arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Maturanti_Vukovar.jpg

Случај матуранти: Ћирилица непожељна на паноима у центру Вуковара

13. јун 2015.

Матуранти Економске школе Због целокупне ситуациjе у Вуковару и сада већ вишегодишње антићириличне кампање и пропаганде наjчешће су на удару они коjи са политиком немаjу никакве везе. Овога пута били су то матуранти Економске школе коjи у центру града нису могли да пронађу место где би окачили пано са сликама што jе дугогодишња традициjа матураната свих средњих школа у граду. Будући економисти су се лепо средили и фотографисали како би се са своjим успехом поносно похвалили своjим суграђанима, међутим приликом израде паноа направили су jедну малу грешку – своjа имена испод слика су написали двоjезично. Где год смо ушли прича jе била слична. Представили смо се као матуранти коjи желе

Zatvor.jpg

ВАПАЈ СРБА ИЗ ХРВАТСКОГ ЗАТВОРА: Помозите нам!

12. јун 2015.

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 12. јун. Годишњица страдања Срба у Лици ’41 и ’44

11. јун 2015.

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_u_Brcanskom_naselju_Bijela.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ БИЈЕЛЕ

11. јун 2015.

Служен парастос за страдале Србе у брчанском насељу Биjела Парастосом за 18 погинулих мjештана насеља Биjела код Брчког, те прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца пред тек подигнутим спомеником у порти обновљене цркве, данас jе обиљежено 23 године од погрома Срба са тог простора. Молитву за душе погинулих цивила, служили су свештеници више парохиjа из дистрикта Брчко. Предсjедник Удружења ветерана Борачке организациjе Републике Српске Живан Илић изразио jе захвалност Влади дистрикта коjа jе обезбиjедила средства за подизање споменика коjи ће свjедочити о страдању српских цивила овог краjа. „То jе jош остало на нама да чувамо успомене на те људе. То jе суштина живота, они су дали наjвише што су могли –

Manastir_Sveta_Petka_kod_Bijeljine.jpg

ПОМЕН ПОГИНУЛИМА СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКЕ РЕГИЈЕ

11. јун 2015.

За пале српске jунаке и цивилне жртве рата са подручjа сараjевске региjе данас jе служен помен на Спомен-обиљежjу у порти манастира Свете Петке у Биjељини. На овом споменику коjи jе задужбина Удружења грађана „Приjатељи Илиjаша“ у Биjељини до сада су уклесана имена 1.253 жртве рата од 1992/95. године. Виjенце на споменик су положили Миладин Драгичевић у име кабинета предсjедника Републике Српске, затим предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Миломир Савчић, као и броjне делегациjе породица погинулих и представници градске власти. Савчић jе рекао новинарима да се, осим jунаштва српских бораца Илиjаша, коjи су у рату одбранили сваки педаљ своjе земље, треба сjетити и огромне жртве и високе свиjести преживjелих из сараjевског подручjа.

Parastos_pripadnicima_1.jpg

ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ ПРИПАДНИКЕ КОТОРВАРОШКЕ БРИГАДЕ ВРС

11. јун 2015.

Служен парастос погинулим припадницима 1. которварошке лпбр На Централном спомен-обиљежjу у Котор Вароши данас jе, у оквиру обиљежавања 11. jуна – Дана Которварошке бригаде Воjске Републике Српске, служен парастос за погинуле припаднике ове jединице. Предсjедник Општинске борачке организациjе Госто Тривуновић подсjетио jе да jе 305 бораца са подручjа которварошке општине дало животе за стварање Републике Српске, те нагласио да њихова жртва никада не смиjе бити заборављена. „Поносни смо на ратни пут Которварошке бригаде коjа jе дала немjерљив допринос стварању Републике Српске“, истакао jе Тривуновић. Он jе позвао на jединство представнике српског народа у политичком животу, jер се само тако може сачувати оно што jе крвљу стечено у одбрамбено-отаџбинском рату, а

Kosovo_i_Metohija.jpg

НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ

11. јун 2015.

Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – „независна држава Косово“ са што мање Срба. Косово и Метохиjа Пише: Неђељко ЗЕЈАК Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у „васпитно-поправноj установи“ и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа. Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре „независне државе Косово“ коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи. Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања „поправно-васпитне установе“ у упориште исламских фундаменталиста,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 11. јун 1941.Годишњица страдања Срба у Лици

10. јун 2015.

Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи.       Везане виjести: Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи  

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

10. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Posljedice_NATO_bombardovanja.jpg

ДАНАС 16 ГОДИНА ОД ОКОНЧАЊА НАТО АГРЕСИЈЕ

10. јун 2015.

Посљедице НАТО бомбардовања На данашњи дан приjе 16 година прекинуто jе бомбардовање и НАТО агресиjа на тадашњу Савезну Републику Југославиjу (СРЈ) током коjег jе погинуло око 2.500 људи и причињена огромна материjална штета. Прекиду бомбардовања, коjе jе траjало 78 дана, претходило jе доношење Резолуциjе 1244 Савjета безбjедности УН. Ваздушни напади на СРЈ почели су 24. марта а током напада jе, према различитим процjенама, погинуло између 1.200 и 2.500 људи, уз огромна материjална разарања. НАТО jе изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италиjи, а у неким операциjама учествовали су и стратешки бомбардери коjи су полиjетали из база у западноj Европи и у САД. Акциjа

Evica_i_Mile_Petrovic.jpg

Два лица Олује у Ракитићима

10. јун 2015.

Миле и Евица Петровић из баниjског Брезовог Поља доживjели су посве различита искуства с двиjе jединице Хрватске воjске. Друго jе било умало кобно Евица и Миле Петровић, времешни супружници из засеока Ракитићи у Брезовом Пољу, међу риjетким баниjцима српске националности коjи су у Олуjи остали на своjим огњиштима, нити дан данас, двадесет година након тих драматичних дана, нису сигурни да ли су дониjели добру одлуку. Не прође дан, а да о томе не размишљаjу. Узалуд су их сусjеди 5. коловоза 1995. позивали да крену с њима према Двору на Уни, па даље према Србиjи и потпуноj неизвjесности, но Евица и Миле оглушили су се на сва наговарања и већ за

Edvard_Ferguson.jpg

САДРЖАЈ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ СЕ ЈОШ ДОГОВАРА

9. јун 2015.

Едвард Фергусон Амбасадор Велике Британиjе у БиХ Едвард Фергусон изjавио jе да Уjедињено Краљевство предводи процес израде нацрта резолуциjе Савjета безбjедности УН коjом ће бити обиљежено 20 година од злочина у Сребреници. Коментаришући медиjске написе о нацрту резолуциjе Савjета безбjедности УН о Сребреници, Фергусон jе рекао да jе упознат о извjештавању о овом питању, коjе jе засновано на лошоj информисаности, те навео да се тачан садржаj резолуциjе jош договара са сарадницима. Он очекуjе да ће се резолуциjом одати почаст жртвама у Сребреници и свима коjи су патили на свим странама у рату, те да ће охрабрити даље кораке ка помирењу и бољоj будућности за БиХ, саопштено jе из британске Амбасаде.

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

СУТРА ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

9. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Марко Грабовац

ГРАБОВАЦ: ПАРЛАМЕНТАРНА РАСПРАВА О АГРЕСИЈИ ХРВАТСКЕ НА БиХ

9. јун 2015.

Српски представници у заjедничким институциjама БиХ приоритетно треба да се изборе за вођење расправе у парламенту БиХ о агресиjи Хрватске на БиХ у општини Брод 1992. године, рекао jе предсjедник Одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац. „Хрватска мора одговарати за ратне злочине над Србима у општини Брод, а не да њени представници у посљедње вриjеме држе `лекциjе` Србима о почињеним злочинима у Хрватскоj“, рекао jе Грабовац Срни. Грабовац каже да jе неприхватљиво да главни актери овог злочина над Србима jош нису одговарали, нити су осуђени за ове тешке злочине, упркос чињеници да jе Хашком тужилаштву и Тужилаштву БиХ достављена обимна документациjа са доказима. „Неприхватљиво

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА