Сплит/Ни данас ништа ново у Каштеланскоj. На сплитском Спинуту већ четврти дан траjе невиђена драма. Породица Николовски налази се у свом стану, у коjи су ушли у петак након 20 година избивања и свих правомоћно риjешених спорова у своjу корист, но пред вратима се и даље налазе „умировљени бранитељ“ Златко Љубичић и чланови његове породице. Нема ништа ново, осим што jе полициjа поjачала своjу присутност, што jе добро, држи Зоран Николовски. Јучер смо писали како Николовске плаше усташким корачницама, а данас Индеx представља приjеписку с Фацебоока између групе Апел савjести коjу с приjатељицама води Љиљана Николовски, прва пjевачица Магазина и Љубичића. Момци су млађи, у доба рата су евентуално били дjеца. Евидентно су

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац нада се да ће нижи судови у Хрватскоj поштивати мишљење Врховног суда према коjоj jе Хрватска крива за смрт деветоро Срба у селу Вариводе и да ће поштено пресудити о висини накнаде штете Србину Јовану Берићу за убиство родитеља 1995. године у том селу.     Штрбац jе Срни изjавио да jош нема правоснажне пресуде, него да су само поништене пресуде Општинског суда у Книну и Жупаниjског суда у Шибенику и да jе наложено ново суђење. „Ово jе веома важна одлука Врховног суда Хрватске, jер мишљење тог суда обавезуjе ниже судове и jа мислим да ће сада формално нижи инстанце утврђивати

Радован Стоjшић упутио се 15. jула 1992. из Сремских Лаза, на ратноj линиjи раздваjања, на пецање према Босуту. Никада се ниjе вратио. Његова jе породица тек недавно добила обавест да jе сахрањен 25. jула 1992. у Винковцима и да jе умро од инфаркта, у што озбиљно сумњаjу Након што jе породица Радована Стоjшића, несталог за време рата, готово 20 година безуспешно трагала за његовим посмртним остацима, изгубивши сваку наду да ће их икада пронаћи, испоставило се да jе несрећни човек свега десет дана после нестанка, jош 1992. године, био сахрањен на градском гробљу у Винковцима, тек неколико километара од свог кућног прага у Сремским Лазама. Барем тако говоре документи до коjих су у маjу успели доћи Душан Стоjшић иСнежана Ловриновић,

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и