Др Милутин Најдановић убијен зато што је био Србин

Сараjево – Поносна сам на свог оца Милутина Наjдановића коjи jе због своjих патриотских осjећања мучки убиjен. Он ниjе знао да се спрема рат, те смо тако наивно остали у Сараjеву кад jе рат почео. Још jе наивниjе то што смо вjеровали у људскост. Читали смо Aндрића и његово “Писмо из 1920”, али ништа нисмо научили. Рекла jе ово “Гласу Српске” наjмлађа кћерка угледног сараjевског љекара Милутина Наjдановића, Мирjана Наjдановић-Коjић.

Исповиjест

Монструозан злочин над љекаром Грудне хирургиjе проф. др Милутином Наjдановићем остао jе под велом таjне и нериjешен више од двиjе децениjе. Он jе убиjен у ноћи 14. августа 1992. године у ратном Сараjеву, а истраге о том убиству, као ни криваца, и даље нема.

Др Наjдановић био jе посланик СДС-а у првоj демократскоj Скупштини СРБиХ. Био jе професор на Медицинском факултету у Сараjеву и оснивач Торакалне хирургиjе у том граду.

Његова супруга Рикица Наjдановић, кћерка угледног писца Исака Самоковлиjе, у више наврата покушавала jе доћи до података ко jе и зашто убио њеног мужа. Наилазила jе само на зид ћутања. Рикица данас има 90 година и живи у Београду.

Наjдановићева кћерка Мирjана, коjа jе рат дочекала у истоj згради гдjе су живjели и њени родитељи, била jе свjедок претреса, малтретирања, одвођења њеног оца на саслушања.

Седам дана приjе него што jе њен отац убиjен успjела jе да побjегне из Сараjева захваљуjући чињеници да jоj jе маjка Јевреjка.

О ономе што се дешавало, тешко говори и данас.

– Не желим да причам о убиству оца. Знам само да jе тата невин убиjен само зато што jе био Србин и члан СДС-а. Чуле смо наjстравичниjе приче о томе шта се десило, и те приче, те мисли и те слике ће ме пратити док сам жива – каже Мирjана.

Не вjеруjе да ће кривци за убиство њеног оца изаћи пред лице правде.

– Aко власт у првих пет, десет и 20 година ниjе ништа истражила и предузела да се то откриjе, неће то урадити ни у сљедећих 20. Убице и наручиоци убиства ће остати некажњени и мислим да се ту ништа неће промиjенити. A сви они, и убице и бивши приjатељи коjи су се огриjешили, знаjу шта су урадили, а ако су живи, присиљени су да живе са своjом савjешћу, ако jе имаjу – каже Мирjана.

Истиче да jе поносна на свог оца Милутина коjи jе убиjен само због своjих патриотских осjећања.

Њена породица, каже, наивно jе рат дочекала у Сараjеву.

– Видите, Јевреjи су неспремни дочекали Други свjетски рат, а Срби у Сараjеву су, ето, неспремни дочекали 1992. Јевреjи су извукли поуку из своjих страдања и организовали се 1992. Само се надам да ће и Срби извући своjу поуку. Моj тата ниjе знао да се спрема рат, и наивно смо остали у Сараjеву кад jе рат почео. И што jе jош наивниjе вjеровали смо у људскост. A читали смо Aндрића и његово “Писмо из 1920”, и ништа нисмо научили – каже Мирjана.

Гроб њеног оца пренесен jе из Сараjева.

Дан убиства

У изjавама коjе jе медиjима непосредно послиjе убиства професора Наjдановића давала, његова супруга Рикица Наjдановић наводила jе да су се “негдjе иза 21 час 14. августа испред улаза поjавила три наоружана човjека у маскирним униформама” и да су га одвели. Тада га jе посљедњи пут видjела живог.

– Казали су да долазе из МУП-а и Милутину наредили да се спреми и да иде на саслушање. Милутин се поздравио са мном и казао да не бринем – испричала jе Рикица.

Каже да се ни они ни Милутин више нису поjавили, а да су сутрадан дошли људи из ЦЈБ.

– Уредно су показали легитимациjе и питали како jе Милутин био обучен када jе одведен. Претпостављам да су га видjели jош раниjе убиjеног и само дошли да потврде идентификациjу. Двиjе комшинице су отишле са њима да га идентификуjу и касниjе ми рекле да jе убиjен. Ко jе то учинио, зашто и због чега, не знам – причала jе Рикица, такође угледни љекар.

Служба за информисање тадашњег МУП-а РБиХ саопштила jе да jе 15. августа 1992. године око 11 часова ЦЈБ “обавиjештен од Воjне полициjе РБиХ да се на горњем улазу стадиона “Кошево” налази Н. Н. леш”. На лице мjеста jе изашао истражни судиjа, замjеник jавног тужиоца и оперативни радници ЦСБ. Прелиминарним прегледом леша утврђено jе да jе убиjен са више хитаца из ватреног оружjа и да леш ниjе стариjи од jедан до два дана. Прегледом гардеробе нису пронађена документа за идентификациjу, осим jедног писма, а у потпису “Милутин Наjдановић”.

Додаjе се да jе истог дана “обављен информативни разговор са супругом погинулог, комшиjама и љекарима из болнице “Кошево”, гдjе jе Наjдановић радио приjе пензионисања”.

Од тада истрага ниjе помjерена са мртве тачке.

Рукопис “Шева”

Тузлански адвокат Фарук Балиjагић увjерен jе да jе убиство угледног љекара Наjдановића рукопис терористичке jединице “Шеве”.

– За све народе и све људе коjи живе у БиХ било би добро да се коначно расвиjетли питање “Шева” коjе jе годинама под велом таjне. Aпсолутно би било исправно и правда би била задовољена. Међутим, одређени зли људи jедноставно желе да те злочине скриjу и заиста их све ове године успjешно скриваjу – казао jе Балиjагић.

Извор: ГЛАС СРПСКЕ