arrow up
Najoptimisticnija_grupacija_u_Evropi_bjezi_sa_Kosova_i_Metohije.jpg

АЛБАНЦИ БЈЕЖЕ, А СРБЕ ТЈЕРАЈУ У САМОПРОГЛАШЕНО КОСОВО?!

Угашена су одjељења Министарства унутрашњих послова Србиjе, предате су катастарске књиге и књиге рођених, вjенчаних и умрлих. Признате су дипломе факултета тзв. „државе Косово“… Наjоптимистичниjа групациjа у Европи бjежи са Косова и Метохиjе Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Српска заjедница десет пута jе више угрожена на Космету од албанских миграната, коjи су данас у центру пажње и бриге Запада, али и Србиjе. Све већи броj албанских миграната са Косова на Западу се приказуjе као трагичан егзодус jедне националне заjеднице, а у међувремену Срби годинама живе у гетима, без физичке и социjалне сигурности, заборављени и остављени. „Срби седму годишњицу самопрогашења Косова за независну државу дочекуjу у изолациjи коjу ни стратези косовске независности нису

Osnovna_skola_Ivan_Goran_Kovacic_u_Livnu.jpg

ЗБОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА УХАПШЕНИ ЈАШАРЕВИЋ И ВЕЛАГИЋ

Припадници Агенциjе за истраге и заштиту (Сипа) БиХ ухапсили су jутрос Муамира Јашаревића из Бихаћа и Сеада Велагића из Сараjева осумњичене за ратне злочине почињене 1992. године над Србима на подручjу општине Ливно. Ове особе су под истрагом Тужилаштва БиХ и осумњичене су да су од априла 1992. године до jула 1993. године, у оквиру широког и систематичног напада усмjереног против српских цивила општине Ливно, починиле кривично дjело злочини против човjечности. Они су осумњичени да су, као припадници Воjне полициjе ХВО-а, учествовали у удруженом злочиначком подухвату коjи jе започео у априлу 1992. године, а чиjи jе циљ био насилно перманентно пресељење Срба са подручjа Ливна и околине, на националноj основи,

Jos_se_traga_za_nestalim_Srbima_iz_Hrvatske.jpg

ТРАГА СЕ ЗА 1.869 НЕСТАЛИХ СРБА

Према подацима Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица, трага се за 1.869 несталих Срба, док Хрватска тражи више од 800 несталих, изjавио jе jуче предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта. Он jе рекао да хрватска страна као мантру стално понавља два отворена питања између двиjе земље – питање несталих и питање повратка културног блага у Хрватску, преносе београдски медиjи. „Када jе реч о питању повратка културног блага, важно jе истаћи да већина припада Српскоj православноj цркви. Ми се залажемо да се то културно благо врати, али пре свега тамо где jе и било, пре почетка ратних деjстава, а то су српске цркве и српски манастири“, додао jе Линта. Линта подсjећа

Dvadestet_godina_poslije_rata_jos_se_traga_za_nestalim_Srbima_u_Hrvatskoj.jpg

ВУЧИЋ ИСКРЕНО ПРИСТУПИО ПРОБЛЕМУ НЕСТАЛИХ

Координациjа српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих лица са простора бивше Југославиjе подржава став званичника Србиjе и Хрватске да jе рjешавање питања несталих лица у протеклим ратовима jедно од наjважниjих у међусобним односима. Из Координациjе поручуjу да jе краjње вриjеме да се рjешавању питања несталих приступи без политизациjе и дволичности и на искрен начин како jе то учинио премиjер Србиjе Александар Вучић приликом сусрета са новоизабраним предсjедником Хрватске Колиндом Грабар Китаровић. „Похваљуjемо приступ премиjера Вучића приликом сусрета са Китаровићевом jер jе први пут неко од званичника Србиjе у Загребу питање несталих поставио на равноправне основе, те отворено рекао да на листи несталих у Хрватскоj има више Срба него Хрвата“,

Proustaski_kic.jpg

Проусташки спомен – кич

У згради вуковарске градске управе, тик до канцелариjе градоначелника и његових заменика, недавно jе портрет несталог француског добровољца са симболима НДХ Портрет несталог француског добровољца са симболима НДХ У згради вуковарске градске управе, на трећем спрату, тик до канцелариjе градоначелника и његових заменика, недавно jе постављен портрет Жан Мишел Николиера, француског добровољца коjи jе с хрватским jединицама учествовао у рату 1991. године на подручjу Вуковара. За њега се сматра да jе након пада града убиjен на Овчари док његово тело никад ниjе пронађено. Ради се о наводно уметничкоj слици коjа jе у Вуковар стигла пре пар месеци приликом свечаности именовања пешачког моста у центру Вуковара Николиеровим именом. Ништа спорно нема

Unisten_autobus_Nis_ekspresa_u_kojem_su_srbi_posli_zapaliti_svijece.jpg

ДАНАС 14 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У ЛИВАДИЦАМА

Данас ће бити обиљежено 14 година од злочина коjи су албански терористи починили у селу Ливадице код Подуjева у коме jе погинуло 11 Срба, а четрдесетак jе задобило теже и лакше повреде. Наjављено jе да ће на мjесту злочина преживjели положити цвиjеће, а парастос ће бити служен у цркви у Лапљем Селу. У терористичком нападу на аутобус „Ниш експреса“ погинули су возач аутобуса Ненад Стоjановић (1943) из Ниша, кондуктер Милинко Краговић (1943), Лазар Миликић (1936) из Липљана, Драган Вукотић (1954) из Косова Поља избjеглица у Нишу, Небоjша Цокић (1974) из Витине, његова суруга и син Сњежана (1975) и Данило (1999), Мирjана Драговић (1981) из Лапљег Села, Сунчица Пеjчић (1972) из

Unisten_autobus_koji_je_prevozio_srpske_civile.jpg

ПОРАЖАВАЈУЋЕ НЕОТКРИВАЊЕ КРИВАЦА ЗА ЗЛОЧИН У ЛИВАДИЦАМА

Директор Канцелариjе Владе Србиjе за Косово и Метохиjу Марко Ђурић изjавио jе данас да jе поражаваjуће што кривци за злочин у Ливадицама код Подуjева, коjи се догодио приjе 14 година, jош увиjек нису кажњени. Ђурић jе подсjетио да jе наjмлађа жртва терористичког напада на расељене Србе из Подуjева двогодишње диjете, а да људи коjи су били мете нису ничим заслужили ни доприниjели да тог дана постану мета терориста и зликоваца. „Оно што jе поражаваjуће да ни после толико година након овог злочина нико ниjе позван на одговорност и правоснажно кажњен, а невини људи по политичкоj основи свакога дана бораве у затворима широм Косова и Метохиjе. И данас jе jасно да

Feljton_Raskovic.jpg

Фељтон о Јовану Рашковићу: Ћаћа од Крајине

Пише: Јован Кесар За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци. Тих дана навршило се 15 година од смрти Јована Рашковића, лекара из Шибеника, коjи се годинама бавио исцељењем људских душа. Са “главом библиjског пророка”, оваj српски трибун заблистао jе као метеор на узаврелоj политичкоj сцени jедне земље, коjа ће се ускоро распасти. Сви Јованови покушаjи да се заустави

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 15. фебруар. Годишњица страдања Срба из Лике ’43 и ’45.

Срби су на Сретење Господње страдали у два наврата. Усташе су таj дан убиле укупно 42 српска цивила. 1943 У селу Мекињар, Подлапача, 15. фебруара 1943. године усташе су поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Српкиње са дjецом. 1945 Госпић, 15. фебруара 1945. године на електричне и телефонске стубове у Билаjскоj улици усташе обjесиле 10 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Сjетимо се данас жртава из Мекињара ЖРТВЕ ИЗ БИЛАЈСКЕ УЛИЦЕ У ГОСПИЋУ 1945.  

Blic_anketa.jpg

АНКЕТА Шта Загрепчани кажу о помирењу Србије и Хрватске

Помирење између Србиjе и Хрватске може и треба да се догоди, бар нам тако тврди већина грађана Хрватске престонице. Екипа „Блица“ посетила jе Загреб након што jе Међународни суд правде у Хагу одбацио и тужбу Хрватске и контратужбу Србиjе, у коjима су обе државе, jедна другу, оптуживале за геноцид. Иако jе пресуда изазвала полемику у обе земље – да ли jе такав исход био очекиван и да ли ће се, и на коjи начин одразити на међусуседске односе, грађанима и Србиjе и Хрватске све то, бар се чини, ниjе толико важно. И jедни и други окренути су свом свакодневном животу, сматраjу да две државе треба да имаjу добре односе, и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 14. фебруар 1993. Годишњица страдања Срба из Подриња

У зору 14. фебруара 1993. године, с териториjе Црне Горе из правца села Буковица припадници тзв. Армиjе БиХ напали су незаштићена села Трпиње, Поникве и Шапићи у општини Чаjниче. С леђа, одакле су Срби, мjештани чаjничких села наjмање очекивали. Тог дана снаге тзв. АБиХ убиле су 24 српска цивила у овим селима.   Везане виjести: ПЕЧАТ: Двадесет година од злочина над Србима у Чаjничу

Nedeljko_Mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: УСКОРО ИДЕНТИФИКАЦИЈА ТИЈЕЛА ИЗ ТРИ СПОМЕН КОСТУРНИЦЕ

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић очекуjе да ће Завод за судску медицину Републике Српске ускоро почети идентификациjу 657 тиjела коjа се налазе у три спомен-костурнице у Српскоj. „Завод jе досадашњим радом показао да може да ради идентификациjе и одредио jе цjеновник. Та инициjатива jе путем Министарства правде Републике Српске недавно упућена Влади Српске о чему она треба да се изjасни“, рекао jе Митровић новинарима у Бањалуци. Он каже да ће за идентификациjу прве групе посмртних остатака, поготово оних са Озрена, бити потребно да Влада Републике Српске одобри минимално око 30.000 КМ. Митровић jе рекао да Републичка организациjа на терену прикупља податке породица коjе

Detalji_izlozbe_o_Nikoli_Tesli_u_Madridu.jpg

НЕГОДУЈУ ЗБОГ ПОДАТКА ДА ЈЕ НАУЧНИК РОЂЕН У АУСТРИЈСКОМ ЦАРСТВУ

Детаљ из биографиjе Николе Тесле у коме стоjи да jе он рођен 1856. године „у Смиљану, српском селу у Аустриjском царству“ – изазвала jе негодовање хрватске jавности, jер би, према њиховом мишљењу, требало да стоjи да jе Тесла „рођен у Хрватскоj“. Наjвећа свjетска изложба о великом научнику Николи Тесли тренутно гостуjе у Мадриду и сваки дан jе посjети неколико хиљада људи. Изложбу су организовали Музеj „Николе Тесле“ из Београда и шпанска Фондациjа „Телефоника“, а покровитељ jе Амбасада Србиjе у Мадриду. Исти уводни текст о мjесту Теслиног рођења стаjао jе и на интернет страници Фондациjе, па jе Хрватска туристичка заjедница у Мадриду упозорила хрватску амбасаду коjе jе контактирала организаторе. Хрвати су

Potpisivanje_sporazuma_o_saradnji.jpg

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О САРАДЊИ СА ЦРВЕНИМ КРСТОМ

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић и генерални секретар Црвеног крста Републике Српске Ђоко Михаjловић потписали су данас у Бањалуци споразум о сарадњи ове двиjе организациjе. „Овим споразумом дефинисали смо међусобне обавезе, а све с циљем да што приjе дођемо до породица несталих, посебно оних коjи нису дали крвне узорке, а у вези са почетком идентификациjе 657 тиjела коjа се налазе у три спомен-костурнице у Српскоj“, рекао jе Митровић новинарима, након потписивања споразума. Митровић jе уручио Михаjловићу симболичан поклон, књигу „Не заборави, вољена земљо“, коjа садржи податке о три и више погинулих бораца и цивила из Републике Српске у протеклом отаџбинском рату. Генерални секретар

Spomenik_poginulim_borcima_pale.jpg

МОЛИТВА, СВИЈЕЋЕ И ЦВИЈЕЋЕ ЗА ПОГИНУЛЕ САБОРЦЕ

Дан Борачке организациjе Републике Српске, 14. фебруар – Свети Трифун, значаjан jе датум, када се припадници Воjске Српске молитвом одужуjу погинулим саборцима, коjи су животе уградили у темеље отаџбине, рекао jе данас Срни предсjедник Борачке организациjе Пала Михаjло Парађина. „Наше молбе за здравље упућуjемо и породицама погинулих бораца, као и ратним воjним инвалидима и демобилисаним борцима коjи су, чини ми се, данас дио наjугрожениjег слоjа нашег друштва“, поручио jе Парађина. Према његовим риjечима, у цркви Успениjа Пресвете Богородице у недjељу, 15. фебруара, ће бити служен парастос погинулим борцима Воjске Републике Српске и положени виjенци на централном споменику на Палама, након чега jе предвиђена свечана академиjа у Културном центру Пале. Парађина

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.