arrow up
Министар Миленко Савановић

САВАНОВИЋ: ПОНОВЉЕНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да су сви злочини коjи су се дешавали у Другом свjетском рату поновљени и 1992. године чиjа су мета и жртве остали Срби, али jе трагично да ниjедан случаj коjи се се односи на српске жртве ниjе процесуиран. „Злочине над Србима су чинили муслимани и Хрвати, практично локално становништво. Нажалост, мета и жртве остале су исте као и у Другом свjетском рату – Срби“, истакао jе Савановић на конференциjи за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Савановић jе рекао да се поставља питање зашто у

Polaganje_vijenaca_na_centralnom_spomen_obiljezju_u_Gradisci.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Полагање виjенаца на централном спомен обиљежjу у Градишци Полагањем виjенаца на централном спомен-обиљежjу у Градишци данас jе обиљежен 15. септембар – Дан погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Предсjедник Општинске организациjе породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Драгица Матковић навела jе да се у Републици Српскоj 1.676 бораца и цивила воде као нестали, а у Градишци 15. Она jе истакла да jе обиљежавање овог датума веома битно за породице погинулих и несталих, те да руководства организациjа на општинском и републичком нивоу улажу велике напоре да помогну тим породицама у остваривању њихових законских права. Матковићева jе навела да jе ваома значаjно да jе у потпуности реализован Програм

Mile_Novakovic_01.jpg

ПРЕМИНУО ГЕНЕРАЛ МИЛЕ НОВАКОВИЋ

Бивши командант Српске воjске Краjине генерал Миле Новаковић преминуо jе jутрос у Бановцима, код Београда, у 65. години, потврдио jе Срни његов приjатељ и сарадник Мирко Радаковић. Радаковић jе рекао да jе Миле Новаковић преминуо изненада, а смрт jе констатована у хитноj помоћи, на путу за ВМА. Он jе навео да ће Новаковић бити сахрањен у мjесту Сурдук, код Бановаца, а да ће jавност бити обавиjештена о датуму сахране. Миле Новаковић jе од октобра 1992. до фебруара 1994. године обављао дужност команданта Српске воjске Краjине. Новаковић jе рођен 1950. године у селу Кирин, близу града Вргинмост. За вриjеме рата у Хрватскоj командовао jе 4. бригадом ТО Српске Краjине у Вргинмосту,

Божица Живковић-Рајилић

Божица Живковић-Рајилић

Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе Срни да jе завршена прва фаза израде монографиjе о страдању жена широм БиХ над коjима су у логорима, затворима, сабирним центрима и кућама злочине вршили припадници такозване Армиjе БиХ и Хрватског виjећа одбране (ХВО). Раjилићева jе навела да Удружење монографиjу израђуjе у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Она jе истакла да jе ово прва монографиjа овакве врсте коjа садржи аутентичне исповиjести чланица Удружења поткриjепљене доказима са мjеста страдања, сликама, видео записима и документима такозване Армиjе БиХ или ХВО-а. „Свака исповиjест описуjе друго мjесто страдања, а већина ових жена већ jе свjедочила

Ante_Gotovina_02.jpg

СРАМНО ПРОГЛАШЕЊЕ ГОТОВИНЕ ПОЧАСНИМ ГРАЂАНИНОМ

Анте Готовина Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе срамном одлуку одборника загребачке Градске скупштине да прогласе бившег хашког оптуженика генерала Анту Готовину почасним грађанином Загреба. „Овом одлуком су представници грађана Загреба изразили захвалност генералу Готовини jер jе имао значаjну улогу у остварењу злочиначког проjекта Фрање Туђмана, чиjа jе суштина била протjеривање Срба и стварање етнички чисте хрватске државе“, оциjенио jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио на то да се хрватска воjска посебно истакла у звjерском убиjању српских заробљеника и цивила, пљачкању српске имовине, паљењу и рушењу српских кућа, привредних и помоћних обjеката током и послиjе хрватских воjних акциjа, али и у низу градова у

Sluzen_parastos_u_Sipovu.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Служен парастос у Шипову Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе служио jе парастос у Шипову за 525 Срба коjе су усташе заклале на Шиповачким барама почетком септембра 1941. године. Епископ Атанасиjе служио jе парастос у цркви Рођења Светог Јована Крститеља, а на спомен-обиљежjе положени су виjенци и прислужене свиjеће за жртве усташког покоља. Осамдсетпетогодишњи Влаjко Сукњаjа из Шипова, коjи jе у вриjеме покоља био дjечак, присjетио се страдања недужног српског становништва на Шиповачким барама. Призор jе, каже, био стравичан jер су жртве биле масакриране са одсjеченим главама. „Све jе било поливео крвљу, страшно jе било“, присjећа се Сукњаjа. У Другом свjетском рату у Шипову jе убиjено 3.200 Срба, 25 одсто тадашњег

Crkva_Cara_Urosa_u_Urosevcu.jpg

ПРОТЈЕРАЛИ СРБЕ, А САДА ПРОТЈЕРУЈУ И ГРОБОВЕ

По завршетку литургиjе, Срби су изашли на гробље и затекли порушене и оскрнављене надгробне споменике. Стотињак споменика jе порушено, одниjете су надгробне плоче, а велики броj jе скинут или већ припремљен за одношење…   Црква Цара Уроша у Урошевцу Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Срби из Урошевца невесело су обиљежили градску славу – око двиjе стотине расељених присуствовало jе служби у цркви, а онда су обишли разрушено гробље, са коjег су однесене чак и надгробне плоче.   Од 15.000 косовских Срба, колико их jе у Урошевцу живjело 1999. године (у урбаном диjелу око 3.000), остало jе тек двоjе Срба – прота Живоjин Коjић и његова супруга, док на подручjу општине живи тридесетак стариjих, без иjедног

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

Позивница за мултимедијални програм “Незаборав за нестале“

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Удружење породица несталих и погинулих “Суза“ и Удружење Срба из Хрватске позиваjу Вас на мултимедиjални програм сjећања у слици и риjечи   “Незаборав за нестале“   Поводом 20 година страдања и прогона Срба из Краjине и Хрватске и 18 година Удружења породица несталих “Суза“.   Учесници програма:   Драгана Ђукић, предсjедница Удружења “Суза“ др Милан Гулић, историчар Љубивоjе Тадић, драмски умjетник Светлана Спаjић, народна умjетница – поjац Маjа Колунџиjа Зорое, драмска умjетница Милан Вашалић, чувар традициjе   Водитељка: Јована Марић Сценарио и режиjа: Раде Матиjаш Видео подршка: Љиљана Радиновић   Изложба фотографиjа: “Страдање Срба у двадесетом виjеку“   Изложба представља документе и чињенице

Nikola_Kobac_02.jpg

Никола Кобац: Писмо Предсједнику Републике Српске

И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате   Поштовани Предсjедниче Републике Српске, циjењени Милораде, Са дужном пажњом примих виjест да ће у наредна три дана Републику Босну и Херцеговину посjетити госпођа Китаровић – предсjедница Републике Хрватске. Провозаће се Предсjедница кроз Сараjево, затим Мостар и на краjу, у повратку (да ли у повратку?) посjетиће и Бања Луку. Ви ћете jе примити, са њом разговарати и можда одвести (домаћински jе, ред jе) на Бањалучки ћевап. Приjе наjављене посjете, морам Вас подсjетити г. Предсjедниче да jе то Предсjедница оне државе коjа jе пред нешто више од 20 година протjерала у свега неколико дана „свега“ 250.000 (двеста

Polaganje_vijenaca_na_Crnom_vrhu_kod_Zvornika.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА

Полагање виjенаца на Црном врху код Зворника Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен-плочу, данас су на Црном врху код Зворника обиљежене 23 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске (ВРС), полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Замjеник предсjедника Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић рекао jе да се доласком на мjесто страдања већ 23 године одаjе почаст убиjеним Србима, али да за све то вриjеме нико од оних коjи су починили оваj стравичан злочин ниjе одговарао. „Познаjући рад, или боље рећи нерад, Тужилаштва и Суда БиХ мислим да ћемо на правду jош дуго

Kolona_stigla_u_Brijesnicu.jpg

КОЛОНА ПРОШЛА БРИЈЕСНИЦУ

Колона стигла у Бриjесницу Колона од неколико стотина учесника марша „Стазама егзодуса 2015“ прешла jе Бриjесницу на Озрену идући ка насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће, долине риjеке Криваjе и jужног Озрена.   Један од организатора данашњег марша Љубинко Ђурић рекао jе Срни да у колони, осим грађана из Биjељине, Српца, Прњавора, Модриче, Дервенте, са добоjског подручjа и припадника Оружаних снага БиХ, маршираjу и градоначелник Добоjа Обрен Петровић и предсjедник Скупштине општине Србац Зоран Ђукић.   Ђурић jе истакао да пада киша мањег интензитета коjа не представља проблем учесницима марша.   Риjеч jе о

mars-egzodus.jpg

КРЕНУО МАРШ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА“

Марш стазама егзодуса Више од неколико стотина учесника марша „Стазама егзодуса 2015“ упутило се jутрос из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће, долине риjеке Криваjе и jужног Озрена.   Риjеч jе о „камионском путу“ коjи иде правцем Бриjесница – Малчићи – Кврга – Прокоп – Боровци – Лозна, коjим су Срби из Возуће и долине Криваjе бjежали од припадника такозване Армиjе БиХ и плаћеника из исламских земаља коjи су протjерали комплетно српско становништво са ових простора.   Долазак и окупљање учесника у Стогу планирано jе око 15.00 часова. У

Parastos_u_crkvi_Sv.jpg

Медачки џеп – затрт и пуст

Парастос поводом 22 године од истребљивачке акциjе Хрватске воjске у лици. За само jедан дан убиjено 88 Срба Горко сећање на гнусан злочин У БЕОГРАДСКОЈ Цркви Светог Марка у среду jе поводом 22. годишњице агресиjе хрватске воjске на Медачки џеп одржан парастос жртвама те акциjе, у коjоj jе убиjено 88 Срба. Српска села у близини Госпића – Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице – потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године. Некадашњи становник Дивосела Миле Раичевић рекао jе новинарима да jе тог и у наредних неколико дана убиjено 88 Срба, међу коjима jе било воjника, полицаjаца и цивила. – Цивили, њих 36, махом су били стариjи људи – старице и старци

Milenko_Savanovic_na_Akademijji_u_Doboju.jpg

НАД СРБИМА ВОЗУЋКОГ КРАЈА ИЗВРШЕНО ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

Миленко Савановић на Академиjи у Добоjу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе данас у Добоjу да jе над српским становништвом са подручjа Возуће, долином риjеке Криваjе и Озрена, почињено свjесно и намjерно етничко чишћење. „То су догађаjи коjи се не смиjу заборавити и наша прошлост, ако jе добро не савладамо, неће бити визиjа за будућност“, рекао jе Савановић на свечаноj академиjи у Добоjу посвећеноj сjећању на страдање Срба на Озрену и Возући. Он jе подсjетио да jе, према статистичким подацима, у Возући 1971. године проценат српског становништва био 98 одсто, 1981. године 74 одсто, 1991. године 67 одсто, а данас свега два одсто. „Никада нисам

Parastos_stradalim_Srbima_u_Medackom_dzepu_sluzen_u_crkvi_Sv.jpg

ПЈЕВАЧ: НЕМА СТВАРНЕ ПОЛИТИЧКЕ ВОЉЕ ДА СЕ ПРОЦЕСУИРАЈУ ЗЛОЧИНЦИ

Предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих лица са простора бивше Југославиjе Драган Пjевач оциjенио jе данас да у Хрватскоj нема стварне политичке воље да се процесуираjу они коjи су починили злочине над Србима приjе више од двиjе децениjе.   „Непризнавање злочина почињених над Србима данас, како смо сведоци, прате трагови рехабилитациjе усташтва и фашизма“, рекао jе Пjевач новинарима испред цркве Светог Марка у Београду, уочи парастоса страдалима током агресиjе хрватске воjске на Медачки џеп приjе 22 године.   Он jе оциjенио да поjава кукастог крста и инициjативе за обнављање усташког поздрава „За дом спремни“ не могу никоме ништа добро дониjети, а Хрватска се мора суочити са почињеним

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Хаг сеје нову мржњу

Доживотна робија за првог председника Републике Српске Радована Kараџића опет је узбуркала

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.