У БиХ је 1878. године било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва. Приредио: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истиче да је у 20. вијеку над српским народом три пута извршен геноцид – у Првом и Другом свјетском рату, као и у сукобима током деведесетих година. Поводом обиљежавања 21. новембра 1918. године – Дана уласка српске војске у Бањалуку, Савановић за Срну подсјећа да су Срби у пројекцијама Аустроугарске монархије били реметилачки фактор, који је требало, на неки начин, елиминисати. “Све

У тренутку када је цео свет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним Живојином Мишићем наша војска успела је да избори победу над Аустроугарима. Тог 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Окончана је након месец дана успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Пре Колубарске битке искусни стратег и ратникРадомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са

Суботица свечано обележила 99 година од ослобођења у Првом светском рату. Српску војску дочекало више од 70.000 Срба и Буњеваца Суботица – Мој отац је солунски ратник, наредник по чину одликован Карађорђевом звездом и царском медаљом Романових. Због њега и свих осталих, ово је значајан датум и не смемо да заборавимо своје претке и све оно што су они урадили да бисмо ми данас овде живели – поручио је данас у Суботици 91-годишњи Рајко Вујиновић и положио венац на спомен-плочу на улазу у Железничку станицу, где је пре 99 година српска војска ушла у Суботицу и донела вести о крају Великог рата и дуго очекиваној слободи. Почаст свим саборцима његовог

Представници Амбасаде Србије у БиХ, општине Соколац и Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године положили су данас вијенце на споменик за 363 солунска добровољца на Сокоцу, поводом Дана потписивања примирја у Првом свјетском рату. На овом спомен-обиљежју, подигнутом 2008. године, уписана су 363 имена добровољаца са подручја општине Соколац, а сјећање на дјело солунских бораца са овог подручја његује Удружење потомака и поштовалаца српских добровољаца који су учествовали у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Замјеник амбасадора Србије у БиХ Дамир Ковачевић рекао је новинарима да Амбасада Србије сваке године обиљежава овај велики дан. Према његовим ријечима, солунски добровољци дали су живот, прије

Полагањем венаца и одавањем почасти код спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу, данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на дан и тренутак када је 1918. године на снагу ступило примирје у Великом рату. Централну државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је поручио да најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и значај њиховог подвига. Ђорђевић је на церемонији рекао да се из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није родио феникс „Златног доба” са почетка 20. века, већ су тек након незамисливих злочина и разарања у

Предсједник Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровића поднио је Граду Београду иницијативу за постављање спомен-плоче “мухамеданском батаљону”, који је учествовао у одбрани Београда 1915. године. У иницијативи, упућеној градској Комисији за споменике и називе тргова и улица, Омеровић наводи да је, према доступним историјским подацима, у одбрани Београда 1915. године учествовало и 15 одсто војника који су били муслиманске вјероисповијести. “То је био 4. батаљон 10. кадровског пука, који је заједно са 7. пуком чинио кичму одбране Београда. Тим батаљоном је командовао каплар Шемсо Мидовић из Сјенице”, подсјећа Омеровић и истиче да је та јединица “пружила одсудну и најупорнију одбрану у центру Београда”.

Дан ослобођења Бијељине у Првом свјетском рату свечано је данас обиљежен молитвеним сјећањем на српске јунаке и полагањем вијенаца испред споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру града. Предсједник Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године Петар Вујичић рекао је новинарима да је дан када је прије 99 година Бијељина постала слободан град у слободној земљи, до Другог свјетског рата био обиљежаван као Дан града. Он је изразио наду да ће на стоту годишњицу обиљежавања дана када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустро-угарске монархије, овај датум поново бити уврштен у

Дан ослобођења Бијељине у Великом рату биће сутра свечано обиљежен историјским часом испред Споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру града, најављено је из Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године. Предсједник Удружења Петар Вујичић каже да су 2010. године обновили обиљежавање овог значајног датума када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустроугарске монархије. Ове године обиљежавању Дана ослобођења Бијељине у Великом рату придружиће се и чланови Удружења “Краљевина Србија”, повјереништво Бијељина, које дјелује под покровитељством престолонасљедника Александра Другог Карађорђевића. Предвиђено је да, након парастоса за српске војнике, буду положени вијенци

Скопље – У налету према врелим грчким летовалиштима српски туристи углавном само протутње кроз Македонију. Ретко ко се сети крајпуташа српске историје, попут спомен-капеле код Удова, Доњег Караслара крај Велеса или Зебрњака надомак Куманова, који подсећају на сурову цену ратне голготе српских војника у минулим ратовима на поприштима у Македонији. Мало је оних, који се макар и на краткој паузи задржавају на некој од тих историјских тачака у транзиту кроз Македонију. Међу ретким изузецима у тој реци наших људи, који нарушавају уобичајену летњу туристичку слику били су Иван Раковић и Катарина Ристичевић. При повратку са одмора на обалама Егеја, они су се јавили Културно-информативном центру Срба у Македонији Спона са