Београд – Ево има већ више од седамдесет година како се завршио Други светски рат, а наш Парламент, Парламент Србије, није се изјаснио о усташкој Независној Држави Хрватској, а ко је позванији да то учини од њега ? Ових дана, уосталом као и свих ових протеклих година, само различитог интензитета, у Хрватској бесни антисрпска хистерија и отворено се велича усташтво и НДХ-а, чиме се директно негирају стравични злочини почињени над Србима, који имају сва обележја геноцида. Срби су у тој монструм држави протеривани, насилно превођени на католичку веру и убијани у јамама и концентрационим логорима. Према историјским документима Независна Држава Хрватска је била класична геноцидна творевина. Управо зато што се

Тужилаштво за ратне злочине у Београду би ускоро требало да објелодани оптужнице за злочине почињене над српским цивилима током хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ – тако би највеће етничко чишћење након Другог свјетског рата у коме је прогнано око 220.000, а убијено и нестало око 2.000 Срба добило и правни епилог, пишу данашње „Вечерње новости“. За сада се не зна колико ће хрватских држављана бити обухваћено оптужницама, али постоји информација да ће далеко премашити бројку од 50 предмета, са колико се до сада лицитирало, наводи лист. То би, како наводи београдски лист, могла бити сатисфакција за жртве и њихове породице, иако се преживјели и двије деценије након монструозног злочина боре да

Да није било документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ аутора Џорџа Ларсена и Каспера Ведсманда, који је приказан прошле године на фестивалу у Сарајеву и на Радио-телевизији Србије, готово да се не би ни знало за свирепи злочин у коме је у школи у Двору на Уни за време „Олује“ 8. августа 1995. године ликвидирано девет инвалида и душевних болесника који су ту доспели бежећи испред Хрватске војске. У филму је сведочила и Љубица Јањанин из Петриње, која данас живи у Земуну. Она је тада са кћерком тражила начин да се што пре измести из града који је непрестано био изложен гранатирању и тако стигла до тамошње болнице

Некадашње куће, које су након и током „Олује“ спаљене, више се и не виде. Трава и растиње се побринуло да сакрије срамоту мржње. Можда се једног дана и врате неки људи, заједно с нама седну на клупу, под дрво… можда једног дана. Ових дана сигурно не, сумирао је сав бесмисао рата један грађанин Хрватске, чија ће земља сутра прославити протеривање више од 200.000 и страдање готово 2.000 Срба. Човек који је једним постом на Фајсбуку лупио шамар свима онима који заговарају ратнохушкачки амбијент и распиривање мржње и дигао на ноге интернет јавност Балкана зове се Игор Премужић. Осим оштрих речи и ставова који освешћују, Премужић је поставио и неколико фотографија

Више од 4.000 страна било би потребно да се запишу сва имена и презимена убијених и протераних Срба у „Олуји“. Нека у Хрватској славе своју једину победу у историји. Победу над својим грађанима Аџић Петар из Горњег Храстовца, Андрић Михајло из Дрниша, Арнаутовић Мирко из Двора, Бајић Милош из Негославаца, Балаћ Никола из Бјеловара, Басара Стана из Кестеновца, Бекић Милош из Вргинмоста, Бирач Драгица из Глине, Бобић Љубица из Катиновца, Болта Дане из Кијања, Борак Марија из Кистања, Бубало Даница из Личког Петровог Села, Бурсаћ Јован из Стрмице, Цвјетковић Никола из Глогова, Чучак Глишо из Голубића, Ћелап Душанка из Мале Врановине, Дамјановић Петар из Срба, Деспот Марија из Ервеника, Драгичевић

Говор премијера Вучића, у Бусијама, у дану сећања на страдање и прогон Срба: Тражимо да се застиде српске крви на својим рукама. Њихов крст ће увек бити искривљен и кукаст Хоћу данас, на овај тежак дан, дан суза и тишине, на двадесет прву годишњицу вашег погрома, а наше туге, да вам говорим о три ствари. О кривици, стиду, и поносу. И да вам кажем да прва никако не припада вама, већ разним политикама, погрешним и лошим, које су дозволиле нешто што се у вашем случају може слободно назвати коначним решењем. Протерани сте, избачени са своје земље, зато што је неко помислио да ће бити већи, јачи, бољи, и да ће

Ни после 21 године од Олује нисам успела да дођем до посмртних остатака својих родитеља. Желим истину, не освету, каже Нада Бодирога Удружење породица несталих и погинулих Срба „Суза” данас су, уочи годишњице хрватске војно-полицијске акције Олуја, изразили незадовољство динамиком идентификације страдалих, као и забринутост због тога што је Хрватска тај процес блокирала и нема добру вољу да реши то болно питање. Председница удружења Драгана Ђукић рекла је на конференцији за новинаре да породице несталих и убијених Срба, 21 годину од Олује, више не могу да прихвате никакве изговоре и оправдања и уморне су од чекања. „Незадовољни смо динамиком идентификација. Мислили смо да не може горе, а сада је тај процес