arrow up
Radomir_Smiljanic_02.jpg

Радомир Смиљанић: Југославију није срушио рат

Да ли ће икада неко у ЕУ, у тоj Европи, коjа толико поштуjе право на сопственост, и поготово право на животну сигурност, подићи глас и организовати комисиjу, комитет, одбор, било шта, да се бар приближно потврде чињенице и да то на краjу Хрватска и плати   Радомир Смиљанић СА задовољством сам прочитао пре извесног времена, у овоj рубрици „Вечерњих новости“, напис нашег познатог стручњака, социолога проф. др Зорана Аврамовића, под насловом „‘Агресиjа’ или прогон Срба“. Апсолутно се, као и велика већина људи, слажем да jе у питању био прогон Срба приликом такозване хрватске воjне акциjе „Олуjа“ (Роjтерс jе назвао ту акциjу „Офанзива на српске цивиле“). Међутим, не може се у ствари то

Srboljub_Zivanovic_002.jpg

Др Србољуб Живановић: СПЦ тоне због поступака појединих епископа! (ВИДЕО)

Без длаке на jезику проф. др Србољуб Живановић износи став о владици Јовану Ћулибрку и његовим штетним изjавама о Алоjзиjу Степинцу коjе jе изнео у интервjуу „Недељнику“, а критике ниjе поштедео ни многе друге владике укључуjући епископа ЗХиП Григориjа… др Србољуб Живановић У ексклузивном разговору са Ранком Гоjковићем за Фонд стратешке културе, професор др Србољуб Живановић критикуjе поjедине владике СПЦ коjима jе важниjи „бискупски прстен“ и добри односи са Ватиканом него очување истине о српском страдању у НДХ. Као продукт пропаганде комунистичке диктатуре др Живановић наводи да су се подизали споменици жртвама фашизма, али да НДХ ниjе имала ни нацисте ни фашисте већ су усташе под директним утицаjем католичке цркве вршиле наjсвирепиjе злочине.

Министар Миленко Савановић

САВАНОВИЋ: КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ О СТРАДАЊУ СРБА ПОДИЋИ НА ВИШИ НИВО

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да се колективна свиjест српског народа о његовом страдању мора подићи на виши ниво како се не би десило да злочини над Србима буду брзо заборављени. Након полагања виjенаца на Спомен-костурницу на бањалучком Новом гробљу поводом Дана несталих и погинулих, Савановић jе рекао да младе генерациjе мораjу да буду боље упознате са историjом да им се не би десило оно што се дешавало њиховим прецима. „Страдање српског народа од 1992. до 1995. године не можемо посматрати изван контекста страдања у Другом свjетском рату. Нажалост, мора се констатовати да jе у Другом свjетском рату, као и деведесетих

Milan_Mandic.jpg

ИНСПЕКЦИЈА УНИШТИЛА ДОКУМЕНТАЦИЈУ О ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА

Управа за инспекциjске послове Кантона Сараjево уништила jе архивске документе коjи се односе на ратне злочине над сараjевским Србима, тврдећи да jе рок за њихово чување истекао, иако jе законом прецизирано да се документи о ратним злочинима мораjу чувати траjно, пише данашњи „Глас Српске“. Документациjа, коjа jе у посjеду листа, потврђуjе да jе главни инспектор за санитарне, здравствене и фармацеутске послове у Управи за инспекциjске послове Сенада Хаџиjусуфовић у априлу и jуну 2012. године предсjедаваjућем Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Марку Јуришићу одговорила да не може да достави тражене податке jер jе рок чувања архивске грађе истекао након пет година. Јуришић jе захтjев упутио на основу Закона о

Kolektivni_centar_Krnjaca.jpg

Гдје су и како живе српске избјеглице?

Изненадили сте нас! Обично се неко поjави када jе битан датум за избеглице, попут годишњице „Олуjе“. Свим осталим данима ми смо – заборављени…   Избjеглице у колективном центру у Крњачи Овако нас jе у колективном центру у Крњачи дочекала jедна Личанка коjа jе са 10 година, у време ратова деведестих, дошла у Србиjу и читаву младост проводи у колективним центрима. Ниjе нам овде место Док се српска деца рађаjу и одрастаjу у колективним центрима, губећи наду да ће икада започети нормалан живот, у суседне бараке почели су да пристижу азиланти, несрећници са Блиског истока. Срби се, како кажу, добро слажу с њима. Поносни су што су Србиjа и њени грађани отворили срце

Da_se_nezaboravi.jpg

СВИЈЕЋАМА ИСПИСАНА ПОРУКА „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Да се незаборави Паљењем свиjећа и полагањем виjенаца испред централног спомен-обиљежjа борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату „За крст часни“, у Приjедору jе вечерас обиљежен 15. септембар – Дан несталих и погинулих Републике Српске. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Приjедор Здравка Карлица изjавила jе новинарима да jе постала традициjа да се уочи Дана погинулих и несталих бораца на оваj начин породице сjећаjу своjих наjмилиjих. „Да се не заборави, у срцу jе Република Српска, то jе порука са овог скупа и ми сваки дан, а посебно на оваj дан морамо да се сjетимо наших несталих и погинулих бораца“, нагласила jе Карлица. Она jе потврдила да jе, према

Boro_Peulic.jpg

НЕПОЗНАТА СУДБИНА 35 БОРАЦА

Боро Пеулић Са подручjа општине Прњавор jош 35 бораца одбрамбено-отаџбинског рата воде се као нестали, рекао jе Срни предсjедник Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Боро Пеулић. Пеулић jе, поводом обиљежавања 15. септембра – Дан несталих и погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске, оциjенио да оваj датум у широj jавности пролази незапажено. „Оваj датум, приjе свега, обиљежаваjу породице погинулих и несталих, а са нама се солидаришу и ратни воjни инвалиди с коjима имамо добру сарадњу. Нисмо успjели да мобилишемо друштво, да људи схвате да се на данашњи дан сви треба да сjетимо оних коjи су своjе животе уградили у темеље Српске или чиjа судбина jош ниjе

Sluzen_parastos_u_spomen_kapeli_u_Bukviku.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА У БУКВИКУ

Служен парастос у спомен – капели у Буквику Парастос за 68 становника Буквика и околних села коjе су припадници паравоjних хрватско-муслиманских jединица убили 14. септембра 1992. године, служен jе данас у гробљанскоj капели у брчанском насељу Српска варош, као и у спомен-капели у Буквику. Парастос за покоj душа убиjених Срба у Српскоj вароши jе служио jереj Милорад Зарић. Чланови породица погинулих, комшиjе и приjатељи запалили су свиjеће и положили цвиjеће на гробове буквичких страдалника коjи почиваjу у Градском православном гробљу у Брчком. Парастос за душе звjерски убиjених људи на кућном прагу, уз паљење свиjећа и полагање виjенаца, служен jе и у спомен-капели у Буквику, испред коjе се окупило неколико стотина становника

Министар Миленко Савановић

САВАНОВИЋ: ПОНОВЉЕНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да су сви злочини коjи су се дешавали у Другом свjетском рату поновљени и 1992. године чиjа су мета и жртве остали Срби, али jе трагично да ниjедан случаj коjи се се односи на српске жртве ниjе процесуиран. „Злочине над Србима су чинили муслимани и Хрвати, практично локално становништво. Нажалост, мета и жртве остале су исте као и у Другом свjетском рату – Срби“, истакао jе Савановић на конференциjи за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Савановић jе рекао да се поставља питање зашто у

Polaganje_vijenaca_na_centralnom_spomen_obiljezju_u_Gradisci.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Полагање виjенаца на централном спомен обиљежjу у Градишци Полагањем виjенаца на централном спомен-обиљежjу у Градишци данас jе обиљежен 15. септембар – Дан погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Предсjедник Општинске организациjе породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Драгица Матковић навела jе да се у Републици Српскоj 1.676 бораца и цивила воде као нестали, а у Градишци 15. Она jе истакла да jе обиљежавање овог датума веома битно за породице погинулих и несталих, те да руководства организациjа на општинском и републичком нивоу улажу велике напоре да помогну тим породицама у остваривању њихових законских права. Матковићева jе навела да jе ваома значаjно да jе у потпуности реализован Програм

Mile_Novakovic_01.jpg

ПРЕМИНУО ГЕНЕРАЛ МИЛЕ НОВАКОВИЋ

Бивши командант Српске воjске Краjине генерал Миле Новаковић преминуо jе jутрос у Бановцима, код Београда, у 65. години, потврдио jе Срни његов приjатељ и сарадник Мирко Радаковић. Радаковић jе рекао да jе Миле Новаковић преминуо изненада, а смрт jе констатована у хитноj помоћи, на путу за ВМА. Он jе навео да ће Новаковић бити сахрањен у мjесту Сурдук, код Бановаца, а да ће jавност бити обавиjештена о датуму сахране. Миле Новаковић jе од октобра 1992. до фебруара 1994. године обављао дужност команданта Српске воjске Краjине. Новаковић jе рођен 1950. године у селу Кирин, близу града Вргинмост. За вриjеме рата у Хрватскоj командовао jе 4. бригадом ТО Српске Краjине у Вргинмосту,

Божица Живковић-Рајилић

Божица Живковић-Рајилић

Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе Срни да jе завршена прва фаза израде монографиjе о страдању жена широм БиХ над коjима су у логорима, затворима, сабирним центрима и кућама злочине вршили припадници такозване Армиjе БиХ и Хрватског виjећа одбране (ХВО). Раjилићева jе навела да Удружење монографиjу израђуjе у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Она jе истакла да jе ово прва монографиjа овакве врсте коjа садржи аутентичне исповиjести чланица Удружења поткриjепљене доказима са мjеста страдања, сликама, видео записима и документима такозване Армиjе БиХ или ХВО-а. „Свака исповиjест описуjе друго мjесто страдања, а већина ових жена већ jе свjедочила

Ante_Gotovina_02.jpg

СРАМНО ПРОГЛАШЕЊЕ ГОТОВИНЕ ПОЧАСНИМ ГРАЂАНИНОМ

Анте Готовина Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе срамном одлуку одборника загребачке Градске скупштине да прогласе бившег хашког оптуженика генерала Анту Готовину почасним грађанином Загреба. „Овом одлуком су представници грађана Загреба изразили захвалност генералу Готовини jер jе имао значаjну улогу у остварењу злочиначког проjекта Фрање Туђмана, чиjа jе суштина била протjеривање Срба и стварање етнички чисте хрватске државе“, оциjенио jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио на то да се хрватска воjска посебно истакла у звjерском убиjању српских заробљеника и цивила, пљачкању српске имовине, паљењу и рушењу српских кућа, привредних и помоћних обjеката током и послиjе хрватских воjних акциjа, али и у низу градова у

Sluzen_parastos_u_Sipovu.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Служен парастос у Шипову Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе служио jе парастос у Шипову за 525 Срба коjе су усташе заклале на Шиповачким барама почетком септембра 1941. године. Епископ Атанасиjе служио jе парастос у цркви Рођења Светог Јована Крститеља, а на спомен-обиљежjе положени су виjенци и прислужене свиjеће за жртве усташког покоља. Осамдсетпетогодишњи Влаjко Сукњаjа из Шипова, коjи jе у вриjеме покоља био дjечак, присjетио се страдања недужног српског становништва на Шиповачким барама. Призор jе, каже, био стравичан jер су жртве биле масакриране са одсjеченим главама. „Све jе било поливео крвљу, страшно jе било“, присjећа се Сукњаjа. У Другом свjетском рату у Шипову jе убиjено 3.200 Срба, 25 одсто тадашњег

Crkva_Cara_Urosa_u_Urosevcu.jpg

ПРОТЈЕРАЛИ СРБЕ, А САДА ПРОТЈЕРУЈУ И ГРОБОВЕ

По завршетку литургиjе, Срби су изашли на гробље и затекли порушене и оскрнављене надгробне споменике. Стотињак споменика jе порушено, одниjете су надгробне плоче, а велики броj jе скинут или већ припремљен за одношење…   Црква Цара Уроша у Урошевцу Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Срби из Урошевца невесело су обиљежили градску славу – око двиjе стотине расељених присуствовало jе служби у цркви, а онда су обишли разрушено гробље, са коjег су однесене чак и надгробне плоче.   Од 15.000 косовских Срба, колико их jе у Урошевцу живjело 1999. године (у урбаном диjелу око 3.000), остало jе тек двоjе Срба – прота Живоjин Коjић и његова супруга, док на подручjу општине живи тридесетак стариjих, без иjедног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.