Радован Стоjшић упутио се 15. jула 1992. из Сремских Лаза, на ратноj линиjи раздваjања, на пецање према Босуту. Никада се ниjе вратио. Његова jе породица тек недавно добила обавест да jе сахрањен 25. jула 1992. у Винковцима и да jе умро од инфаркта, у што озбиљно сумњаjу Након што jе породица Радована Стоjшића, несталог за време рата, готово 20 година безуспешно трагала за његовим посмртним остацима, изгубивши сваку наду да ће их икада пронаћи, испоставило се да jе несрећни човек свега десет дана после нестанка, jош 1992. године, био сахрањен на градском гробљу у Винковцима, тек неколико километара од свог кућног прага у Сремским Лазама. Барем тако говоре документи до коjих су у маjу успели доћи Душан Стоjшић иСнежана Ловриновић,

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и

18. ЈУЛА /СРНА/ – До краjа маjа ове године Срби су у Суду БиХ за ратне злочине правоснажно кажњени са 980 година и шест мjесеци затвора – у истом периоду кажњено jе 14 Хрвата на 164 године и шест мjесеци, док jе 15 Бошњака осуђено на 162 године затвора – подаци су Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске.Ако се овим подацима додаjу и првостепене пресуде Суда БиХ, онда jе 71 Србин до сада у Суду БиХ добио 1 142 године и девет мjесеци затвора! За разлику од Срба, у укупне казне Хрвата ушле су и правоснажне и неправоснажне одлуке, а тако jе и код Бошњака. Из ових статистичких

Осиjек – На споменику подигнутом у Осиjеку, на левоj обали Драве, међу 397 грађана коjи су погинули за време рата због, како пише, ”великосрпске агресиjе” су и Срби коjе су убили злочинци Бранимира Главаша! Невиђени скандал у Осиjеку догодио се у режиjи локалне власти, а на списку жртава ”великосрпске агресиjе” су и Ђорђе Петковић, Бранко Ловрић, Богдан Почуча и Петар Ладњак, коjе су Главашеви људи убили jош на почетку ратних збивања у Хрватскоj у акциjама коjе су назване ”Селотеjп” и ”Гаража”. На списку ”погинулих за Хрватску” су и Сава Павитовић, те Вукашин и Светозар Булат, коjи су убиjени у Чепину 1991. од стране хрватских воjника. Због тих убистава двоjица припадника

Мислим да би наjтрагичниjи епилог суђења Мерчепу био да се услиjед погоршаног здравственог стања оптуженику догоди нешто jош горе, тако да jе важно, понављам, водити рачуна о здравственом стању оптуженика. У прилог томе, сjетимо се случаjа Ђуре Бродарца, осумњиченог за злочине у Сиску и Осиjеку, а на међународноj разини случаjа Слободана Милошевића, истиче Весна Тершелич, водитељица Документе. Како гледате на одлуку Врховног изванрасправног виjећа загребачког Жупаниjског суда да се због незадовољаваjућих увjета у болници за особе лишене слободе Томислав Мерчеп, оптуженик за ратне злочине против цивила, брани са слободе? – С обзиром на увjете у затворскоj болници та одлука ниjе изненађуjућа, jер треба водити бригу о здрављу затвореника. Наравно да свjедоцима ниjе лако кад оптуженик