arrow up
Ž | Ж
Ž | Ж

Нечастиви пир

У наjбољоj традициjи тисућљетне културе, прво су од Совjета украли идеjу о „домовинском рату“ (отечественная война), иако су тада били на супротноj страни, а онда су од Американаца преузели идеjу „дана захвалности“. Само што уместо ждерања и гледања утакмица слушаjу Томпсона и славе изгон Срба.   Чак jе и Хашка инквизициjа, та фабрика неправде задужена за писање извитоперене балканске историjе, прогласила „Олуjу“ за „удружени злочиначки подухват“. Званични Загреб ову „пресуђену чињеницу“ или игнорише или оспорава, а истовремено бесни када било ко од Срба доведе у питање „пресуђене чињенице“ о Вуковару или Сребреници. Јер ето, ни све „пресуђене чињенице“ нису исте. Срби за то време служе парастосе, пишу мемоаре, оптужуjу jедни

pl-parastos-u-crkvi-Svetog-Rafaila-Banatskog.jpg

ОБЕЛЕЖЕНА XVII ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА И СТРАДАЊА СРБА КРАЈИШНИКА

Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе XVII годишњица прогона и страдања Срба из РСК. Помен страдалим Краjишницима организовало jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“. Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе седамнаеста годишњица прогона и страдања Срба из Републике Српске Краjине. Парастoсу, коjи jе служило Његовово преосвештенство епископ банатски господин Никанор уз саслужење свештеника Недељка Јанковића, Ненада Милића и Синише Лакичина, присуствовсли су представници општине Пландиште, представници Завичаjног удружења Краjишника „Никола Тесла“, прогнани Краjишници и други грађани. У веома емотивном говору

spomenik_knezevic.jpg

Четрнаест година од убиства Срђана Кнежевића

Полагањем цвиjећа на споменик на Палама и посjетом гробу у Тврдимићима, данас ће бити одата почаст Срђану Кнежевићу, бившем команданту специjалне jединице Воjске Републике Српске “Бели вукови” и замjенику начелника Центра jавне безбjедности Српско Сараjево коjи jе убиjен 7. августа 1998. године на Палама.”Чланови Удружења бораца `Бели вукови` са Пала све вриjеме покушаваjу да jавно искажу огорчење због нерада и немара правосудних институциjа, али узалуд.  Често помислимо да надлежним институциjама и поjединцима уопште ниjе стало да откриjу налогодавце и починиоце гнусног убиства нашег команданта, Белог вука”, изjавио jе Срни секретар Удружења “Бели вукови” Горан Вељић. Он каже да су “Бели вукови” посебно огорчени због индолентности Тужилаштва и Суда БиХ у рjешавању Кнежевићевог убиства. Према

svodna-2012.jpg

Убиства избјеглица и даље некажњена

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор. Прва крвава станица на

svodna-2012.jpg

СПОМЕН- ОБИЉЕЖЈЕ СTРАДАЛИМ У ИЗБЈЕГЛИЧКОЈ КОЛОНИ

НОВИ ГРАД, 5. АВГУСTА (СРНА)- У Сводни код Новог Града данас jе откривено спомен-обиљежjе страдалим српским цивилима у нападу хрватског авиона на избjегличку колону, док су напуштали Републику Српску Краjину током воjно-полициjске акциjе „Олуjа“.   На мjесту гдjе jе подигнута спомен-плоча погинуло jе шесторо и рањено осам људи. У Сводни претходно jе служен парастос у храму Светог Саве. Директор Документационо-инФормационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе да се нада да се у Хрватскоj ове године последњи пут 5. август обиљежава као празник, jер тешко повjеровати да ће, након уласка ове земље у ЕУ, бити прихваћено славље на дан када jе протjерано 220.000 и убиjено више од 2.000 Срба. Он очекуjе

oluja-1995-Igra-za-decu-1.jpg

Скандал: У друштвеној игри ‘Олуја 1995’ убијају Србе, побједник онај ко први стигне до Книна!

Јосип Брнић патентирао jе нову хрватску друштвену игру “Олуjа 1995.”, како би дjецу подсjетио на Домовински рат. Игра jе слична “Човjече, не љути се”. – На идеjу сам дошао приjе три године, слушаjући што се све негативно прича о Олуjи. Нисам желио да се заборави таj битан догађаj за Хрватску – обjашњава предузетник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуjа 1995.” jе хрватска верзиjа “Човjече, не љути се”, а циjена од 14 куна и више jе него пожељна за полупразне џепове грађана. Намиjењена jе за четири играча, а сваки добиjе фигурицу и баца коцку. Зависно од броjа, заузима поља на плочи, а старт jе у околини Хрватске Костаjнице.   Ако играч стане на противничко поље, избацуjе

Jura_jezerinac.jpg

УПОРЕДИО ИСУСА СА СТЕПИНЦЕМ?

ЗАГРЕБ, 5. АВГУСТА (СРНА) – Наjвиши воjни свештеник Хрватске Јураj Језеринац упоредио jе Исуса Христа са злогласним кардиналом Алоjзиjем Степинцем, коjи jе подржавао усташку Независну Државу Хрватску!? Језеринац jе синоћ на миси на Книнскоj тврђави уочи обиљежавања 17. годишњице воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ рекао да су „у историjи постоjали многи неправедни судови, коjи су осудили, на примjер, Христа или кардинала Степинца“, преноси агенциjа Хина. Воjни ординариj Језеринац позвао jе на, како jе рекао „очување истине о Домовинском рату“, те пренио поздраве генерала из Хага – посебно Анта Готовине и Младена Маркача. На миси на Книнскоj тврђави били су вршилац дужности предсjедника Сабора Јосип Леко, министар за питања бораца Предраг Матић и

jelasci.jpg

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЈЕЛАШЦИМА

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА (СРНА) – У селу Јелашци код Вишеграда на данашњи дан 1992. године муслиманске снаге упале су у село и на звjерски начин убили десет српских цивила, међу коjима и двоjе дjеце. На кућном прагу убиjени су Тривун Јелачић, његова жена Сава, снаха Мира и њена дjеца – осмогодишњи Видоjе и десетогодишња Мира. Од муслиманског метка страдали су Славка и Драган Шушњар, коjи су убиjени у дворишту куће и на сеоском путу. У кући, док су припремали кафу, убиjени су Миле Савић, његова супруга Петка и брат Радомир, коjи jе тада дошао из Обреновца да помогне брату у купљењу сиjена. „Ово jе страшан злочин. Побиjени су цивили, људи

m_grad.jpg

КРСНА СЛАВА И СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ

МРКОНЈИЋ ГРАД, 1.АВГУСTА /СРНА/ – Правда увиjек стигне и ми jе чекамо, поручила jе данас начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић на свечаности поводом обиљежавања Светог пророка Илиjе, крсне славе општине, и Дана 11. мркоњићке лаке пjешадиjске бригаде.     Око 300 воjника 11. мркоњићке пjешадиjске бригаде дало jе своjе животе у протеклом рату за Републику Српску, а у Мркоњић Граду jе пронађена и jедна од наjвећих масовних гробница из коjе jе есхумирано 181 тиjело. Све жртве су звjерски мучене и убиjане, а ни до данас за те стравичне злочине нико ниjе одговарао. „Двадесет година причамо исту причу, али кажу да jе понављање маjка знања и вjеруjемо да ћемо jедног

Доктор Јован Рашковић

Јован Рашковић (1929-1992) Двије деценије од Јованове смрти

Српски академик и политичар Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929 – Београд, 28. јул 1992), умро је прије тачно двије деценије. Прерано преминули, свјетски угледни психијатар и неуропсихијатар, оставио је дубок траг у медицвинској науци, и у крајишкој, као и цјелокупној српској политици трагичних деведесетих година. Остао је савјест времена, што успијева само ријеткима. Јован Рашковић, син книнског адвоката Душана Рашковића (каснијег судије Врховног  суда Хрватске) и мајке Славке, из велепосједничке породице Лукавац, рођене у Тепљуху код Дрниша, живио је у Книну до почетка Другог свјетског рата. Тада га је отац, чију су главу уцијениле нове усташке власти (прогласиле су га „четничко-комунистичким вођом“), склонио у манастир Крка код Кистања а потом

glamoc_obiljezavanje.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ „КАМЕН“

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа данас ће бити обиљежен дан ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча. Програм обиљежавања почеће у 11.30 часова служењем парастоса на мjесту масовне гробнице, након чега jе предвиђено паљење свиjећа, полагање цвиjећа и обраћање званичника, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе навео да су од 108 ексхумираних тиjела из масовне гробнице „Камен“ до сада идентификована 102 лица. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“.

Срна

ЗЛОЧИНЦИ НИСУ ПРОЦЕСУИРАНИ НИ НАКОН 20 ГОДИНА

ТРНОВО, /СРНА/ – Породице 124 убиjена српска цивила и 157 бораца из Трнова огорчене су што ни 20 година након злочина муслиманских снага нико ниjе процесуиран нити осуђен за наjмонструозниjе злочине у овоj општини. „За злочине над српским становништвом у Трнову jош нико ниjе одговарао, иако jе Министарство унутрашњих послова Републике Српске подниjело тужбе Тужилаштву БиХ против лица муслиманске националности са свом потребном документациjом и доказима“, рекла jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Јока Пророк и додала да се неки од злочинаца и данас слободно шетаjу Трновом. Она jе подсjетила да jе намлађа жртва муслиманског злочина двогодишњи Милун Тешановић из Ледића коjег су злочинци

dr_jovan_raskovic1.jpg

Годишњица смрти др Јована Рашковића

28. jула 2012. године навршава се двадесет година од смрти др Јована Рашковића (Книн 5. jул 1929 – Београд 28. jул 1992). Своjим дjелом, добротом и племенитошћу оваj човиjек задужио jе Србе да га памте  и поштуjу. Јован Кесар о Рашковићу каже: „Ћаћа од Краjине. За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов  Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци“  Редакциjа наше странице у знак сjећања и историjске истине

skrnavljenje.jpg

Скрнављење храмова: Нови европски стандард?

Окупиране териториjе – На окупираним териториjама jе био опљачкан и оскрнављен храм Светог архангела Михаила, коjи се налази у невеликом градићу Штимљу 30 километара од Приштине. Од средстава УНЕСКА храм jе био у потпуности рестауриран у jуну ове године, али у обновљеном стању ниjе стаjао ни две недеље. Истовремено jе Атифете Јахjага прошле недеље иступила са изjавом „да jе Косово као независна суверена држава постала фактор стабиности и мира у региону и залаже се за развоj добросуседних односа у оквиру евроинтеграциjе“. Симптоматично jе да после изjаве нелегалних шиптарски структура о „ненадгледаноj независности“ од септембра ове године, броj напада на православне сакралне споменике и на Србе у покраjини не само да

bratunac-groblje-2.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА 15 СРПСКИХ ЦИВИЛА

БРАTУНАЦ, 24. ЈУЛА /СРНА/ – На градском гробљу у Братунцу сутра ће служењем парастоса и прислуживањем свиjећа бити обиљежено 20 година од страдања 15 српских цивила коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице убиле у jулу 1992. године приликом напада на насеља Хранчу и Магашиће. Парастос,коме ће присуствовати родбина и приjатељи убиjених, представници Мjесне заjеднице Хранча, као и општинске Организациjе породица погинулих и несталих бораца и заробљених цивила, почеће 13.00 часова. Јаке муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића напале су 25. jула 1992. године српске куће у Хранчи и Доњим Магашићима и том приликом убиле седам и раниле 21 српског цивила. Пет дана раниjе, 20. jула, у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Обиљежите Павиљон 22

Активисти Иницијативе младих за људска права обиљежили су павиљон 22 на Загребачком

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.