arrow up
Spomenik_u_Veljunu_kod_Vojnica.jpg

Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна

У Вељуну, код Воjнића, данас jе служен парастос за 525 Срба из овог мjеста коjе су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маjа 1941. године. „Ту jе мученички страдало 525 наших вjерника, православаца, са простора Вељуна“, рекао jе за Срну jереj Жељко Видаковић, парох Коларићко-воjнићке и вељунске парохиjе, коjи jе служио парастос. Он jе нагласио да су кости побиjених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну. „Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на овим нашим просторима има много оваквих стратишта“, рекао jе jереj Видаковић. Синиша Љубоjевић Замjеник жупана

Tuzlanska_kolona.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД ВОЈНИЦИМА ЈНА У ТУЗЛИ И У БИЈЕЉИНИ

Уништена колона возиjа ЈНА-а на Брчанскоj Малти у Тузли Страдање припадника ЈНА у Тузли, коjе се десило приjе 23 године, биће обиљежено 15. маjа на Брчанскоj малти у овом граду, те у Биjељини на градском гробљу у Пучилама, потврдио jе данас предсjедник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић. Дуњић се у Биjељини састао са представницима градске Борачке организациjе, преживjелим учесницима „Тузланске колоне“ и представницима града Биjељина, са коjима jе разговарао о плану обиљежавања овог страдања воjника ЈНА, коjа jе на основу претходно постигнутог договора требало да напусти БиХ и пређе у Србиjу. „Након окупљања грађана испред Градске управе у Биjељини у 8.00 часова, у 8.30

Srpsko_selo_Partes.jpg

УЧЕСТАЛИ НАПАДИ НА СРБЕ И ПОКУШАЈИ КИДНАПОВАЊА

Српско село Партеш На Косову и Метохиjи учестали су напади на Србе и покушаjи киднаповања српских дjевоjчица, а посљедњи случаj догодио се jуче у селу Пасjане када jе шеснаестогодишњакињу ударио непознати мушкарац из аутомобила у покрету. Напад на дjевоjчицу догодио се у близини мjеста гдjе jе прексиноћ око 18.30 часова ножем избоден Зоран Костић, испричали су Срни српски извори из Партеша, општине коjоj припада Пасjане. Девоjчица се враћала кући након што jе испратила другарицу када jе наишао аутомобил, успорио поред ње, а онда jе jедан мушкарац ударио руком по рамену, добацуjући на албанском jезику. Полициjска патрола jе убрзо стигла у Пасjане, а дjевоjчица им jе испричала да jе аутомобил био

Spomen_obiljezje_u_Vukosavlju.jpg

У ПЕТАК 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА СА ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ ОЏАК

Спомен обиљежjе у Вукосављу У Вукосављу ће у петак, 8. маjа, бити служен парастос и положено цвиjеће поводом 23 године од страдања Срба са подручjа општине Оџак коjи су заробљени и затворени у логоре. Парастос ће бити служен у 15.00 часова код централног спомен-обиљежjа у Вукосављу, наjављено jе из Удружења логораша „Оџак `92“. Оваj датум обиљежава се као знак сjећања на дан када jе 1.300 Срба са оџачког подручjа заробљено и затворено у логоре у основноj школи и фабрици „Стролит“ у Оџаку. Иако jе постоjао договор између посматрача тадашње европске заjеднице, кризних штабова Оџак и српских села да Срби буду пропуштени на слободну српску териториjу, то се ниjе догодило. Предсjедник

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06-08. мај 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Усташе су у периоду од 06. до 08. маjа 1941. године побиле око 520 Срба коjе су ухватили на превару. Приjе тога Срби су били звjерски мучени у школи и жандармериjскоj згради у Вељуну да би их усташе послиjе тога довеле у Хрватски Благаj гдjе су их побили и побацали у ископане jаме у долини између зграде школе и католичке цркве и у природне jаме поред тог мjеста. Вељун, школска и жандармериjска зграда, 6. маjа 1941. године, мучилиште српских цивила. Хрватски Благаj, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маjа 1941. усташе поклале или усмртиле сjекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ.

Lokacija_gdje_ce_biti_podignut_spomenik_srpskim_zrtvama_iz_ratova_devedesetih.jpg

КОНКУРС ЗА СПОМЕНИК СРБИМА СТРАДАЛИМ У СУКОБИМА ОД 1990.

Локациjа гдjе ће бити подигнут споменик српским жртвама из ратова деведесетих Скупштина града Београд расписала jе jавни конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко рjешење споменика „Српском народу и грађанима Србиjе, страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“, коjи ће бити постављен на београдском Ушћу. Споменик ће бити постављен на мjесту „Вечног пламена“ у Парку приjатељства на Ушћу, обjављено на саjту Скупштине града Београда. Конкурсна комисиjа ће бирати три идеjна рjешења коjа ће наградити са 600.000 динара (приближно 5.000 евра), 400.000 (нешто више од 3.300 евра) и 200.000 динара (нешто више од 1.650 евра). Радови се предаjу у Музеjу историjе Југославиjе од 3. до 5.

Pripremljena_lokacija_za_TC_u_Kosovu_Polju.jpg

ЋИРКОВИЋ: НЕСТАЈЕМО!

У надлежности српске општине Косово поље остали су само послови матичне службе и издавање потврда о кућноj заjедници, те докумената потребних за остваривање права на социjална давања… Припремљена локациjа за тржни центар у Косову Пољу Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Предсjедник Привременог виjећа српске општине Косово Поље Љубиша Ћирковић упозорава да овоj општини приjети гашење и потпуно исељавање десеткованог српског становништва. На дан повлачења српске воjске и полициjе jуна 1999. године у Косову Пољу jе живjело око 20.000 Срба и Црногораца, а данас их jе нешто више од 800?! Срби су остали да живе у потпуно изолованом селу Кузмин, у урбаном диjелу градића, и у диjелу села Бресjе, коjе се нашло на

Milorad_Dodik.jpg

Међународна комисија за истину о Сребреници

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да инсистира да се успостави међународна комисиjа коjа би утврдила истину о догађаjима у Сребреници из jула 1995. године, jер несразмjер између тврдње о 8.000 страдалих и чињенице о око 4.000 сахрањених послиjе толико година, говори да у свему томе „постоjи неки проблем“. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик „Нама се говори да jе 8.000, а тамо на мезарима има око 4.000 сахрањених послиjе толико година, а они из Хага су закључивали на причи о 8.000. Мени jе веома неугодно да лицитирам о броjу, али очигледно jе да постоjи неки проблем у свему томе“, навео jе Додик. Предсjедник Српске jе за Радио – телевизиjу

Milenko_Pavlovic.jpg

Традицијом против заборава

Ратни ветерани и чланови друштва руско српског приjатељства “ Косовско огњиште “ из Косовске Митровице окупили су се код споменика Бели андjео и одали почаст и помен пуковнику пилоту Миленку Павловићу, коjи jе погинуо на данашњи дан 1999. године, и свим осталим жртвама НАТО агресиjе. Миленко Павловић Повод оваквог окупљања како су истакли чланови Друштва руско-српског приjатељства jе „Традициjом против заборава“.Тог 4.маjа 1999.године 41. дана рата погинуо jе пуковник пилот Миленко Павловић. „Поред њега погинули су и Живота Ђурић и Зоран Радосављевић коjи jе родjен у Приштини“, рекао jе Верољуб Петронић из Друштва руско-српског приjатељства и додао да “ морамо да учимо нашу омладину и наш народ и да их

Dudik_komemoracija.jpg

Бајић: Комеморација на Дудику од сада уз обавезан парастос

У традициjи српског народа jе да се невино страдалим жртвама различитих погрома одаjу помени у складу са верским обичаjима Српске православне цркве. Таква пракса се проводи широм стратишта на подручjу бивше СФРЈ те не видимо разлог да се дужна пошта невино страдалима на овакав начин не ода и на Дудику на коjем jе у Другом светском рату стрељано неколико стотина Срба и антифашиста с подручjа Срема и Славониjе, наводи у саопштењуу за jавност председник Градске организациjе СНС-а Небоjша Баjић. Додаjе како jе сходно томе СНС упутио писмо Удружењу антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара у коjем су затражили да се на обележавању годишњице страдања антифашиста на Дудику у оквиру службене

Gdje_su_nestali_Srbi_sa_Kosmeta.jpg

НИКОЛИЋ ДА УВРСТИ У ПЛАТФОРМУ И ОТЕТЕ СРБЕ

Удружење киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе данас на предсjедника Србиjе Томислава Николића да у Платформу за Косово и Метохиjу уврсти и захтjев за расвjетљавањем судбине отетих Срба. У отвореном писму упућеном предсjеднику Србиjе наводи се да породице отетих Срба посљедњу наду и спас своjих киднапованих чланова виде у платформи за Косово и Метохиjу, коjу jе израдио Николић. Удружење jе истакло да ниjедна досадашња Влада као ни предсjедник Србиjе „од ДОС-овске владе наовамо у многим платформама и револуциjама о Косову и Метохиjи никада нису тражили да се отети Срби ослободе и врате своjим породицама“. У писму се наводи да jе Србиjа на захтjев ЕУ, САД и Савjета

Momenat_rusenja_Zezeljevog_mosta_u_Novom_Sadu.jpg

Триптих о “Милосрдном анђелу“ у Новом Саду (најава)

У НАТО нападу на Србиjу 1999., у Новом Саду, срушени су мостови и зграда телевизиjе. Али документи о животу и смрти у Новом Саду, као и у целоj Србиjи, нису остали незабележени.   НАТО зликовци погађаjу Жежељев мост у Новом Саду 26. априла 1999.   Друштво новинара Воjводине и Филмски фестивал “Бдење душе“ Вас позиваjу, Три дана после и 16 година касниjе на ТРИПТИХ О “МИЛОСРДНОМ АНЂЕЛУ“ У НОВОМ САДУ – избор из програма са 7. Карловачке манифестациjе “ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ“ Говоре:Младен Булут, председник ДНВСрђан Илић, уметнички директор фестивала   Уторак, 5. маj 2015., у 19.00 сати. Клуб новинара ДНВ – Нови Сад, Воjвођанских бригада 17/III У НАТО нападу на

Kolona_vozila_JNA_bila_je_pod_pratnjom_UNPROFOR-a.jpg

„ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ ВОЗИЛУ?!

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13… Колона возила ЈНА била jе под пратњом УНПРОФОР-а Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Гордана, сестра убиjеног Обрада Гвозденовића, коjи jе у чину потпоручника био у служби при Команди Друге воjне области ЈНА у Сараjеву, у свом свjедочењу истиче да се Команда не може сматрати борбеном воjном jединицом, већ се ради о – административноj jединици. „Моj брат Обрад убиjен jе 2. маjа 1992. године у видно обиљеженом санитетском возилу ЈНА док се кретао из Воjне болници према Дому ЈНА заjедно

Majka_Nina_Petrovna_pord_groba_svoga_sina_Olega_u_Milicima.jpg

Трагом синовљеве љубави

Сав новац коjи добиjа од Републике Српске као породица погинулог борца, Нина Петровна чува да би платила путовање из Русиjе у Српску Маjка Нина Петровна поред гроба свог сина Олега у Милићима Пише: Милиjана ЂОКАНОВИЋ Рускиња Нина Петровна Мjазина каже Срни да jу jе живот дубоко везао за Републику Српску, гдjе jе дошла са огромном жељом да научи српски jезик и зближи се са људима за чиjу jе слободу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату живот дао њен 24-годишњи син Олег. На гробљу у Милићима сахрањен jе само jедан руски добровољац, син Нине Петровне – Олег Станиславович Ктитарjенко. У jулу се навршава 20 година од његове погибиjе, када ће бити организован помен.

Bozo_Drpa.jpg

Оружано и бирократско насиље

Припадници породице Дрпа из Вргинмоста жртве су разних облика репресиjе: Божо Дрпа jе у студеном прошле године у Слуњу присуствовао ексхумациjи гробнице с 20 тиjела и слутње су се обистиниле. Идентифицирао jе тиjело свога брата. Борба за станарско право ниjе му успjела Божо Дрпа Повратник Божо Дрпа из Вргинмоста помирио се са чињеницом да нема риjешено стамбено питање и потуца се од немила до недрага већ петнаест година по околним селима. Помирио се и са скромном социjалном накнадом, али никако се не може помирити с чињеницом да jош ниjе пронађен и кажњен убоjица, или барем налогодавац убоjства његова осамнаестогодишњег брата Драгана, устриjељеног у потиљак за вриjеме Олуjе у околици Слуња.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.