ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ 100 ГОДИНА „МАРША НА ДРИНУ“

Оригинални нотни запис „Марша на Дрину“, грамофонске плоче Музике краљеве гарде из 1910. године, разна документа, одликовања, фотографиjе и лични предмети породице Бинички дио су изложбе „Легат Стевана и Станислава Биничког“ Народног музеjа из Крушевца, коjа jе вечерас отворена у Музеjу Старе Херцеговине у Фочи.

Група аутора из Крушевца изложбу jе приредила поводом 100 година чувене корачнице „Марш на Дрину“, коjу jе Станислав Бинички компоновао 26. маjа 1915. године у Крагуjевцу, како jе своjеручно написао на оригиналном документу.

Начелник општине Фоча Радисав Машић нагласио jе да jе воjни капелник Станислав Бинички био зачетник савремене српске музике, да jе написао прву српску оперу „На уранку“, те да jе српскоj умjетности дао много више него они коjи су српског пориjекла.

„Он jе написао мелодиjу коjа jе химна хероjству српског народа у Првом свjетском рату. У Фочи сваког jутра већ 20 година програм радиjа отвара `Марш на Дрину`“, рекао jе Машић, отвараjући изложбу.

Кустос-историчар из Крушевца Коста Радић подсjетио jе да jе воjни инжењер Стеван Бинички, коjи се истакао jунаштвом у српско-турским ратовима, рођен у Лици и пориjеклом jе Хрват римокатоличке вjере. Он jе у Србиjу дошао 1868. године, гдjе jе примио српско држављанство и православну вjеру.

Као српски официр коjи jе градио понтонске мостове, почео jе да ради у селу Јасика краj Крушевца, у коме се 1872. године, из брака са Мариjом, пориjеклом Њемицом, родио њихов син Станислав.

Станислав Бинички основао jе први симфониjски оркестар – Београдски воjни оркестар и jедан jе од оснивача музичке школе у Београду.

Музику краљеве гарде jе основао 1904. године, чиjи jе био диригент до 1920. године, када постаjе први директор новоосноване сталне опере у Београду.

„Учествовао jе у борбама на Церу и Колубари са своjим наjубоjитиjим оружjем – Музиком краљеве гарде, када jе настало његово наjзначаjниjе и наjпознатиjе дjело `Марш на Дрину`, коjе jе посветио пуковнику Миливоjу Стоjановићу Брки и српским jунацима са Цера и Колубаре“, рекао jе кустос Радић.

Он jе додао да jе 50 година након компоновања „Марш на Дрину“ добио стихове, коjе jе 1964. године написао писац из Београда Миливоjе Поповић Каваjа.

Радић jе истакао да jе „Марш на Дрину“ раме уз раме са химном „Боже правде“.

Он jе подсjетио и на риjечи књижевника Бранка Ћопића: „Ја не знам да ли има нека пjесма коjа ме може тако узбудити као мелодиjа `Марша на Дрину`. Све ми се чини да чуjем топот српске коњице коjа напредуjе према Дрини, да чуjем онаj звук кад се ваде сабље“, риjечи су Бранка Ћопића.

Директор Музеjа Старе Херцеговине Бранка Драгичевић захвалила се предсjеднику Удружења Срба из БиХ у Србиjи Миши Јањићу, коjи jе, како jе нагласила, заслужан за долазак ове поставке у Фочу.

„Изложба своj пут завршава овдjе у Фочи, што нам jе велико задовољство, jер се 26. маjа пуни 100 година од компоновања `Марша на Дрину`“, рекла jе Драгичевићева.

Приjе Фоче, гдjе Дрина почиње, изложба jе била постављена у Биjељини и Вишеграду, а како тврде аутори, њен циљ jе повезивање народа са обjе стране ове риjеке.

Заоставштину породице Бинички музеjу у Крушевцу подарио jе Миливоj Јосифовић, унук Станислава Биничког.

Извор: 

Везане виjести:

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибиjа на …

Век „Марша на Дрину“ – Jadovno 1941.

небоjша малић: срби, „марш на дрину“ и величање мрака

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ – Jadovno 1941.