Prvi policajac Hrvatske devedesetih godina, Josip Manolić, potvrdio je na sudu u Zagrebu da je devedesetih godina hrvatski državni vrh, uključujući Franju Tuđmana, znao za ubistva Srba. Manolić je potvrdio da je Tuđman bio informisan o svemu, i o tome ko je ubio porodicu Zec u Zagrebu. Nakon ubistva porodice Zec, jednog od najbrutalnijih zločina na početku rata u Hrvatskoj, Merčep je, po Manolićevim rečima, kazao Tuđmanu ko je to učinio, a za nagradu je dobio imenovanje kao poslanik u Saboru, piše “Blic”. Manolić je do detalja opisao i odnos Merčepa i Tuđmana, ali i to da Merčep nije imao direktnu naredbu od državnog vrha za ono što je činio. Merčepovi ljudi nisu ni pripadali

Zagreb – Član bivše hrvatske vlade nacionalnog jedinstva Жivko Juzbašić rekao je na sudu da je Tomislav Merčep naređivao pripadnicima svoje jedinice likvidacije civila. “Jedinica Tomislava Merčepa bila je eskadron smrti”, rekao je Juzbašić u nastavku suđenja Tomislavu Merčepu za ratni zlčina nad srpskim civilima na području Zagreba, Pakraca i Kutine krajem 1991. On je Merčepa nazvao “alfom i omegom”, osobom koja je kao neposredni starešina izdavala direktna naređenja pripadnicima svoje paravojne formacije. Tomislavu Merčepu sudi se na Жupanijskom sudu u Zagrebu da je kao komandant rezervne jedinice MUP-a odgovoran za ratni zločin nad srpskim civilima na području Zagreba, Pakraca i Kutine, krajem 1991. Optužnica ga tereti za ubistvo 43

Vrhovni sud Hrvtaske bivšeg policijskog specijalca Mihajla Hrastova, optuženog za ubistvo rezervista JNA na Koranskom mostu u Karlovcu 1991. osudio na samo četiri godine zatvora!  Hrastov se nije pojaviona izricanju presude, a umesto njega u sudnicu su došla tri advokata. Ovo je šesta po redu presuda Hrastovu izrečena za više od 20 godina koliko traje proces protiv njega. Tri puta je oslobođen i dva puta osuđen. Hrastov je u decembru 2010. pušten iz zatvora u Lepoglavi. -Nije slučajno da je Vrhovni sud ovu presudu doneo nedelju dana uoči godišnjice ovog monstruoznog zločina koji se desio 21. septembra 1991. Meni je, međutim, nešto drugo fascinantnije. Prema zakonu, za ratni zločin je najmanja propisana kazna

  U prvoj borbi Srbi su mi spasili život 28. juna, tokom proslavljanja Vidovdana u Patrijaršijskom Podvorju u Sokoljnikama, novinar „Narodnog Sabora“ Artjom Perevoščikov se sreo sa bivšim ruskim dobrovoljcem u Srbiji, veteranom Bosanskog rata, članom Centralnog Saveta pokreta „Narodni Sabor“, predsednikom Sveruske društvene organizacije „Kosovski front“, rukovodiocem projekta za pružanje pomoći vojno-rodoljubivom vaspitanju „Steg“, urednikom sajta „Srpska.Ru“ Aleksandrom Aleksandrovičem Kravčenkom. A.P.: Aleksandre Aleksandroviču, danas je Vidovdan, srpski narodni praznik. Rusima to može izgledati čudno – slaviti sopstveni poraz u Kosovskom boju. Kako se taj fenomen može objasniti? A.K.: Zaista, Srbi Vidovdan ne samo da prosto obeležavaju, već upravo proslavljaju. Tu imamo dva aspekta. Prvi je bogoslovski, pravoslavni. Uistinu, to