БЕОГРАД, 14. ЈУНА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе данас да Хрватска отпише парничне трошкове за тужбу против те државе због убиства члана породице од 1991-1995. године и да оснуjе фонд за обештећење свих жртава рата.   Линта jе позвао Министарство правде Србиjе и српско Тужилаштво за ратне злочине да траже од хрватске стране да коначно расвиjетли броjна убиства српских цивила и ратних заробљеника. Он jе у саопштењу поздравио пресуду Европског суда за људска права у Стразбуру у корист Ане Јелић, чиjег jе супруга српске националности у новембру 1991. године у Сиску ухапсила хрватска полициjа, а затим га убила. Линта jе оциjенио да ова пресуда показуjе да у

Данас jе у одбрану у одбрану Ратка Младића у Хагу, сведочио бивши преводилац воjних посматрача УН Милорад Батинић.     Он jе рекао да jе у зиму 1994. официр Воjске Републике Српске тврдио да су Муслимани подметнули лешеве на сараjевскоj пиjаци Маркале. Батинић, коjи jе формално и сам био припадник ВРС, описао jе сусрет међународних воjних посматрача с официром ВРС Марком Лугоњом коjи им jе, на основу телевизиjског снимка с лица места, “два-три сата” после експлозиjе на пиjаци 5. фебруара 1994. рекао: “Ја сам убеђен да jе то наштиман процес”. Лугоња jе тврдио да jе обавештаjна служба ВРС, пре експлозиjе, “утврдила да се задњих седам дана из мртвачнице Кошево не врше

БАЊАЛУКА, 13. ЈУНА /СРНА/ – Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да Институт за нестала лица БиХ ради под снажним притиском Међународне комисиjе за нестала лица /ИЦМП/ и федералних институциjа с циљем да судбина 1.650 несталих Срба остане неразjашњења.   Митровић jе нагласио да jе процес тражења несталих Срба у БиХ у потпуном застоjу, истичући да наjвећу одговорност за то сносе Тужилаштво БиХ и ИЦМП. „Од формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године до данас идентификовано jе свега 224 Срба, док се на списку несталих из Републике Српске и даље налази 1.650 српских воjника и цивила“, подсjетио jе Митровић. С тога jе, сматра Митровић,

СТРАЗБУР, 13. ЈУНА /СРНА/ – Суд у Стразбуру пресудио jе у корист Ане Јелић из Сиска, чиjег jе супруга, српске националности, у новембру 1991. године ухапсила хрватска полициjа и затим убила.     У случаjу „Јелић против Хрватске“ Суд jе закључио да jе прекршен члан 2. Европске конвенциjе о људским правима и одредио да Хрватска мора да исплати Ани Јелић 20.000 евра одштете и хиљаду евра судских трошкова. Суд сматра да власти нису слиjедиле вjеродостоjне трагове о идентитету одговорних починилаца убиства. У пресуди се признаjу тешкоће у истраживању овог случаjа – постоjали су наводи о великом броjу циљаних нестанака и убиjања цивила српског пориjекла на подручjу Сиска, а двиjе особе коjе су послиjе

Честити хрватски патриотски медиjи, новинари и политичари, већ годинама заробљени у своме немоћном гњеву, не пропуштаjу прилику пожалити се како jе њихова Распета Домовина сама тамница хрватског народа – мрачни србокомунистички гулаг под терором атеистичко-хомосексуалне удбашко-бољшевичке власти што брутално прогања поштене католике и националисте.   Неупућен нетко са стране помислио би, читаjући нашу домољубну штампу и интернетске портале, да жив Хрват и вjерник рискира главу на раменима већ кад недjељом изађе на мису или потихо запjева коjу Тхомпсонову будницу, а камоли ако стави црну усташку капу на главу или поносно дигне десницу у зиг-хаjл. Безброj jе примjера за то. Један од забавниjих, рецимо, jест недавни случаj групе сплитских интелектуалаца, великих вjерника и Хрвата –