“Бели Чеси” у руском грађанском рату Чеси су имали битну улогу током грађанског рата у Русији. Чешка легија је била део руске војске и до октобра 1917. године бројала је око 30.000 људи, већином ратних заробљеника из аустроугарске војске. На иницијативу Томаша Масарика, легија је преименована у Чехословачки армијски корпус, а циљ је био наставак борбе против Немаца. Због тога су се споразумели са новом бољшевичком владом да прођу до Владивостока и да се одатле врате у домовину. Међутим, споразум је пропао због покушаја да се разоружа корпус. Уместо тога, Чеси су разоружали бољшевичке војнике у Чељабинску у јуну 1918. године. Често су их звали “Бели Чеси”. Чехословачка легија је

Некада давно, када је свет бивао обојен крвљу, када се водио Велики рат, упркос силном непријатељству – знало се да су са обе стране ратовала господа. Некада давно, када су преко Аде Циганлије летели меци и бомбе, Срби су учинили нешто што Аустријанци и данас памте, одајући почаст нејакој али господској српској војсци. Те давне 1914. године водила се борба за Аду Циганлију. Била је то борба која је одбранила Београд. Поручник Петар Куновчић командовао је четом која је имала задатак да обрани Аду, али нико од њих није ни помишљао да ће једно писмо преокренути битку и учинити да се освајачи повуку. Наиме, током битке аустријски потпуковник Аугуст Шмит

Били су странци, али то није сметало породици Сондермајер да заволи Србију и заједно са српским браниоцима стане у одбрану Србије и најзад подели своју са судбином српског народа. Изложба о овој породици под називом “Сондермајери – родом Пољаци, а срцем Срби” отворена је у Музеју Јадра у Лозници да подсети на њихову велику љубав и жртву коју су положили за своју другу домовину. Најмлађи српски војник који је погинуо у Церској бици 1914. године је шеснаестогодишњи Станислав – Сташко Сондермајер. Улица и биста Ове године је у Београду постављена биста Тадији Сондермајеру. Једна улица на Новом Београду названа је по њему. Угледавши се на старију браћу Тадију и Владисава,

Поново оштећена Спомен костурница жртава бугарског покоља у Манастирецу код Македонског брода СКОПЉЕ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ” Непознати вандали оштетили су мермерну плочу на Спомен капели са костурницом жртава стравичног покоља казнених експедиција бугарске окупаторске војске, извршеног на Бадњи дан 1916. у селу Манастирец код Македонског брода, у региону Пореча, на западу Македоније. Одавно запуштена, зарасла у коров и шибље, капела као неми сведок стравичног злочина бугарских окупатора у том делу Македоније, о коме су Новости писале уочи стогодишњице покоља, поново је оскрнављена. Непознати „извођачи радова“ недавно су, очито наменски, оштетили део мермерне плоче на меморијалу на којој је писало да су 103 житеља Пореча убијени од “бугарске гнусне руке“.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца формирана је као израз тежње да се сви Срби нађу у једној држави, што је плаћено трошењем велике енергије читавих генерација и великим бројем жртава у балканским и Првом свјетском рату, у којем је погинуло више од 25 одсто српске популације, рекао је Срни историчар Љубодраг Димић. “Док је Југославија била само идеја, имала је пуно присталица, али када је преточена у државу и када се од идеје дошло до идеологије, историја Југославије, а то је читав 20. век српског народа, постаје историја заосталих области Балкана, пуна лоших искустава која се завршила не само рушењем државе, него и великим жртвама”, рекао је Димић, који је

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Tеразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

Чим је аустроугарска влада упутила ултиматум Србији, започело је у Босни и Херцеговини хапшење и интернирање српског цивилног становништва. У пограничним срезовима према Србији и Црној Гори аустроугарске власти су муњевитом брзином извршиле мобилизацију да би тако предуприједиле било какав покушај отпора или побуне. Затим су почели масовна хапшења и интернирања становништва у унутрашњост или у злогласне логоре широм Монархије. Најпознатији аустроугарски логори за Србе били су Арад, Коморан, Шопроњек (Нежидер), Кечкемет, Туроњ и други широм Монархије, а у Босни Добој, Жегар код Бихаћа и многи мањи логори. Тако је прве концентрационе логоре на тлу Европе формирала Аустро-Угарска 1914. године за Србе, чак и за жене и дјецу. Према непотпуним

Рат који је Аустро-Угарска повела 1914. године, није био само рат против Краљевине Србије, већ и против српског народа у цјелини, а када су у питању Босна и Херцеговина, тај рат веома брзо је добио карактеристике бруталног етничког чишћења српског народа западно од ријеке Дрине. Антисрпске демонстрације у Сарајеву започеле већ у вечерњим часовима истога дана када је Принцип извршио атентат на Фердинанда. Група од око 200-300 демонстраната, из редова Хрвата и муслимана, предвођених франковцима, прво је узвикивала антисрпске пароле, а затим је започела демолирање хотела Европа, који је био у власништву Глигорија Јефтановића и редакције листа Српска ријеч. У току ноћи франковци су, уз помоћ војних, а посебно клерикалних кругова, предвођених

Прије и након сарајевског атентата, 28. јуна 1914. године, у Бечу је кренула медијска пропаганда невиђених размјера против Србије, док је у БиХ почео страшни погром Срба. Они су били изложени нападима дијелова хрватског и муслиманског становништва, свједоче медијски написи из тог доба. Док су у Бечу тврдили да иза свега стоји Србија и да јој помаже Русија, почео је линч Срба у Сарајеву и широм БиХ. „На улицама Сарајева појавила се група хрватске омладине и студената шпартајући градом са повицима: ‘Живјели Хабсбурзи’. Мало по мало, гомила се увећавала. Скандирало се ‘Доле Срби’. Омладини се придружила и муслиманска гомила, заведена, очигледно, пасивношћу органа реда. Нико од преступника није ухапшен. Прве

Парастосом несталим и погинулим српским борцима Првог свјетског рата у Храму Христа Спаситеља обиљежен је Дан уласка Српске војске у Бањалуку, 1918. године. У Културном центру Бански двор, одржана је свечана Академија. Свечаности је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, градоначлник Бањалауке Игор Радојичић и бројни представници политичко, јавног и културног живота Републике Српске. Скупу су присуствовали и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, као и представници бањалучког Удружења потомака и поштовалаца српских бораца ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године. Обиљежавање је организовао Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. У Првом свјетском рату погинуло је 1.300.000 Срба, односно 28 одсто српске популације,

У Бањалуци ће данас бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно чувати од заборава датум овог догађаја, који је дио историје српског народа. “Потребно је да младе генерације знају како су историјски процеси на простору српског народа западно од ријеке Дрине креирани од других”, рекао је Савановић новинарима. Он је рекао да ће се овај датум обиљежити на достојанствен начин, како би се младим генерацијама пренијело у завјет да се сјећају ових дешавања. Савановић је напоменуо да је у Првом свјетском

У Томашевцу обновљено обележје ратницима са Добруџе и Солуна из Великог рата Захваљујући финансијској помоћи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, зрењанински Завод за заштиту споменика културе успешно је реализовао пројекат обнове споменика добровољцима са Добруџе и Солуна у Томашевцу, а споменик прати изузетно занимљива историја. Иницијатива за подизање потекла је од мештана овог подтамишког милитарског села, у намери да дају трајни белег својим добровољцима, учесницима и жртвама Првог светског рата. Оригинални споменик свечано је откривен у сеоском парку 30. децембра 1920. Красили су га мермерни двоглави орао раширених крила и два медаљона фотографије у порцелану краља Петра и регента Александра Првог Карађорђевића. Испод медаљона био је уклесан

Колубарска или Сувоборска битка је, поред пробоја Солунског фронта и Кајмакчалана, једна од најзначајнијих победа војске Краљевине Србије над Аустроугарском у Првом светском рату. Операције су почеле 16. новембра 1914. године, а борбе су вођене на фронту дужем од 200 километара. Аустроугарски генерал Оскар Поћорек је на Србију кренуо са 400.000 војника и 400 топова. Супроставило му се 270.000 српских војника са 426 топова. После пораза на Мачковом Камену, српска војска се нашла у изузетно тешком положају и била је приморана на повлачење. Уз све то, у ноћи 14. новембра рањен је и генерал Петар Бојовић, командант Прве армије. На његово место именован је генерал Живојин Мишић. Лоше време је додатно отежало и напредовање Аустроугара, али и повлачење Срба, а додатни проблем је