Савез логораша Републике Српске не подржава евентуални одлазак предсjедника Србиjе Томислава Николића и српског премиjера Александра Вучића у Сребреницу 11. jула. Предсjедништво Савеза логораша дало jе пуну подршку студентима коjи од Николића и Вучића петициjом траже да не иду у Сребреницу, саопштено jе данас из овог удружења. Након сjеднице Предсjедништва Савеза логораша Републике Српске, коjа jе одржана jуче у Бањалуци, наjављено jе да ће чланови Савеза 3. jула своjим присуством пред Тужилаштвом БиХ у Сараjеву дати подршку предсjеднику Удружења породица несталих лица Сараjевско-романиjске региjе Милану Мандићу. Мандић jе позван на испитивање у своjству осумњиченог за изазивање националне, расне и вjерске мржње, раздора и нетрпељивости због изjаве jедноj телевизиjскоj кући Републике

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоjа (55). Причам с фотографиjама. Како би било да сте ми жи Славка Матић краj фотографиjа своjих ћерки / Фото Игор Маринковић ОВДЕ, на прагу, затекла сам Гордану. Наjмлађе моjе дете. Савиjем се да jе подигнем, а она мртва. Спустим jе и не знам куда да кренем. Дозивам мужа… Другу кћерку. Гласа ниоткуд. Врата отворена, види се крв. Идем тим путем. У купатилу Снежана. Ћерко мила, вичем. Али, џаба. Ударам главом у довратник. Али џаба. После сам видела

Србиjанка Тураjлић Студенти, потписници петициjе коjом су од руководства Србиjе затражили да не иду у Поточаре, 11. jула, позвали су професора Универзитета у Београду Србиjанку Тураjлић да призна геноцид над српским народом у Сребреници од 1992. до 1995. године и дигне глас у име њихових несмирених душа. „Позивамо Вас у име 3.267 српских душа чиjи jе живот, у већини случаjева, одузет хладним оружjима, дакле, ножевима, бодежима, секирама. Позивамо Вас у име српске деце Сребренице коjе злочинац ниjе штедео, у име српских маjки Сребренице коjе су живот завршиле са урезаним крстом у пределу абдомена, у име српских мушкараца Сребренице коjи су обрезивани у верским обредима. Дакле, убиjани, у већини случаjева, дугом,

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затвараjу у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из коjе неко ниjестрадао Момир Савић, Деса Ђокић и Ратко Перић / Фото Игор Маринковић НЕ знам jа одакле ви долазите и ко вас шаље… Пролазе ових дана свакоjаки, сви кажу: „Из Београда смо“. И, сви питаjу: „Шта мислите, треба ли Орић да буде изручен Србиjи?“ Ми кажемо: „Треба да одговара“. Питаjу: „Шта мислите о британскоj резолуциjи?“ Ми кажемо: „Да за наше жртве неко пише резолуциjу, имао би шта да напише. Гробови сведоче, црне мараме сведоче, ми сведочимо… После, ништа чули,

Миливоjе Иванишевић Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић упутио jе „Молбу за опроштаj“ српским жртвама у Сребреници зато што ће предсjедник Владе Србиjе, „можда, бити принуђен да дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“. Иванишевић у саопштењу наводи да jе тешку обавезу да затражи опроштаj од српских жртава добио од „чланова Српске академиjе наука и уметности и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, свештеника СПЦ, бивших министара и генерала Србиjе и Републике Српске те више београдских породица“. „Ово jе наjвише што ми коjи тражимо опроштаj сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спречити“, истиче Иванишевић, уз напомену да jе

Српски студенти испред Народне скупштине Србиjе у Београду Студенти из Републике Српске и Србиjе, њих око 400, апеловали су да предсjедник Србиjе Томислав Николић и премиjер Александар Вучић не учествуjу у актуелноj демонизациjи сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. jула коjи би имао далекосежне посљедице по српски народ. У отвореном писму студенти су поручили да би Николићев и Вучићев одлазак у Поточаре значио учешће у директном удару на Републику Српску са краjњим циљем да се она укине као „творевина настала на наводном геноциду“. Студенти поручуjу да српски народ наjвише боли чињеница да сви они коjи данас учествуjу у његовоj демонизациjи не виде или намjерно не желе да виде више

Милица Димитриjевић Милица Димитриjевић, коjоj су 16. jануара 1993. године муслимани под командом Насера Орића убили два сина од четири и по и jеданаест година, поручила jе да jе и она маjка из Сребренице и да су и Скелани, гдjе су њени дjечаци убиjени, Сребреница. Она за „Вечерње новости“ каже да злочин коjи jе почињен над њеном дjецом не може да преболи, нити да опрости и тражи да jоj неко одговори шта се десило у Скеланима, уколико jе, према резолуциjи коjу припрема Велика Британиjа, у Сребреници био „геноцид“. „А шта jе било овдjе? Када су нас напали у Скеланима jе било нас стотинак… Нас коjи смо остали у своjим кућама.

Полагање виjенаца у сребреничком селу Ратковићи У сребреничком селу Ратковићи служен jе парастос за двадесет четворо Срба, већином цивила, међу коjима шест старих и болесних жена, коjе су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. године. Парастос jе служен код споменика коjи су своjим страдалим сродницима и комшиjама подигли преживjели мjештани. Они су се данас, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшиjама и прислужили свиjеће за покоj душа настрадалих. Цвиjеће су положиле делегациjа Борачке организациjе, као и делегациjа Срба запослених у Скупштини општине. Обиљежавање 23 године од страдања овог села и његових становника прилика jе да се