arrow up
dretelj_logor.jpg

ПАКАО У ЛОГОРУ ДРЕТЕЉ

На суђењу бившим припадницима ХОС-а за злочине у логору Дретељ код Чапљине, свjедок Тужилаштва БиХ Петар Голиjанин испричао jе да га jе оптужени Иван Зеленика лисицама везао за циjев у Воjноj амбуланти у Мостару. Голиjанин jе рекао да jе 23. jула 1992. године доведен у Воjну амбуланту, гдjе га jе дочекала особа за коjу jе касниjе у Дретељу сазнао да се зове Иван Зеленика. „Обjесио ме jе за водоводну циjев лисицама. Када сам почео запомагати, дошли су неки, и пошто нису могли скинути лисице, хтjели су ми сjећи руку“, присjетио се Голиjанин, преноси Бирн. У Воjноj амбуланти, гдjе jе провео неколико дана, свjедок jе испричао како jе ударан, додаjући да мисли да га

foca-josanica.jpg

МАЈСКО СЈЕЋАЊЕ НА ЈОШАНИЧКО СТРАДАЊЕ

ФОЧА 25. МАЈА /СРНА/ – У Фочи jе почело обиљежавање 21 године од злочина у Јошаници, када су припадници такозване Армиjе БиХ 1992. године, након мучења, убили 56 мjештана овог фочанског села коjи су славили Никољдан.Дводневно „Маjско сjећање на Јошаничко страдање“, почело jе синоћ код централног споменика у Фочи маjским задушним предвечерjем. Ученици Богословиjе извели су алегориjску представу „Тражим правду за невине жртве“, а положено jе цвиjеће и прислужене свиjеће за 56 жртава. Према риjечима предсjедника Организационог одбора обиљежавања ове трагедиjе Славка Ђорђевића рекао jе да jе циљ програма „Маjско сjећање на Јошаничко страдање“ да се укаже на неправду због некажњених починилаца и наредбодаваца. У злочину у Јошаници, наjмлађа жртава имала jе двиjе

Злочин на Борак брду без казне

На Борак Брду код Новог Горажда јуче је откривен  и освештан споменик подигнут у знак сјећања на петоро Срба које су 22. маја 1992. године на кућном прагу убили припадници Армије БиХ.Предсједник Одбора породица погинулих бораца Борачке организације Ново Горажде Бошко Дроца рекао је да су преживјелим мјештанима, родбини и организацијама које се баве истрживањем злочина над Србима познати починиоци и наредбодавци овог злодјела, које правосуђе БиХ није процесуирало. „Позивамо правосудне институције да починиоце овог злочина, као и осталих бројних злочина на Србима на подручју Горажда, приведу лицу правде како би жртве коначно имале свој смирај“, истакао је Дроца. Он је додао да се не смију заборавити жртве које су

Bradina_spomenik.jpg

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

Након истраге и прикупљених доказа непобитно jе утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акциjу у коjоj су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњиц обиљежиће у суботу, 25. маја, у Брадини 21 годину од уништења и спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. „Дочек епископа и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини предвиђен је за 9.30 часова, у 10.00 часова биће одржана Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама

veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перуча. У овој агресији највише су  страдала три српска села: Ислам Грчки,

srna.png

17 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ИЗ ЛОГОРА У ТУЗЛИ И ЗЕНИЦИ

ДОБОЈ, /СРНА/ – Чланови Удружења ратних заробљеника „Виjенац, Возућа и остали“ са сjедиштем у Добоjу обиљежили су jучер 17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. „На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих 130 само из тузланског затвора“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Виjенац, Возућа и остали“ Нинко Ђурић. Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким

12-beba-majke.jpg

Свијет је остао нијем

Упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник – свиjет jе остао ниjем…Нехуманост свjетских моћника узроковала jе гашење jедног по jедног живота…. Велики злочин, коjи jе резултирао смрћу 12 беба у Бањалуци, у времену од 22. маjа до 19. jуна 1992. године, jош чека правду. У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им, нажалост, ниjе могао бити допремљен. Кисеоник ниjе достављен упркос броjним апелима jавности и чињеници да су сви званичници Уницефа и међународних хуманитарних организациjа били упознати о тешкоj ситуациjи у коjоj се налазила бањалучка Клиника за дjечиjе болести. Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому

Парастос за убијене Србе у Чардаку

У насељу Чардак, општина Дервента, у спомен-комплексу који је подигнут на мјесту гдје са налазила масовна гробница, jјучер је служен парастос, положени су вијенци и цвијеће и прислужене свијеће за 37 Срба из овог насеља који су убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске – 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте. Вијенце на споменик српским јунацима положиле су делегације породица убијених, административне службе општине Дервента, борачких организација, удружења, као и политичких странака из Дервенте. Предсједник Удружења ратних заробљеника из Деревенте Драго Кнежевић подсјетио је да

dobrovoljacka.jpg

УСПАВАНО ПРАВОСУЂЕ БиХ ГОДИНАМА ИГНОРИШЕ СТРАДАЊЕ СРБА

Данас и сутра навршава се 21 година од крвавог злочина коjи су над недужним воjницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сараjева, починили припадници такозване Армиjе РБиХ, Териториjалне одбране РБиХ и, посебно, злогласних паравоjних муслиманских наоружаних формациjа коjима су командовали освjедочени предратни криминалци, силеџиjе и шљам сараjевског подземља Припремио: Огњен БЕГОВИЋ У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Источном Сараjеву и Сараjеву сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, 2. и 3. маjа 1992. године, потврдио jе Срни министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић. „Нажалост, ни послиjе 21 године, у Добровољачкоj

stojadin-cola-mirkovic.jpg

Заборављени јунак са Повлена

Прошле су 22 године од погибиjе деветнаестогодишњег воjника Стоjадина Цола Мирковића, приликом одбране складишта код Бjеловара заjедно са маjором Миланом Тепићем, а држава Србиjа се ниjе на прави начин одужила ни њему ни његовоj маjци Ваљево – Обрадовала се Аница Мирковић када смо стигли пред њену кућу у ваљевско село Горње Лесковице. Иако jе знала да ћемо начети тешку и болну причу, накратко jе скренула разговор на малињак тврдећи како се од прошлогодишње суше jош ниjе опоравио. Потом je сетниjим гласом казала да jе захвална свима коjи jе посећуjу, говоре и пишу о њеном сину Стоjадину Цолу Мирковићу (1972–1991) како се његово jунаштво и погибиjа када jе тек закорачио у

milutin-najdanovic.jpg

Др Милутин Најдановић убијен зато што је био Србин

Сараjево – Поносна сам на свог оца Милутина Наjдановића коjи jе због своjих патриотских осjећања мучки убиjен. Он ниjе знао да се спрема рат, те смо тако наивно остали у Сараjеву кад jе рат почео. Још jе наивниjе то што смо вjеровали у људскост. Читали смо Aндрића и његово “Писмо из 1920”, али ништа нисмо научили. Рекла jе ово “Гласу Српске” наjмлађа кћерка угледног сараjевског љекара Милутина Наjдановића, Мирjана Наjдановић-Коjић. Исповиjест Монструозан злочин над љекаром Грудне хирургиjе проф. др Милутином Наjдановићем остао jе под велом таjне и нериjешен више од двиjе децениjе. Он jе убиjен у ноћи 14. августа 1992. године у ратном Сараjеву, а истраге о том убиству, као ни

21 година од напада на Купрес

 Полагањем виjенаца на споменик погинулим борцима и служењем парастоса у цркви Свете Троjице у Купресу /Република Српска/ данас ће бити обиљежена 21 година од напада хрватско-муслиманских снага на Купрес и село Малован, у коjем су убиjена 72 српска воjника и цивила. Предсjедник Општинске борачке организациjе Купрес /Република Српска/ Шпиро Кнежић рекао jе Срни да за оваj злочин, нажалост, jош нико ниjе одговарао пред правосудним институциjама БиХ, подсjећаjући да jе jедно лице хрватске националности било оптужено, али га jе Суд у Ливну ослободио.     Кнежић тврди да jе само првог дана напада хрватских снага на Купрес око 80 Срба страдало или нестало по логорима Херцеговине и Хрватске, од коjих се jош 14 Срба воде као

pogrom-17-mart.jpg

Годишњица погрома: Шиптари протерали 4.000 Срба, спалили 36 манастира и цркава

На данашњи дан навршава се девет година од почетка насиља на Косову и Метохиjи, када су се на мети Албанаца нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова jе протерано више од 4.000 људи. Након обjаве вести албанских медиjа, 17. марта 2004. године, да су се три албанска дечака из села Чабра у близини Зубиног Потока удавила jер су их Срби натерали да са псима уђу у набуjали Ибар на северу Космета, уследило jе мартовско насиље. Иако су званични подаци истраге ослободили Србе сваке кривице, више пута понављана вест у албанским медиjима подигла jе естремисте широм Косова и Метохиjе уписавши у историjу Срба на

mjesto-sahrane-mirjane-dragicevic.jpg

Дјете ми заклали, а немам ни за споменик

Рада Драгичевић, маjка деветогодишње Мирjане, девоjчице коjу су 1992. године, на њене очи, муџахедини у селу Доња Биоча, наjпре силовали, а затим и заклали, данас живи на ивици егзистенциjе. Рада некако преживљава као подстанар (са незапосленим сином и jош живим родитељима) од свега 160 евра месечно. Да апсурд буде jош већи, због скандалозне небриге и нехуманости надлежних у Републици Српскоj, она ће наjвероватниjе подићи кредит како би, уместо државе, поставила споменик кћерки страдалоj у монструозном догађаjу пре 21 године. – Септембра прошле године сам напокон успела да пренесем Мирjанине остатке из Илиjаша на Воjничко гробље у Сокоцу. Покопали смо jе уз православне обичаjе пет дана пре њеног рођендана. Али, и то бих све сама морала да

brcko-panorama.jpg

ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ГРБАВИЦИ ?

У брчанском насељу Грбавица данас је служен парастос за 13 бораца Војске Републике Српске из Грбавице, који су, након заробљавања, мучки побијени 8. марта 1993. године.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске у оставци Петар Ђокић рекао је након парастоса да је ово један од најтежих злочина у протеклом рату, с обзиром на мали број становника ове мјесне заједнице. Ђокић је навео да је Грбавица изашла из протеклог рата са мање од једне трећине становништва. „Правда је, нажалост, још успавана и питамо се колико још времена треба да прође да починиоце стравичног злочина стигне заслужена казна“, рекао је Ђокић. Јован Пудић, чији су син Синиша и брат Мирослав убијени у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Све за поглавника

Смртност заточеника Циглане била jе велика Главни циљ логора било jе масовно убиjање

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.