Колона избjеглих Срба из Хрватске Служењем парастоса у бањалучком храму Христа Спаситеља, давањем даће, те промоциjом нових публикациjа Документационо-информативног центра „Веритас“, у Бањалуци ће у сриjеду, 5. августа, бити обиљежено 20 година од егзодуса српског народа из бивше Републике Српске Краjине. Служење парастоса предвиђено jе у 11.00 часова, давање даће у Колу српских сестара у 12.00 часова, док jе промоциjа нових публикациjа „Веритаса“ заказана у 19.00 часова у Културном центру Бански двор, речено jе Срни у „Веритасу“, коjи jе организатор обиљежавања. Програм обиљежавања почиње дан раниjе, 4. августа, у 11.00 часова одржавањем округлог стола под називом „Краjишки Срби послиjе `20 олуjних` година“ у Међународном прес-центру у хотелу „Босна“ у Бањалуци.

Патриjарх Иринеj Патриjарх српски Иринеj служиће у сриjеду, 5. августа, у цркви Светог Марка у Београду парастос за Србе пострадале у хрватскоj акциjи „Олуjа“ из августа 1995. године, саопштено jе из Српске православне цркве (СПЦ). На саjту СПЦ наводи се да ће централно молитвено сабрање, поводом двадесет година од прогона и страдања српског народа на подручjу Републике Српске Краjине (РСК) и Републике Хрватске у воjноj операциjи „Олуjа“, бити одржано са почетком у 11.00 часова. Истог дана у 12.00 часова огласиће се звона са свих храмова у Архиепископиjи београдско-карловачкоj. Патриjарх Иринеj упутио jе позив архиjереjима СПЦ да 5. августа у свим храмовима градова њихових епархиjа наложе да се служи парастос невино

Изложба ће бити отворена у понедjељак 03. августа 2015. године у 20 часова у Новом Саду. Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Поштовани, позивамо Вас да увеличате отварање изложбе фотографиjа “СУЗЕ КРАЈИНЕ“ 20 година од етничког чишћења   Учесници: Бранко Ћурчин, свештеник Синиша Јокић, историчар Миле Боснић, предсjедник Удружења Краjишника у Србиjи Раде Кнежевић, пjесник Петар Мишовић, гуслар Клуб и галериjа “ЗРНО“, Трг Мариjе Трандафил 11, Нови Сад, у понедjељак 03. августа 2015. године у 20.00 часова. Изложба jе настала залагањем брата Велибора Штуле, а његов труд, риjечи нама драгих људи, коjи ће отворити изложбу као и сам њен садржаj требало би све нас да подсjете на оне дане

Црква Светог Марка у Београду У Београду ће 5. августа, поводом Дана сjећања на страдање и прогон Срба, бити служен парастос у Цркви Светог Марка и одржана Мемориjална академиjа у Центру „Сава“, наjављено jе из Владе Србиjе. Парастос Србима страдалим у Хрватскоj и БиХ биће служен у сриjеду, 5. августа, у Цркви Светог Марка на Ташмаjдану са почетком у 11.00 часова. Послиjе парастоса делегациjа Коалициjе удружења избjеглица положиће виjенац у Ташмаjданском парку на спомен-плочу Србима страдалим у оружаним сукобима на простору бивше Југославиjе. Мемориjална академиjа биће одржана у 14.00 часова у Великоj дворани Центра „Сава“, гдjе ће бити приказан филм о страдању и прогону Срба током оружаних сукоба на простору

Мост на Рачи Централна државна манифестациjа обиљежавања 5. августа – Дана сjећања на страдање и прогон Срба почеће 4. августа 2015. године на мосту код Сремске Раче симболичним сусретом премиjера Србиjе Александра Вучића и предсjедника Републике Српске Милорада Додика. Додик и Вучић срешће се на мосту у 20.00 часова и затим у риjеку Саву спустити виjенце у знак сjећања на све страдале Србе, саопштено jе данас из Канцелариjе Владе Србиjе за сарадњу с медиjима. Након тога, у 20.10 часова на платоу поред моста парастос за све страдале Србе служиће Његова светост патриjарх српски Иринеj. Манифестациjа ће бити настављена умjетничким програмом под називом „Наша jе туга…велика“ и обраћањем Вучића, Додика и

Колона избjеглих Срба из Хрватске Удружење за друштвена истраживања и комуникациjе (УДИК) из Сараjева, у сарадњи са Центром за жене жртве рата – РОСА Загреб, организоваће у понедjељак, 3. августа, у Сараjеву и Загребу получасовно стаjање као знак сjећања на злочине над Србима у воjноj акциjи Хрватске воjске под називом „Олуjа“ 1995. године. Из УДИК-а jе саопштено да получасовна стаjања почињу у 11.00 часова и да ће истовремено бити одржана испред зграде Амбасаде Хрватске у Сараjеву и на Тргу Бана Јелачића у Загребу. Осим тога, стаjања представљаjу мирни протест поводом хрватског државног организованог порицања злочина почињених у акциjи „Олуjа“. УДИК ће упутити и отворено писмо предсjеднику Хрватске Колинди Грабар Китаровић

Маринко Чулић Тешку, депримираjући бламажу доживела jе влада Зорана Милановића уочи скоре двадесете годишњице „Олуjе”. Све земље позване да учествуjу на воjноj паради у Загребу, а позивница jе уредно послата чланицама НАТО- а, jеднако су уредно отклониле таj позив. Не, наравно, осорно и с висока, напротив позвани су уложили много хвале вредног труда да се не замере наjмлађоj колегиници унутар Северноатлантског савеза. Али, испод те нагло запечене покорице уљудности пробиjала jе на све стране дебела наслага измотавања. Па су Словенци jавили у Загреб да су мислили како je реч о некаквом воjном мимоходу НАТО-а, невешто се правећи да не знаjу какву ратну годишњицу слави први сусед преко Сутле. Американци, jасно,

Редитељ Оливер Фрљић организуjе jавни разговор „Други рат“ на дан прославе „Олуjе“. У риjечком позоришту пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата Хрватски гардисти испод книнске тврђаве У РИЈЕЦИ ће се 5. августа, на дан када ће се у Книну обележити двадесета годишњица „Олуjе“, одржати jавни разговор „Други рат“, што jе у Хрватскоj већ названо „Контраолуjом“. Како jе предвиђено, у великоj дворани риjечког Хрватског народног казалишта пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата и сећању како су морале да напусте своjа огњишта. Редитељ Оливер Фрљић жели овим разговором да се супротстави глорификациjи рата, па се вече у Риjеци наjављуjе и као „мировни контрапункт“ книнскоj

Александар Вулин Истог дана, истим поводом, 4. августа, на двадесетогодишњицу почетка воjне акциjе „Олуjа”, Вуковарском улицом у Загребу маршираће више од 2.000 воjника, a око 300 километара даље, са комеморативног скупа краj моста код Сремске Раче, заориће се „Востани Сербие”. Оба догађаjа део су државних манифестациjа: у Хрватскоj, Дана победе и домовинске захвалности, a у Србиjи, Дана сећања на све страдале и прогнане Србе. To што имамо супротна, na чак и супротстављена вредновања догађаjа из наше заjедничке, српско-хрватске историjе, no мишљењу министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Александра Вулина не би требало да буде препрека добросуседским, дипломатским односима. Упркос томе што je Анту Готовину назвао усташким генералом, a