веслати 1.500 километара око Балканског полуострва, од града Кавале до Крфа, гдjе ће Српскоj кући предати захвалницу “У знак предака за будућа поколења”. Веслаче jе испред Веслачког клуба “Црвена Звезда” на Ади Циганлиjи на ову веслачку експедициjу испратио принц Александар Други Карађорђевић, коjи jе покровитељ овог веслачког клуба. Веслачи коjи су се одважили на оваj подухват у част стогодишњице преласка Албаниjе су Предраг Трипковић, Негован Спасић, Јован Мемедовић, Милош Аjздековић и Драган Челебић, саопштено jе из канцелариjе Карађорђевића. “Поносан сам што ће чланови клуба коjи jе под моjим покровитељством учествовати у овом спектакуларном спортском

Оригинални нотни запис “Марша на Дрину”, грамофонске плоче Музике краљеве гарде из 1910. године, разна документа, одликовања, фотографиjе и лични предмети породице Бинички дио су изложбе “Легат Стевана и Станислава Биничког” Народног музеjа из Крушевца, коjа jе вечерас отворена у Музеjу Старе Херцеговине у Фочи. Група аутора из Крушевца изложбу jе приредила поводом 100 година чувене корачнице “Марш на Дрину”, коjу jе Станислав Бинички компоновао 26. маjа 1915. године у Крагуjевцу, како jе своjеручно написао на оригиналном документу. Начелник општине Фоча Радисав Машић нагласио jе да jе воjни капелник Станислав Бинички био зачетник савремене српске музике, да jе написао прву српску оперу “На уранку”, те да jе српскоj умjетности дао

Почело уређење и обнова спомен-костурнице подигнуте у Вардишту код Вишеграда. Сећање на 440 српских воjника страдалих у Првом светском рату Спомен костурница у Вардишту ВИШЕГРАД – У Вардишту код Вишеграда у току jе акциjа уређења и обнове спомен-костурнице коjа jе подигнута у знак сећања на 440 српских воjника погинулих и умрлих од тифуса у Првом светском рату, на подручjу Вишеграда и Вардишта. – Засад на уређењу простора око спомен-костурнице раде чланови “Соколове” грађевинске секциjе и мештани Вардишта. Очишћено jе шипражjе, посечено дрвеће и припремљена jе подлога за мост преко оближњег потока коjи ће изградити Комунално предузеће “Комуналац” из Вишеграда. Следећа фаза jе унутрашње уређење костурнице и капеле – истиче архимандрит

Дешавања на ратишту од Фоче до Рудог и Вишеграда 1914. године у значаjноj мjери одредила су ток Церске битке коjа jе била прва побjеда савезника над аустроугарском воjском, речено jе синоћ у Фочи на промоциjи књиге “Офанзивни горњодрински фронт” аутора Предрага Остоjића, историчара из Рудог. Остоjић истиче да хероjски отпор српске и црногорске воjске далеко броjниjем неприjатељу почетком Великог рата на подручjу Горњег Подриња у званичноj историографиjи ниjе добио мjесто коjе заслужуjе. “Поента књиге jе да горњодринско ратиште представи у правом свjетлу, jер се почетак Првог свjетског рата углавном везуjе за акциjе у Србиjи, док о овом подручjу ниjе пуно говорено ни писано. У овоj књизи сам доказао да jе

Четрдесет дана Муса Дага[1] учинило jе Франца Верфела (1890–1945) jедним од наjконтроверзниjих и наjслављениjих писаца у свету након што jе књига обjављена у Немачкоj 1933. године. Он jе учинио чудо за Јермене широм света, обраћањем пажње на оно што jе могла бити фуснота у историjи Првог светског рата – депортациjа и масовно убиство jерменске мањине у Османском царству – и писањем епа у коме jе наслућивао кобне догађаjе коjи су почели да се одвиjаjу како су Адолф Хитлер и нацисти дошли на власти. Угрожавање грађанских права, одабирање мањине да би се на њу свалила кривица за националне проблеме, и насиље потпомогнуто од државе извршено против њених припадника постало jе реалност за немачке

Надежда Петровић У Дому Воjске у Београду свечано jе откривено спомен-обиљежjе jедноj од наjвећих српских сликарки Надежди Петровић, поводом стотину година од њене смрти. Овим jе симболички одата почаст жени, умjетници, ратници, хероини, чиjа су дjела задужила све Србе и коjа jе, придружуjући се српскоj воjсци као болничарка у Првом свjетском рату, свjесно прекинула сjаjну умjетничку кариjеру да би помогла свом народу и, како jе рекла, да “принесе и своj живот ако затреба”. Рељеф у бронзи са ликом Надежде Петровић са српском воjничком шапком, аутора Мирка Мркића Острошког, открио jе предсjедник Српске академиjе наука и уметности (САНУ) Владимир Костић, у присуству личности из jавног и културног живота Србиjе. Говорећи о

На данашњи дан приjе 97 година умро jе Гаврило Принцип, чиjи jе атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сараjеву, Бечу послужио као изговор за воjну инвазиjу на Србиjу, што jе довело до Првог светског рата. Графит са ликом Гаврила Принципа у Београду (фото: Википедиjа/Голдфингер) Принцип jе рођен у jулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од наjраниjег детињства било jе нарушено и боловао jе од туберкулозе. У Сараjеву jе похађао Трговачку школу, а потом и гимназиjу из коjе jе избачен пошто jе откривено да jе члан jедне антиаустриjске организациjе. Због атентата на Франца Фердинанда пред суд jе 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи. Од шест атентатора

Промоциjа књиге Споменица Младе Босне у Бањоj Луци Књига “Споменица Младе Босне 1914-2014” академика Воjислава Максимовића капитално jе дjело српске културе и духовности коjе недвосмислено указуjе да су младобосанци били борци за слободу српског народа, изjавио jе публициста Слободан Наградић. “Риjеч jе о младим, самосвjесним људима коjи су се борили против страног поробљавања, а за више циљеве економске, националне и социjалне правде”, рекао jе Наградић. Он jе додао да jе ова књига значаjна, jер на наjсвеобухватниjи начин до сада, на готово 1.800 страна, освjетљава прилике пред Сараjевски атентат, говори о учесницима тог атентата и о духовном и мисаоном покрету “Млада Босна”. Наградић jе навео да jе Максимовић у књизи приредио

Директор Андрићевог института Емир Кустурица и оснивач Фондациjе “Лисицин” Анатолиj Лисицин потписали су у Андрићграду споразум о заjедничкоj сарадњи у очувању историjских споменика Првог свjетског рата у Русиjи и на Балкану. Кустурица jе рекао да оваj споразум има велики значаj за Андрићев институт зато што jе риjеч о људима коjи су освjедочени приjатељи Србиjе и Андрићграда као симболичног представника jедне културе. “Данас имамо госте коjи су необични по свему. Међу њима jе и господин Виктор Ивановић коjи jе изградио мноштво цркава и коjи jе 67 одсто своjе добити посветио доброчинству и хуманитарном ефекту животном и тиме показао да богати људи могу да буду и богати и добри, односно да служе

Отворена изложба ратне фотографиjе из Првог свjетског рата у Источном Сараjеву У Источном Сараjеву вечерас jе одржан богат васкршњи програм у оквиру коjег jе у Културном центру Источно Ново Сараjево отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата под називом “Немоjте нас заборавити” и одржана традиционална свечана Васкршња академиjа са запаженим културно-умjетничким програмом. Изложбу око 60 фотографиjа званичног фоторепортера Врховне команде српске воjске у Првом свjетском рату Ристе Марjановића под називом “Немоjте нас заборавити” званично jе отворио начелник општине Источно Ново Сараjево Љубиша Ћосић, коjи jе истакао да jе она подстрек и опомена да догађаjи из прошлости не смиjу никада бити заборављени. “Немамо право да заборавимо све наше жртве и страдања

Једна од фотографиjа Ристе Марjановића; Болесни и остарjели краљ Петар одступа заjедно са воjском У оквиру васкршњег програма, сутра увече ће у Културном центру Источно Ново Сараjево бити отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата под називом “Немоjте нас заборавити”, а након тога биће одржана свечана Васкршња академиjа са богатим културно-умjетничким програмом. Изложба фотографиjа под називом “Немоjте нас заборавити” Народног музеjа Шабац, jединствена jе изложба оригиналних фотографиjа Ристе Марjановића снимљених током Првог свjетског рата. Марjановић jе био званични фоторепортер Врховне команде српске воjске и фотографисао jе све значаjниjе догађаjе у Првом свjетском рату све до ослобођења. Ова изложба до сада jе само jедном приказана у Србиjи, у њеном главном граду

Један од транспарената у данашњоj Хрватскоj Прогон Срба од 1991. до 1995. године jе понављање и наставак зла коjи jе српски народ доживио у Хрватскоj 1941. године, а иако jе Хрватска чланица ЕУ, скоро ниjедан од проблема Срба ниjе риjешен, оциjењено jе данас на научном скупу “Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине”. На скупу, коjи jе поводом 20 година од прогона Срба из Хрватске у Београду организовало Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво “Зора” из Београда, историчари, академици и учесници дешавања настоjе да укажу на кориjене тог зла. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир рекао jе да више од 20 излагача настоjи да

Инициjатива “Арчибалд Раjс” покренула jе петициjу да се Раjсова књига “Чуjте Срби” као обавезна лектира чита у основним и средњим школама у Србиjи, односно да буде обавезно историjско штиво, саопштено jе данас из Инициjативе. “Сетимо се Раjса, његовог завештања и визионарских речи коjе нам jе оставио у аманет да на време увидимо своjе грешке”, рекао jе представник те инициjативе Јован Кнежевић и додао да су Раjсове поруке неопходне данашњоj омладини. Инициjатива “Арчибалд Раjс” окупљена jе око истоимене “Феjсбук” странице.   Извор:    Везане виjести: Николић: Арчибалд Раjс jе био jедан од нас – Jadovno 1941. Арчибалд Раjс: Чуjте Срби – Jadovno 1941. ПРИЈАТЕЉ СРБА: Пронађена сва писма Арчибалда Раjса о …