arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ФБИ Фото: архив

Азра Башић ће бити изручена БиХ?

22. април 2016.

Федерални апелациони суд Сједињених Америчких Држава, ових дана, подржао је одлуку да се Азра Башић – оптужена за убиство, злостављање и мучење заробљеника српске националности на подручју општине Дервента – изручи из САД-а Босни и Херцеговини. Коначну одлуку даће Врховни суд, након чега ће државни секретар одлучити о томе хоће ли бити изручена, с обзиром да се ради о америчкој држављанки. Азра Башић је у Дервенти боравила као припадница формације састављене од добровољаца из Ријеке и у то вријеме је била хрватска држављанка. Када је цијели случај покренут, Министарство одбране Хрватске је одбацивало оптужбе бх. Тужилаштва да је она починила злочине као припадница војске Хрватске. Иначе, Башићева није једина жена

(Фотоархива Танјуга)

Обележена годишњица страдања Срба у хрватском „Бљеску“

22. април 2016.

Парастосом у Цркви Светог Марка и полагањем венаца данас је у Београду обележена 21 година од страдања Срба у Хрватској војној акцији „Бљесак”, где су присутни затражили да се одговорни за тај злочин процесуирају. Драгана Ђукић из Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза” рекла је да породице не могу да забораве тај дан и да је свима веома битно да нађу кости својих најмилијих те да их достојно сахране јер то заслужује свако. Она је истакла да је порука и ове године да се убрза процес и реше сви нестали случајеви као да се више никада то не понови. „У акцији „Бљесак” убијено је и нестало 283 особе, 57

Миодраг Линта (Фото: Оксана Тоскић) Фото: ТАНЈУГ

Линта: У Загребу нема политичке воље да се казне злочини над Србима

22. април 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је рекао да, нажалост, суве чињенице показују да у Хрватској апсолутно нема политичке воље да се казне починиоци и налогодавци злочина, не само над Србима у војној акцији „Бљесак“, него и над Србима у другим хрватским злочиначким акцијама. Линта, који је присуствовао у Цркви Светог Марка парастосу поводом 21 године од прогона Срба у акцији „Бљесак“, рекао је да нису кажњени ни починиоци злочина над Србима у акцијама Откос, Масленица, Миљевачки плато, Медачки џеп и Олуја. Он је додао да у Хрватској нема политичке воље ни да се казне злочинци и налогодавци злочина у низу хрватских градова, на првом мјесту у Сиску, гдје

Фото: СРНА

Београд: Помен Србима страдалим у акцији „Бљесак“

22. април 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос поводом 21 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војној агресији „Бљесак“. Вјерски обред, који је до сада увијек био служен 1. маја – на дан масовног прогона и убиства западнославонских Срба, биће служен раније због Васкрса. Хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством Фрање Туђмана 1. маја 1995. године спровеле су акцију етничког чишћења на територији Западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине и налазила се под заштитом УН-а. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Парастос поводом двадесет једне године од страдања Срба у Западној Славонији  

Бијељина - освештан споменик Фото: СРНА

Бијељина: Освештан споменик за 204 борца са подручја Тузле

21. април 2016.

На градском гробљу Пучиле у Бијељини освештан је споменик за 204 погинула борца Војске Републике Српске са подручја Тузле, од којих су 33 убијена на овај дан 1993. године бранећи српску земљу на Бањ брду. Некадашњи ратни командант Боривоје Ђокић рекао је да су 21. априла 1993. године непријатељи на мајевичком ратишту убили 33 српска борца, 32 су рањена и 13 их је заробљено, на српској територији на Бањ брду, на бранику Републике Српске. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да су српски борци из тузланског краја већ на почетку сукоба у БиХ изгубили своја огњишта, али ипак остали на бранику Српске и слободе српског народа. У

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Завршен доказни поступак за злочине над Србима у Горажду

21. април 2016.

Улагањем другог дијела видео-записа Центра јавне безбједности Источно Сарајево „Горажде – рат 1992.“ од 14. децембра 2012. године, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву данас је окончало спровођење доказа против четворице бивших припадника такозване Армије БиХ, оптужених за злочин против српских ратних заробљеника у Горажду 1992. године. Некадашње припаднике такозване Армије БиХ – Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара. Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и

У суботу парастос у Кратинама

21. април 2016.

Служењем помен-парастоса, полагањем цвијећа и паљењем свијећа у Кратинама код Миљевине у суботу, 23. априла, биће обиљежене 23 године од погибије 11 бораца Миљевинског батаљона Војске Републике Српске. У засједи муслиманске војске, у дубини српске територије, 23. априла 1993. године погинуло је девет бораца из Кута и два из Миљевине. На прву линију фронта возили су се у трактору, када су упали у унакрсну митраљеску паљбу. Нико није преживио. Погибија у Кратинама друго је веће страдање припадника Миљевинског батаљона у протеклом рату. У септембру 1992. године, такође у засједи, на путу Калиновик-Миљевина, на камиону Војске Републике Српске страдало је 38 бораца и цивила из Миљевине и Трнова. Из Борачке организације

sladjana-stankovic-naslovna.jpg

Слађана Станковић – бесмртна нишка хероина

20. април 2016.

У времену коjе слави разне старлете, естрадне уметнице и риjалити звезде, тешко jе скренути пажњу на истинске хероjе. Кроз своју дугу и бурну историју град на Нишави као својеврсна капија између истока и запада био је поприште свих већих историјских догађаја на Балкану. Рушен, паљен,  пљачкан, кроз векове увек је великим напорима успевао да васкрсне и издигне из пепела. Свако време имало је своје хероје, који су бесмртним делима велике љубави према овом граду остављали будућим поколењима наду и путоказ у боље сутра. У великој кризи, која је довела до пада система вредности, мало је оних који су очекивали да се појави неко ко ће, и у овом нашем времену,

Палибрк: Капетан Драган је жртва политичких игара

20. април 2016.

Београдски адвокат Драган Палибрк, који је поднио поднесак да пред Жупанијским судом у Сплиту брани Драгана Васиљковића – Капетана Драгана, изјавио је да је његов клијент апсолутно свјестан да је ријеч о политичком процесу који нема никакаве везе са правдом и правом, а иза кога стоји снажан хрватски лоби. Реагујући на наводе хрватских медија да је вијеће Жупанијског суда у Сплиту продужило Васиљковићу истражни затвор, Палибрк је рекао Срни да је то сасвим очекивано, с обзиром на то да хрватско правосуђе има „традицију бесконачних судских истрага против Срба“. „У Хрватској се води истрага против 1.500 лица српске националности. Те истраге трају по 20 и више година. Њима није у интересу

Суђење Махмуљину Фото: РТРС

Настављено суђење Сакибу Махмуљину

20. април 2016.

У Суду БиХ данас је свједочењем медицинског техничара Велибора Тривичевића настављено суђење некадашњем команданту 3. корпуса тзв. армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године. Тривичевића су као припадника санитетске службе ВРС заробили муџахедини у селу Крчевине, а касније је са осталим заробљеницима завршио у муџахединском кампу у Каменици. Тривичевић је свједочио о страхотама и мучењима, физичкој и психичкој тортури, посебно у Каменици у којој је провео мјесец дана, од 23. јула до 23. августа. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ: Махмуљин је један од деветнаест … Заштићени сведок: Мучени Срби молили за смрт

Капетан Драган

Капетану Драгану продужен истражни затвор

20. април 2016.

Оптужно вијеће сплитског Жупанијског суда продужило је истражни затвор Драгану Васиљковићу, званом капетан Драган, који је оптужен за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима у Далмацији и Глини за време рата у Хрватској, пренио је портал Индекс.хр. Васиљковић је прије два дана упутио жалбу на сједници оптужног вијећа сплитског Жупанијског суда због чега је одложено одлучивање о оптужници против њега. Портпарол суда, а истовемено и судија, Дамир Ромац рекао је тада за Хину да се Васиљковић жалио и да је тражио да се полицијске службене забиљешке издвоје из списа. Сједница оптужног већа била је раније заказана, али је одложена јер је одбрана Васиљковића прије њеног почетка затражила да се

Насер Орић

„Случај Орић“: Хватајте их живе, ето их…

20. април 2016.

У Суду БиХ настављено је суђење ратном команданту Сребренице Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, оптуженима за убиство три ратна заробљеника БРАНИСЛАВ Станојевић, сведок Тужилаштва БиХ, рекао је у уторак на суђењу ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу, да је чуо да неко у селу Залазје 1992. године преко мегафона командује: „Хватајте их живе, ето их вама у руке!“, и да је тада последњи пут видео Ивана Цвјетиновића, Слободана Илића и свог деду Миладина Станојевића. Сведочећи о дешавањима у Залазју 12. јула 1992, Станојевић је потврдио да су у село, у којем је до тада било мирно, око 9.30 пале три гранате, баш испред куће у којој се

Парастос поводом 21. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске „БЉЕСАК“

Парастос поводом двадесет једне године од страдања Срба у Западној Славонији

20. април 2016.

Обавјештење Ове године парастос за погинуле у хрватској војној агресији „Бљесак“ биће, због Васкрса, одржан у петак 22. априла у 11 часова у цркви Светог Марка,(Београд) уместо 1. маја, као до сада. С обзиром на то да се тужна годишњица овај пут поклапа са најрадоснијим хришћанским празником, није било могуће организовати парастос тог дана, као ни у цјелој Цветној недељи. Организатор је као и сваке године Удружење чланова породица несталих и поигинулих лица „Суза“. Првог маја 1995. године хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством Фрање Туђмана, спровеле су акцију етничког чишћења на територији Западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје

Слободан Стојановић

Његово име jе Слободан Стоjановић…

20. април 2016.

Имао jе само jеданаест година када су га, jедне дубоке jунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да jе време да крену. У збег. У бег пред смрћу. Зору нису смели да дочекаjу у своjоj кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком краjу. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своjе уобичаjено “радно време” дође по њих. Као што jе претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нациjе… Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даjе. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

Фото: РТРС

Обиљежавање Дана несталих Срба Сарајевско-романијске регије 22. априла

20. април 2016.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево упозорава да се на овом подручју још трага за 394 лица српске националности. Чланови организације ће у петак, 22. априла, обиљежити Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије. На подручју Сарајева до сада је пронађено и идентификовано 536 лица српске националности, али се још трага 285 лица. У овом Организацији огорчени су јер, иако су покушавали да сазнају судбину најмилијих који су убијени у Сарајеву, због опструкција власти у Федерацији и Кантону Сарајево, то нису успјели. У Спомен-костурници у Миљевићима, у Источном Сарајеву, још је 275 неидентификованих тијела. Убиство осам војника бивше ЈНА, 22. априла 1992. године у Сарајеву, познатије као предмет

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Шушановићи

Пошто се Цвиjо Паjчин одметнуо у планину почетком маjа 1941. године и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА