Пред Врховним судом Хрватске данас jе почело шесто суђење бившем припаднику карловачке Специjалне полициjе Михаjлу Храстову оптуженом за убиjање 13 и рањавање двоjице разоружаних српских воjника 1991. године на Коранском мосту. Ово jе jедан од наjдужих процеса у историjи хрватског правосуђа у коjем jе Храстов већ три пута ослобођен и два пута осуђен за оваj ратни злочин. Храстов тврди да ниjе крив, а његови адвокати истичу да jе у заробљене српске воjнике пуцао у нужноj одбрани, jер су “напали његовог саборца”, преносе хрватски медиjи. Хрватско државно тужилаштво покушаће да докаже да се у овом случаjу радило о безусловноj предаjи разоружаних воjника. Након треће ослобађаjуће пресуде карловачког Жупаниjског суда доказни поступак

Предсjедник Управног одбора Српског демократског форума из Загреба Вељко Џакула упозорио jе да у Хрватскоj и даље буjа национализам умjесто окретања европским вриjедностима и токовима. “Чини ми се да jе мало потребно па да национализам букне и да поjединци злоупотриjебе спорт и да се иживљаваjу над онима коjи су другачиjи”, рекао jе Џакула поводом посљедњих напада на српске обjекте у Хрватскоj након пораза хрватске рукометне репрезентациjе од Србиjе у оквиру Европског првенства, пише “Фокус”. Саво Штрбац, предсjедник Документационо информативног центра “Веритас”, изjавио jе да су се и раниjе дешавали напади на Србе, не само поводом утакмица, него и током туристичке сезоне, додаjући да jе наjвише штете нанесено Србима зато што

Састанак поглавара Исламске заjеднице у БиХ Мустафе Церића са члановима породица Бошњака ухапшених због сумње да су починили ратне залочине у затвору “Силос” у Тарчину шамар jе српским жртвама и атак на Деjтонски мировни споразум, сматра посланик СДС-а у Парламентарноj скупштини БиХ Александра Пандуревић. “Не изненађуjе ме такав потез реиса Церића. Међутим, заиста jе дегутантно у свему томе и што излази изван оквира сваке вjерске толеранциjе, разума и стварања услова за помирење jесте чињеница да jе реис Исламске заjеднице примио те породице на данашњи дан када jе расформиран таj затвор `Силос` у Тарчину”, рекла jе Пандуревићева. Према њеним риjечима, Церић jе могао чланове породица тих Бошњака да прими било коjи

Међународни суд правде у Хагу одобрио jе Хрватскоj предаjу додатног поднеска у поступку по тужби против Србиjе за геноцид и одредио да он буде предат до 30. августа, саопштено jе данас у овом суду. Поднесак се, како се прецизира, односи на противтужбу, коjу jе предала Србиjа у предмету коjи се тиче примjене Конвенциjе о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Суд jе налог издао након што jе Хрватска “наjавила да жели да изложи ставове по други пут у писаном облику, у додатном поднеску о противтужби Србиjе и имаjућу и виду ставове обjе стране”. “Даљи поступак ће бити предмет других одлука”, наводи се саопштењу. Хрватска jе 2. jула 1999. покренула поступак против

У Коњицу jе синоћ у 21.00 час преминуо Енес Туцаковић, коjи jе ових дана требало да буде ухапшен због основане сумње да jе као командир полициjске jединице у Коњицу учествовао у злочинима почињеним над Србима у Брадини, изjавио jе jутрос Срни адвокат Душко Томић. ”Посjедуjем строго повjерљиви документ од 13. jуна 1992. године из кога се види да jе jедан од `жешћих` људи коjи учествовали у прогонима Срба био управо Туцаковић коjи jе командовао и Миралему Мацићу, заjедно са Јасмином Гуском, а данас, ето, ниjедан од њих више ниjе жив”, истакао jе Томић. Он jе прецизирао да се у том документу, коjег jе потписао командант Општинског штаба Териториjалне одбране Коњиц

Адвокат Душко Томић, коjи jе бранио Миралема Мацића, тврди да jе његов клиjент уклоњен, jер jе био jедан од кључних свjедока стравичних злочина над Србима у коњичком краjу. Томић jе увjерен да званична верзиjа Мацићеве смрти не одговара истини. Он jе указао на контрадикторне изjаве љекара сараjевског Клиничког центра коjи су послиjе операциjе његовог клиjента прво рекли да jе ван животне опасности, а потом да не могу да га спасу jер jе из болнице у Билоj, гдjе jе издржавао казну, касно превезен у Сараjево. Томић jе за “Прес” рекао да због тога с правом сумња да jе у Мацићевом случаjу примиjењен метод “операциjа успjела, пациjент подлегао”, истичући да то, ипак,

Међународни тужилац Џуд Романо срушио jе принцип командне одговорности на коjем почиваjу готово све досадашње пресуде и начин рада Хашког трибунала, тиме што jе обуставио истрагу против Еjупа Ганића и jош 13 осумњичених за организовање масакра над припадницима ЈНА у сараjевскоj Добровољачкоj улици 3. маjа 1992. годинем, пише “Прес”. Професор међународног jавног права Витомир Поповић изjавио jе да jе кључна дилема то што jе Романо ослободио Ганића и остале командне одговорности и сву кривицу пребацио на убице, баш као да су те особе дjеловале изван било каквог ланца командовања. “Кључни проблем за обустављање истраге jе у томе што она нема везе с тим да ли jе конвоj ЈНА било легитимна

Претходна хрватска Влада ангажовала jе америчку адвокатску лобистичку фирму “Патон Богс” за лобирање у Хагу у жалбеном поступку генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, неправоснажно осуђеним због злочина над Србима током акциjе “Олуjа”. Бивши министар правосуђа Хрватске Дражен Бошњаковић краjем jула прошле године ангажовао jе “Патон Богс” за писање поднеска Хашком трибуналу коjим у жалбеном поступку Готовини и Маркачу тражи статус приjатеља суда, пише “Јутарњи лист”. Бошњаковић се уговором, коjи jе склопљен на годину дана, обавезао да ће Влада Хрватске до 1. августа 2011. сваког мjесеца из буџета уплаћивати паушални износ од 60.000 долара на рачун лобистичке фирме, као и да ће надокнађивати и додатне трошкове. Према том уговору, из

На зградама у близини школе у Храсници, насељу краj Сараjева, исцртани су нацистички симболи. На фасадама су исцртани кукасти крстови и натпис зиг хаjл (sig hajl) коjе нико не брише, пише сараjевско “Ослобођење”. Кукастим крстовима и усташким симболима почетком седмице ишарани су излози на jедноj кинескоj радњи у Мостару. Нацистички симболи у Мостару осванули су у дане када Кинези обиљежаваjу своjу Нову годину. Извор: