Предсjедник Српског демократског форума (СДФ) у Хрватскоj Вељко Џакула сматра да избjегли Срби из Хрватске имаjу право на држављанство БиХ и да се не могу упоређивати са странцима арапског пориjекла у погледу стицања држављанства БиХ, jер су Срби живjели у заjедничкоj држави бившоj Југославиjи.“Непримjерено jе да након 20 година неко Србима коjи су дошли из Хрватске и других простора и желе живjети у БиХ и Републици Српскоj ускраћуjе право на држављанство БиХ“, рекао jе Џакула Срни. Он jе подсjетио да су Хрвати из БиХ и Србиjе коjи су дошли у Хрватску без икаквог проблема добили хрватско држављанство. Министарство цивилних послова БиХ позвало jе све натурализоване грађане БиХ, коjи су држављанство

Испред Храма Христа Спаситеља у Бањалуци данас jе отворена изложба фотографиjа са снимања документарног филма „Дjеца“ аутора Дениса Боjића, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС). Из ове медиjске куће саопштено jе да су за изложбу коришћене архивске фотографиjе свих породица и оне коjе су настале током снимања филма, коjи на jединствен начин представља свjедочење четири родитеља коjа су у одбрамбено-отаџбинском рату изгубила по троjе дjеце. „Наjупечатљивиjи моменти са снимања приказани су на фотографиjама, коjе на наjемотивниjи начин одсликаваjу бол и трагедиjу родитеља коjи су остали без своjе дjеце“, истакао jе Боjић. Монтажер Урош Млађеновић каже да су у филму покушали да пренесу трагичну причу послиjе коjе нико неће остати равнодушан,

Документарни филм „Дjеца“ аутора Дениса Боjића, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), jединствен jе и аутентичан начин на коjи jе представљено jедино и посљедње свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у протеклом рату изгубили по троjе дjеце. Из РТРС-а jе саопштено да jе премиjера овог филма планирана у Српскоj и Србиjи у наредном периоду, након чега jе предвиђено учешће на фестивалима. С циљем очувања културе сjећања и указивања на то колико Срби као народ нису довољно свjесни своjе недавне прошлости и хероjа коjе jе за собом оставила, оваj филм документуjе jедну од наjвећих и српскоj jавности мало познатих трагедиjа српског народа у посљедњоj децениjи

Код спомен-комплекса у Мjесноj заjедници Бистрица данас jе служен парастос и положени су виjенци у знак сjећања на 10 бораца из овог краjа погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, као и на око 3.000 бораца и цивила са овог подручjа погинулих у Другом свjетском рату. Након богослужења у цркви Успења Пресвете Богородице, уз присуство мjештана, виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, те представници Борачке организациjе општине Градишка и СУБНОР-а Градишка. Латиновић jе рекао да су кроз историjу на овим просторима Срби животима плаћали циjену слободе, што доказуjу и имена уклесана на спомен-обиљежjима широм ове општине. Он jе истакао да jе општина ове године из буџета издвоjила средстава за одржавање

Субота 17. октобра 2015. године у 14.00 часова, Спортски центар „Бора Цветковић-Лане“, Нови Београд. Мемориjална фудбалска утакмица „Радован Раjко Бараћ“, коjа се организуjе као спортски помен фудбалеру Радовану Бараћу и осталим српским жртвама ратног злочина (преко 150 особа), коjи су убиjени од стране хрватских оружаних формациjа  у Госпићу у jесен 1991. године, одиграће се у суботу 17. октобра 2015. године са почетком у 14.00 часова. Утакмица се игра у Спортском центру „Бора Цветковић-Лане“, Марка Челебоновића 14 – Сурчински пут 15б, коjи се налази на Бежаниjскоj коси, Нови Београд. „СПОРТОМ ПРОТИВ ЗЛОЧИНА“ ПРОГРАМ: 13.30 – 14.00 – Долазак фудбалера,судиjе и гледаоца, 14.00 – 14.15 – Припрема за утакмицу, 14.15 – 14.20

  У Зорнику jе промовисана књига „Траговима до истине“, аутора Милоша Марковића и Ратка Челића, коjа говори о животу и страдању Срба на подручjу општине Kладањ у Федерациjи БиХ (ФБиХ). Kњига jе изашла у издању Српског просвjетног и културног друштва (СПKД) „Просвjета“ из Зворника. Марковић jе синоћ на промоциjи рекао да jе књига припремана 18 година, у жељи да се вjеродостоjно прикаже „погибиjа 20 српских села са кладањског подручjа од 1992. до 1995. године“. „Kладањска села остаће симбол невиног страдања Срба на овом подручjу“, рекао jе Марковић и додао да у забиљешкама аутора и скупљеним документима има и исказа људи са тог подручjа коjи протjерани са своjим породицама. Говорећи о