arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Дуго је трајао тај мој пут

24. јануар 2019.

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

СЛАВОЈКА ДУЛАЋ (1932+2016.) СВЈЕДОК СТРАШНОГ ЗЛОЧИНА

24. јануар 2019.

Славојка Дулаћ, рођена Вукосав, упокојила се на 19. а сахрањена 21. јануара 2016. у Степановићеву код Новог Сада. Покојна Славојка је 28. августа 1941, као 9- годишња дјевојчица, једина успјела да побјегне из запаљене појате са затвореном српском нејачи у родном селу Љубљеници код Стоца. Претходно су прве комшије Хрвати и муслимани у ту појату затворили све српске жене и дјецу из тога села, а из породица Гело и Вукосав. Појату су потом наунили сламом и запалили. Одрасле мушке чланове ових породица исти злочинци поубијали су на Видовдан исте године у јами Барев до. Свједочење покојне Славојке о овом злочину сачувано је на видео снимку који се налази у Документационом

rajilic_zivkovic-bozica.jpg

РАЈИЛИЋ: АПЕЛ ВЛАДИ ДА РИЈЕШИ ПРОБЛЕМ ОПСТРУКЦИЈЕ ЗАКОНА

24. јануар 2019.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић апеловала је да Влада Српске помогне овој организацији јер у неким општинама Српске поново постоји велика опструкција службеника када је ријеч о примјени Закона о жртвама ратне тортуре. „У мањем броју општина Републике Српске службеници се не придржавају слова закона и праве проблеме женама које су поднијеле захтјеве за остваривање статуса и права“, рекла је Рајилићева Срни. Према њеним ријечима, неке општине одмах по подношењу захтјева траже од Републичког центра за истраживање рата и Савеза логораша Републике Српске увјерења и мишљење, за разлику од Братунца, Фоче и неких других општина у Херцеговини које захтјеве жена држе у ладицама по два

Сахрана убијених српских војника

Злочин над Србима на Велебиту „Слушали смо крике наших сабораца“

24. јануар 2019.

„Једва смо их препознали“ На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић. Тужилаштво за ратне злочине, почев од 2011. године, прикупљало је информације, доказе и податке у вези са масакром на Велебиту, на превоју Мали Aлан, у селима Кијане и другим, који су почињени у акцији „Масленица 93“, када је убијено неколико

Srpska_familija_1941.jpg

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

23. јануар 2019.

Свjедочанства о злочинима у Петровоj гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краjа маjа 1942. године  Пише: Ђуро Затезало На подручjу кордунашке опћине Воjнић живjело jе, према попису становништва од 31. децембра 1931. године, 31.249 становника. Од тога 27.608 Срба, 3.613 Хрвата и 28 припадника других народности. Од укупно 27.608 Срба за вриjеме Независне Државе Хрватске угасио се живот њих 7.626, односно 27,62% те популациjе. Међу убиjенима су 1.634 дjетета у старости до 15 година живота и палих у борби против фашизма а за слободну своjу хрватску домовину 1.508 бораца. Да би што више осоколио своjу зликовачку воjску у плану потпуног истребљења српског народа с подручjа Независне Државе Хрватске,

Откривен нови злочин над Србима!

22. јануар 2019.

У УН су Србима дописивали злочине у посљедњем рату у Југославији и БиХ и сакривали извјештаје, као што је писмо првог команданта „плавих шљемова“ Сатиша Намбијара у којем наводи да није био свједок никаквог геноцида, рекао је професор Никола Моравчевић, који је имао увид у архиве УН. „Нико под мојом командом није био свједок ничега што би по обиму пришло близу процјенама које су измислили медији“, написао је Намбијару у свом извјештају из 1993. године, наводећи да америчка администрација одбија да види да Срби у БиХ имају валидна права и оправдане жалбе. Моравчевић, који је био проректор престижног Универзитета Илиноис у Чикагу и који је имао посебну дозволу за рад

maslenica-parastos.jpg

СУТРА ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У АКЦИЈИ „МАСЛЕНИЦА“

21. јануар 2019.

У Цркви Светог Марка у Београду, данас ће бити служен парастос за 348 Срба, међу којим 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година које су припадници Хрватске војске убили на подручју Равних Котара и Малог Алена прије 26 година. Након парастоса који је најављен за 11.00 часова, представници Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ положиће вијенце и цвијеће код споменика српским жртвама у Ташмајданском парку, саопштено је из овог удружења. Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН. У овој агресији на српској страни погинуло

Милорад Пуповац

ПЕНАВА ИЗЛАЖЕ ДЈЕЦУ ВЕЛИКОМ РИЗИКУ И СУКОБИМA

21. јануар 2019.

Предсједник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорад Пуповац оцијенио је да градоначелник Вуковара Иван Пенава користи нарушене односе у том граду за политички обрачун са СДСС-ом и излаже дјецу различите националности великом ризику и сукобима. Пуповац је рекао да Пенава не поштује законе и међународне конвенције о правима дјеце, те да је пребацивање кривице у случају недавног напада на српског дјечака на аутобуској станици у Вуковару на СДСС типичан начин људи лоших намјера. Он је нагласио да су наводе полиције да је у овом случају ријеч о сукобу навијачких група демантовали родитељи и директор школе „Никола Tесла“. „Не бих волио да ико користи институције државе да промијени карактер тога што

Милоjко Будимир

НОВИ ЗАКОН НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ БИВШЕ НОСИОЦЕ СТАНАРСКОГ ПРАВА

20. јануар 2019.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир истакао је да нови хрватски Закон о стабменом збрињавању не препознаје бивше носиоце станарског права, који су углавном Срби. Будимир напомиње да је Хрватска једина од бивших република СФР Југославије укинула станарско право и тако оштетила више од 30.000 носиоца станарског права својих држављана српске националности, саопштено је из овог удружења. Он подсјећа да је у децембру прошле године упућен Јавни позив за подношење пријава за стамбено збрињавање у 2019. години у Хрватској, у складу са Законом о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима, али да је, за разлику од ранијих година, рок за предају новог или измјену постојећег захтјева од 1. до

Доња Суваја: Још једна прича Личка!

20. јануар 2019.

 “У Суваји се данас живи неким нормалним животом, ако се то може тако рећи, јер је овај дио Лике доста страдао. Овдје су мјештани пуно страдали и у Другом Свјетском рату, али и у ратовима деведесетих. Све је било порушено, али, ето ми смо се вратили” збори Ђуро Векић, на почетку приче о Суваји, коју посјетисмо уочи Божића.  Имају он и супруга Зорица двоје дјеце, двоипогодишњег сина Новака и годину дана старију кћерку Уну. Баве се пољопривредом. Од јутра до мрака, стално посла има, збори супруга Зорица. “То је наша свакодневница, дјеца, обавезе, имамо стадо коза, бавимо се малинарством. Све што произведемо је здраво, није прскано“, додаје Зорица Најтеже је

У сплитском суду свједочења српских логораша из „Лоре“

20. јануар 2019.

Послије тринаест година од посљедњег свједочења, двоје логораша из Требиња свједочили су у Жупанијском суду у Сплиту, у предмету „Лора 3“, против Томислава Дуића, управника злогласног логора и Емилија Бунгура, једног од војних полицајаца. Ријеч је о кривичним дјелима ратног злочина, почињеним над заробљеним војницима. Мирко Бабић, један од свједока, који је преживио тешке психичке и физичке тортуре, каже да је поновио истину о свом страдању у Лори, и још три логора у Хрватској. Раније је давао исказе истражитељима Сипе и у Жупанијском суду у Сплиту. Посљедњи пут је свједочио 2006. године. Због тешких ратних злочина над заробљеним српским цивилима и војницима, хрватско правосуђе злочине у Лори раздвојило је у

Томислав Мерчеп

СМИЈЕШНО МАЛА ОДШТЕТА ЗА СРБИНА ДУШАНА МИОКОВИЋА

18. јануар 2019.

Либерални портали у Хрватској коментаришу увредљиво малу одштету коју је Србин Душан Миоковић добио због мучења којем су га у прошлом рату подвргнули „мерчеповци“. Пакрачки судија је неправоснажно одредио за Миоковића одштету од 75.000 куна /око 10.090 евра/, док се за разне повреде угледа добија дупло већи новац. Тако судије које због повреде части и угледа туже медије редовно добијају одштете у износима од 50.000 /око 6.730 евра/ до 150.000 куна /око 20.190 евра/. Због једне од таквих пресуда, у којима је оштећени добио превелики новац, реаговао је чак и Европски суд за људска права, сматрајући да то није примјерено демократском друштву. Дијана Гранцарић, жупанијски судија у Задру, добила је

Одржан помен најмлађем погинулом припаднику Требињске бригаде Војске РС

17. јануар 2019.

16. јануара 1995. године, на Војно-медицинској академији у Београду преминуо је Александар Маслеша, борац Бобанске чете, Требињске бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом, на спомен обиљежју најмлађем погинулом припаднику Требињске бригаде Војске РС јуче је, у присуству родбине, сабораца и бројних Требињаца, свештеник Никола Јанковић служио помен. „У темељу Републике Српске уграђене су све жртве које су положиле свој живот за вјеру и слободу своје отаџбине. Међу тим свијетлим жртвама и сам Александар Маслеша, Требињац из Поповог поља, који је дао диван примјер како се воли свој народ и отаџбина. Његов споменик је овдје поред школе и вртића – да увијек буде примјер нашој дјеци како се воле друг, пријатељ,

МИЛЕТИЋ: МАСАКРИРАНИ СРБИ – НАЈВЕЋИ „ВОЈНИ“ РЕЗУЛTАT ДАМИРА КРСТИЧЕВИЋА

16. јануар 2019.

Масакрирани српски цивили и заробљеници у Републици Српској највећи су „војни резултат“ бившег команданта четврте гардијске бригаде Хрватске војске Дамира Крстичевића, оцијенио је предсједник Предсједништва Борачке организације Српске Душко Милетић. „Крстичевић каже да је његово учешће у рату било часно, морално и да је био бранитељ. Какав сарказам, масакрирани српски цивили и заробљеници у Српској највећи су му `војни` резултат и `препорука` за министровање. По ужасу који је правио требало би да буде министар агресије“, рекао је Срни Милетић који је и предсједник Предсједништва Борачке организације Мркоњић Град. Он сматра да је од великог значаја то што је Србија протеклих дана поднијела кривичну пријаву против Крстичевића, који је актуелни министар

Spomenik_stradalim_Srbima_u_Skelanima.jpg

У СКЕЛАНИМА ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ 16. ЈАНУАРА 1993.

13. јануар 2019.

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице, у сриједу, 16. јануара биће служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села од којих је 69 настрадало на тај датум прије 26 година. Предсједник Борачке организације Сребреница Гојко Симић рекао је да ће парастос у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, а након тога биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА