arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Данас 19 година од убиства новинара Момира Стокуће у Приштини

21. септембар 2018.

 Данас се навршава 19 година од како је фото-репортер и сарадник “Политике” Момир Стокућа убијен у породичној кући у Приштини, коју није желио да напусти када су три мјесеца раније међународне снаге преузеле одговорност за безбједност на Косову, саопштило је Удружење новинара Србије /УНС/. У саопштењу се наводи да породица никада није добила информацију о истрази и окривљенима за убиство, а истраживање УНС-а открива и да је пријава полицији УНМИК-а “нестала” из њихове архиве, што се правда промјеном надлежности истражних органа и селидбом. Података о овом убиству нема ни у Еулексу, нема га ни Специјално тужилштво Косова, нити српско Tужилаштво за ратне злочине, истичу из УНС-а. Иако УНС годинама уназад

У Прагу ухапшен Србин Бранко Богуновић по хрватској оптужници

21. септембар 2018.

Чешка полиција је на аеродрому у Прагу ухапсила Србина Бранка Богуновића /53/ кога Хрватска тражи због наводног ратног злочина над цивилним становништвом у рату деведесетих година прошлог вијека на подручју Бенковца, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Породица је рекла да је Богуновић ухапшен прије два дана приликом доласка из Канаде у посјету сину који студира у Чешкој. Према документацији којом располаже “Веритас”, против Богуновића и још 22 припадника “Мартићеве милиције” 26. децембра 2003. године тужилаштво у Задру подигло је оптужницу која их терети да су 2. септембра 1991. године у мјесту Какма код Полаче учествовали у заробљавању и злостављању Радослава и Зорана Бобановића. Тужилаштво их терети за спровођење и испитавање

Наредбодавци злочина на Коранском мосту још нису процесуирани

21. септембар 2018.

Данас је 27 година од ликвидације 13 Срба, припадника резервног састава ЈНА, на Коранском мосту – једног од првих ратних злочина у сукобима деведесетих година прошлог вијека над припадницим ЈНА, а да наредбодавци и сви егзекутори још нису одговарали. Документационо-информациони центар “Веритас” подсјећа да је у то вријеме ЈНА једина легитимна и регуларна војска у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још била и Хрватска. За овај злочин једино је карловачки специјалац Михајло Храстов у мају 2015. године осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – протиправним убијањем и рањавањем непријатеља. “Хрватско правосуђе се током процеса `прославило` с укупно седам пресуда истом човјеку

Евица Рашић и Жарко Вујаклија

Сјена негдашњег живота

21. септембар 2018.

Велики Шушњар живио jе пуним животом и дисао пуним плућима. Село jе броjало више од педесет нумера, у сваком домаћинству наjмање шест – седам чланова Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра 2015.године. Нема тог повратника коjи, када се одлучио вратити на родно огњиште, ниjе осjећао страх и зебњу. Но како би нетом након повратка дани пролазили, зебња и страхови врло брзо би заувиjек нестаjали, замиjењени бригом и свакодневном борбом за опстанак, обновом куће, остваривањем социjалних и других права. Тек риjетки, негдjе дубоко у срцу, jош увиjек осjећаjу зебњу коjа тиња и никако да се угаси, премда jе кров над главом сигуран, глади нема, примања су

Матија Бећковић

Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?

21. септембар 2018.

Ако jе њихово, зашто нам га отимаjу, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручаваjу? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. октобар 2015.године. Емигрантска криза? Хоће ли Србиjа ући у Европску униjу? Колика jе одговорност наших политичара у одбрани Косова? Постоjи ли алтернатива? Зашто jе проблем данас отворити питање Косова? Да ли jе Косово српско? Погледаjте интервjу са Академиком Матиjом Бећковићем: Извор: РТРС Везане виjести: Матиjа Бећковић: Независност Косова од нас зависи МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Само ти, диjете, ради своj посао – наjважниjа српска реч СВЕ ДОК ЈЕ СРПСКИХ СВЕТИЊА КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА КОСОВО И МЕТОХИЈА НИЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНА ТЕМА Зашто браним Косово?

Обиљежено 26 година од страдања цивила и војника на Папратној њиви

20. септембар 2018.

Код споменика на Папратној њиви код Фоче данас је служен парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске на данашњи дан прије 26 година. Тог кобног 20. септембра 1992. године на макадамском путу Миљевина-Калиновик погинула су 42 борца и цивила, који су се камионом враћали из Калиновика. Муслиманска војска је из засједе погодила камион из више ракетних бацача, тако да није било преживјелих. Најмлађа жртва је Слободан Мастило, који је имао непуних 16 година. Први на лице мјеста стигао је Илија Голијанин, тадашњи начелник санитета Седмог пјешадијског батаљона 11. Херцеговачке бригаде. Сјећа се тог дана и стравичног призора на Папратној њиви. “То је нешто

ХАРАДИНАЈ ПРЕТИ РАТОМ: Ако се границе помере требаће опет војничке чизме

20. септембар 2018.

Харадинај навео да неће прихватити никакав договор са Београдом који подстиче “измену граница” и да тај план не сматра озбиљним. Премијер тзв. Косова Рамуш Харадинај каже да је чак и сам разговор о “питању граница Косова” опасан по стабилност региона, преноси данас приштински портал “Телеграфи”. “Границе Косова су успостављене (војничким) чизмама, а не за столовима и у преговорима… Ако се оне помере, многе војничке чизме са обе стране биће поново потребне”, рекао је Харадинај телевизији “Кљан” са седиштем у Тирани. Он је навео да неће прихватити никакав договор са Београдом који подстиче “измену граница” и да тај план не сматра озбиљним. “После све што се догодило, не могу да верујем

Нова свједочења о убиству припадника ЈНА

20. септембар 2018.

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење некадашњем команданту Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву. У предмету “Велики парк”, осим Викића, оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова такозване РБиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. Викић, Пушина, Узуновић и Човчић су, према оптужници, били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња. Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције

Генерал Симовић одржао дирљив час из историје ученицима ОШ ,,Бубањски хероји ” из Ниша

20. септембар 2018.

Ученици ОШ ,,Бубањски хероји” посетили су Команду копнене војске Србије у Нишу,  а домаћин им  је био  генерал Милосав Симовић, командант Копнене војске. Ученици осмог разреда и део професора  са директорком Верицом Раденковић, обишли су музеј Копнене војске који се налази у згради Команде, а кроз музејску поставку и историју Србије водио их је својом јединственом и  дирљивом причом генерал Милосав Симовић, који је одржао несвакидашњи час историје у  музеју у коме је  јединствено и професионално саткана целокупна историја Српског народа. На овај начин и приступ деца постају национално и културно свесна. Историја је темељ, без ње ми више нисмо Срби, каже Ђорђе Бојанић. Леп призор био је када су

„Фигаро“ о Арноу Гујону: Како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок

20. септембар 2018.

Утицајни француски лист Фигаро пренео је причу о Арноу Гујону, а повод за то је издавање забране уласка за њега у, како стоји у тексту, „државу Косово“. Француски хуманитарац је представљен као оснивач невладине организације Солидарност за Косово, која је омогућила школовање стотинама деце са Косова. „Зове се Арно Гујон. Има 33 године. Већ дуго живи у Србији, али је француски држављанин. 2004. године је основао невладину организацију Солидарност за Косово која за циљ има да помогне неколико хиљада Срба, који живе у енклавама које наликују на афричке бантустане, јужно од реке Ибар. После рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (признате од стране бројних држава, међу

Сутра на Папратњој њиви помен за 42 Српска цивила и борца

19. септембар 2018.

Код споменика на Папратној њиви, на старом путу Миљевина-Калиновик, сутра ће парастосом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити обиљежено 26 година од страдања 42 српска цивила и војника, који су убијени у засједи. Муслимански војници су 20. септембра 1992. године на том мјесту из засједе напали камион Војске Републике Српске, који је, осим бораца и муниције, превозио и избјеглице из Трнова, међу којима и више жена. Унакрсну ватру ручних бацача нико није преживио, а најмлађа жртва је Слободан Мастило, који је имао непуних 16 година. Из Борачке организације Фоча подсјећају да још нико није одговарао за овај злочин. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а Борачка организација и локална

Браћа страдала кад су из логора одведена да копају транше

19. септембар 2018.

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Љубомир Павић рекао је да је његов брат Вид погинуо од гранате док је покушавао да спаси брата Чедомира којег је друга граната тешко ранила када су одведени из логора да копају траншее. Павић је испричао да је са браћом и оцем 8. маја 1992. године из Новог Града одведен у логор у Оџаку, гдје су многи српски заробљеници пребијани и мучени. Његов отац је, каже, размијењен у септембру, а он и браћа су остали у логору. “Убрзо су Чедомир и Вид пребачени у Доњу Махалу, а ја сам остао у Оџаку. Комшија Мирослав

Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

19. септембар 2018.

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју и као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Извор: РТРС Везане вијести: У сриједу нова свједочења о злочину над Србима у Орашју Потврђена оптужница за злочине над Србима у Орашју

Обиљежене 23 године од одбране од хрватске агресије

18. септембар 2018.

У Костајници је полагањем вијенаца на споменик борцима погинулим у протеклом рату у градском парку обиљежен Дан одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије прије 23 године у којој је са подручја ове општине, Новог Града и Козарске Дубице убијено 138 људи, а материјална штета у насељеним мјестима процијењена на 180 милиона КМ. Вијенце су положили начелник општине Драго Бундало, делегације припадника Војске Републике Српске борбене групе “Баљ”, Борачке организације општине Костајница и Скупштине општине. Бундало је рекао да је током хрватске агресије причињена материјална штета на територији ове општине процијењена на 40 милиона КМ, али да тужба против Хрватске још није подигнута. “За два дана на Костајницу је

Сутра наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

18. септембар 2018.

У Суду БиХ сутра ће бити настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА