Obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Datum objave: subota, 11 novembra, 2017
Veličina slova: A- A+
Nikola Selaković u ime predsednika položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali (Foto Tanjug/R.P.)
Nikola Selaković u ime predsednika položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali (Foto Tanjug/R.P.)

Polaganjem venaca i odavanjem počasti kod spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju, danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak sećanja na dan i trenutak kada je 1918. godine na snagu stupilo primirje u Velikom ratu.

Centralnu državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji je poručio da najmanje što naša i buduće generacije mogu da učine jeste da neguju uspomenu na pretke i značaj njihovog podviga.

Đorđević je na ceremoniji rekao da se iz pepela razaranja u Velikom ratu, suprotno očekivanjima, nije rodio feniks „Zlatnog doba” sa početka 20. veka, već su tek nakon nezamislivih zločina i razaranja u Drugom svetskom ratu, evropske države odustale od revanšizma i počele intenzivno da rade na integrativnom procesu.

Danas, podvukao je, francusko-nemačka saradnja predstavlja jednu od najvažnijih osnova EU.

„Nažalost, region Zapadnog Balkana morao je da prođe kroz još jedno krvavo istorijsko razdoblje da bi se konačno našao na putu evrointegracija. Ali baš zato, što je naše sećanje na ratnu bedu i užase svežije, utoliko je i naša vera u evropske integracione procese snažnija, čak i kada se na drugim mestima na našem kontinentu njihov značaj otvoreno dovodi u pitanje”, poručio je ministar.

Kako je rekao, sada smo spremni da na primeru naših nekadašnjih neprijatelja, a danas prijatelja i partnera Nemaca učimo i usvojimo nešto čemu do sada nismo bili vični: ne samo da pobeđujemo po svaku, a često veoma visoku cenu, već da iz svakog našeg eventualnog poraza izađemo snažniji i mudriji.

„Strateško opredeljenje Srbije zato su evrointegracije i vojna neutralnost. Investiciona politika i mere fiskalne konsolidacije usmerene su ka tome da za naše stanovništvo, uz socijalnu odgovornost i solidarnost obezbedimo kvalitetne uslove za život i rad u Srbiji”, poručio je Đorđević.

Prema njegovim rečima, danas, 99 godina nakon Dana primirja u Prvom svetskom ratu, i nakon svega što smo u tom periodu prošli zajedno sa svojim susedima, možemo potvrditi da ne postoji rat koji će okončati sve ratove, ali da mir, razumevanje, saradnja i ispružena ruka prijateljstva mogu biti početak nečeg što nam je, možda nepravedno, do sada bivalo uskraćeno.

Ministar je podsetio da je srpski narod mnogo propatio u Prvom svetskom ratu, u kom je izgubio 60 odsto muške populacije.

Poručio je da je herojska srpska izgnanička vojska, delujući preko i iznad svojih mogućnosti vođena jedino mišlju o oslobođenju otadžbine, dala je nemerljiv doprinos pobedi Antante u tom ratu.

„U Versajskoj Evropi i novonastaloj Jugoslaviji ljudi su pribegavali hedonizmu, a događaji iz ratnih dana olako su zaboravljani. Zato je najmanje što naša i buduće generacije mogu da učine jeste da neguju uspomenu na pretke i uvek opominju na značaj njihovog podviga”, poručio je Đorđević.

Centralna državna ceremonija predstavlja čin odavanja počasti svim pripadnicima oružanih snaga i civilima nevino postradalim tokom Prvog svetskog rata i svrstava se u red najznačajnijih koje će danas u isto vreme u svim glavnim gradovima državama-pobednicama u Prvom svetskom ratu, biti održane u čast godišnjice velikog istorijskog događaja.

Vence i cveće su položili predstavnici grada Beograda, predstavnici stranih ambasada, udruženja koja neguju tradicije slobodarskih ratova, a nakon odavanja počasti, usledio je umetnički program „Rađanje slobode”.

Selaković u ime predsednika položio venac na Avali

(Foto Tanjug/S.R.)

Uz najviše državne i vojne počasti, izaslanik predsednika Republike, generalni sekretar predsednika Nikola Selaković, u pratnji ministra odbrane Aleksandra Vulina i komandanta Garde general-majora Milomira Todorovića, položio je danas lovorov venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra.

U spomen knjigu izaslanik predsednik Srbije upisao je:

„Već skoro jedan vek Srbija živi u slobodi i u Srbiji živi ideja slobode koju ste vi utemeljili. Vaša pobeda nije samo vojna, već je apsolutna. Ona je postala merilo našeg delovanja i putokaz ka vrhovnoj vrednosti – ideji slobode. Žrtvu koju ste podneli srpstvo će pamtiti dokle postoji”.

Uz intoniranje državne himne, Selaković je položio venac s posvetom „Junacima Velikog rata, ponosni potomci – predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić”. (Tanjug)

Princ Aleksandar položio venac na groblju Komonvelta

Princ Aleksandar Karađorđević prisustvovao je komemoraciji povodom Dana sećanja na Ratnom groblju Komonvelta u Beogradu, gde je položio venac zajedno sa drugim visokim zvaničnicima.

Vence u znak sećanja na one koji su izgubili živote u Velikom ratu položili su predstavnici Ministarstva rada, Ministarstva odbrane, Grada Beograda, ambasadori Australije, Velike Britanije, Kanade, Indije, Kipra, Nigerije, Poljske, Češke, Francuske, Malezije, kao i predstavnici više udruženja, saopšteno je iz kabineta Krađorđevića.

Zemlje Komonvelta bile su saveznici Srbije u Prvom svetskom ratu i pomogle Srbiji i srpskom narodu. Stotine lekara i medicinskih sestara pružale su kao dobrovoljci pomoć Vojsci Srbije i srpskom narodu u tim teškim vremenima, navodi se u saopštenju. Nekoliko bolnica u Srbiji dobilo je imena po britanskim i škotskim lekarima i medicinskim sestrama nakon rata.

Na Ratnom groblju Komonvelta nalaze se posmrtni ostaci vojnika Komonvelta koji su preneti sa više od šezdeset manjih grobalja i drugih lokacija širom bivše Jugoslavije. Najveći broj donet je sa vojnog groblja u Milni i Kraljevskog mornaričkog i lučkog groblja na ostrvu Visu, gde se nalazila vojna baza.

Među sahranjenima na Ratnom groblju nalaze se i prebegli ratni zarobljenici iz Italije i Grčke. Među sahranjenim civilima su jedan rudarski tehničar, profesor engleskog jezika, novinski dopisnik, član osoblja britanske ambasade i dete drugog člana osoblja ambasade. Svi oni su bili sahranjeni ili ponovo pokopani na groblju uz dozvolu specijalne Komisije Komonvelta.

(Tanjug)

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Spomen-ploča „muhamedanskom bataljonu“ koji je branio Beograd

Dan primirja u Prvom svjetskom ratu




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top