Представници удружења „Ветерани Републике Српске“ представили су реализацију иницијативе за трајно и свеобухватно збрињавање демобилисаних бораца – ветерана одбрамбено – отаџбинског рата изложених ђеловању посттрауматског стресног поремећаја, које подразумијева њихов психолошки и духовни опоравак у манастирима у Републици Српској. Генерални секретар „Ветерана“ Драган Савић рекао је у Источном Сарајеву да је због енормно великог броја лица изложених ПТСП-у, којих према неким процјенама има чак 20.000, неопходно што хитније дјеловати како би се вратили нормалном животу. „Овај проблем има тенденцију раста јер човјеку током година слабе одбрамбени механизми и нервно попушта, што може довести да различитих ексцесних ситуација“, упозорио је Савић. Он је навео да је велики број ветерана, који су

„БиХ: сигурна кућа радикалних исламиста“, објавио је ономад „Шпигл“. Немачки недељник пропустио је да дода: Изетбеговићи су победили, па је Караџић осуђен на 40 година Kада је почетком деведесетих Радован Караџић први оптужио Алију Изетбеговића да хоће да од БиХ направи исламску државу, то је, не само у „Шпиглу”, третирано као српска ратнопропагандна конструкција. Уместо одговора, Изетбеговић је на промотивном скупу СДА рекао: „Нас оптужују да хоћемо да правимо исламску државу! Питам вас браћо и сестре да ли ми то заиста хоћемо?“ На реторичко питање лидера, из масе се проломило: „Хоћемо, хоћемо!“ Збуњен неспоразумом, Изетбеговић их је утишао: „Нећемо браћо и сестре, није још време!“ Све до суђења 1983. А.

Филм “Дјеца” документује једну од највећих и српској јавности мало познатих трагедија нашег народа у посљедњој деценији 20. вијека. Након премијере у Бањалуци и свим већим градовима и општинама у Српској, филм је приказан и у Београду, Скопљу, а прије неколико дана прилику да га погледају имали су и Аустријанци у Линцу и Бечу. Овом пројекцијом настављена је реализација идеје да се филм приказује и ван спрског говорног подручја. На премијери у Бечу, из сале нико није изашао равнодушан, а с обзиром на медијску блокаду током рата у Босни и Херцеговини, малобројни су имали прилику да чују и другу страну. Један од напознатијих аустријских новинара и издавача Ханес Хофбауер, послије

Истог дана када ја Хаг објавио пресуду Караџићу, Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских заробљеника и цивила ИСТОГ дана када ја Хашки трибунал објавио пресуду Радовану Караџићу, и Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских ратних заробљеника и цивила. Караџић је добио 40 година, а петорица хрватских војних полицајаца укупно 19 и по година. Ова потоња пресуда остала је у сени оне прве, тако да је медији у Србији нису ни забележили. А требало је, посебно сада када се повампирује усташтво у Хрватској. Шта је Керестинец? Ренесансно-барокни

Срби ће платити рођацима жртава, а Хрвати, босански муслимани и Албанци неће. Опет је на дјелу политика двојних стандарда. Рјешење српског суда о плаћању компензације рођацима погинулих (Албанаца; прим НС) у конфликту у марту 1999. године требало би посматрати у контексту наставка притиаска на Србију и српски народ. Такав закључак очигледан је и из праксе Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) и опште политике двојних стандарда, којих се током посљедње двије деценије 20. вијека придржава Запад. Наравно да кривци за страдање мирних становника и извршиоци ратних злочина морају бити кажњени. То је аксиом. Али он се мора односити на све учеснике конфликата. Ипак, од момента стварања МТБЈ, видимо супротно. Србе

Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила затражила је од главног тужиоца БиХ Горана Салиховића измјену оптужнице против бившег команданта Трећег корупса Армије БиХ Сакиба Махмуљина да би се избјегло малициозно одуговлачење поступка и објашњење понашања поступајућег тужиоца који, како наводе, настоји окарактерисати сукоб у БиХ као међународни. Ова организација сматра да ће велики број доказа из оптужнице Тужилаштва БиХ против Махмуљина којима се, како тврде, оружани сукоб у БиХ настоји окарактерисати као међународни, увелико успорити ово суђење, али и да ће га сасвим супротно усмјерити. „Питамо се због чега и по чијем налогу тужилац упорно инсистира на оваквом квалификовању рата у БиХ и зар његов посао