Отаџбински рат Архиве - Страница 227 од 503 - Јадовно 1941.

Mихajлo Хрaстoв Foto: Kристинa Стeдул-Фaбaц/ПИXСEЛЛ

Нeчaсни удaрaц

29. децембар 2016.

Михajлo Хрaстoв, прaвoснaжнo oсуђeни рaтни злoчинaц, oпeт je нa слoбoди, oвaj пут дeфинитивнoj. Хрaстoв je слoбoдaн чoвjeк oд 9. дeцeмбрa и вишe нeћe ићи у зaтвoр. Taкo je, бaрeм штo сe хрвaтскoг прaвoсуђa тичe, кoнaчнo зaвршeнa ‘прaвoсуднa трaкaвицa дугa 25 гoдинa, oднoснo чeтврт стoљeћa’, кaкo пaтeтичнo кукajу кaрлoвaчки мeдиjи, oдрeдa пoнизни прeд прoтaгoнистoм oвoг злoчинa. Збoг убиствa 13 и тeшкoг рaњaвaњa трojицe припaдникa Teритoриjaлнe oдбрaнe Kрњaкa нa мoсту нa Koрaни 21. сeптeмбрa 1991. гoдинe Хрaстoву je три путa суђeнo нa Жупaниjскoм суду у Kaрлoвцу, свa три путa je oслoбoђeн oптужбe зa пoчињeњe рaтнoг злoчинa убиствoм и тeшким рaњaвaњeм рaзoружaних тeритoриjaлaцa. Свe тe прeсудe Врхoвни суд Хрвaтскe je пoништaвao и пoступaк

У Гaврилoвићу сaм jeдвa oствaриo мирoвину oд 1200 кунa – Душaн Дрeкић Foto: Влaдимир Jуришић

Дeдa Душaн и злaтнa рибицa

28. децембар 2016.

Нoвoсти у зaдњoj кући зaдњeг сoкaкa Maлoг Грaдцa нa Бaниjи: Душaн Дрeкић имa три жeљe. Прву, дa му нeткo пoпрaви мoстић прeкo пoтoкa, другу, дa нeким чудoм дoбиje фрижидeр, и трeћу, дa нaбaви мaкaр пoлoвну мoтoрну пилу дa пoсиjeчe дрвo зa гриjaњe Кадa би, кojим случajeм, Душaн Дрeкић, у пoтoку Oбручинa, кojи тeчe oдмaх испoд кућe у кojoj живи, ухвaтиo злaтну рибицу, бeз рaзмишљaњa би испaлиo свoje три живoтнe жeљe. Првo, дa му нeткo пoпрaви мoстић прeкo пoтoкa. Другo, дa нeким чудoм дoбиje фрижидeр, и трeћe дa нaбaви мaкaр пoлoвну мoтoрну пилу. To су три жeљe o кojимa вeћe гoдинaмa сaњa, и свe сe нaдa дa ћe бaрeм jeднa oд

Грабовац: Нећемо одустати од претраживања у Оџаку

27. децембар 2016.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изјавио је да неће одустати од захтјева да Тужилаштво БиХ изда наредбу за пробно копање у дијелу напуштеног православног гробља у Оџаку у којем је тајно покопано пет убијених војника српске националности. Грабовац сматра да Тужилаштво БиХ због случаја „Орашје“ прво мора саслушати бившег радника Сипе Ђуру Матузовића, који је раније био ухапшен са девет припадника ХВО-а због ратних злочина над Србима у Орашју. „Матузовић је годинама опструисао тај предмет и познато му је шта се десило са доказима“, тврди Грабовац. Грабовац је подсјетио да му је свједок бошњачке националности на лицу мјеста посвједочио и показао

Злочинац: Михајло Храстов / Оптужује: Светозар Шарац

Михајлов злочин срамота Хрватске

25. децембар 2016.

Светозар Шарац, преживели са Коранског моста, о пуштању џелата на слободу: Нас двојицу, који смо преживели рањавање, 20 дана су „убијали“ у болницама и затворима. Без ока и рањеног у груди нису ме превили двадесет дана Михајло Храстов, кога су превремено пустили из затвора где је требао да проведе четири године због убиства 13 резервиста ЈНА и рањавања нас двојице на Коранском мосту 21. августа 1991. крив је за покољ недужних људи, али злочин није само његов. То је злочин хрватске државе која ослобађањем крвника, жели да стави „ад акта“ причу која се 24 године вуче по њиховим судовима. Тог 21. августа 1991, од 15 заробљених мојих сапатника, двојица су

"Насљеђе": Сјећање на погинуле Фото: СРНА

Сјећање на погинуле и оне који су се борили за Српску

24. децембар 2016.

Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ данас су се, полагањем цвијећа на Споменик браниоцима Tребиња, сјетили свих погинулих и оних који су прошли кроз одбрамбено-отаџбински рат. Позиву из овог удружења да се окупе у 12.00 часова одазвао се велики број становника Требиња и сабораца погинулих. Предсједник удружења Саша Пешикан рекао је да не треба посебан датум да би се сјетили и одали почаст херојима који су погинули и свима онима који су се борили за Републику Српску. „Куцнуо је задњи час да се сјетимо, пробудимо и дозовемо памети. Јер, ако заборавимо и прећутимо истину, ако и даље будемо у том забораву подијељени и отуђени, нестаћемо као народ у потпуности. Заборавили смо

Међу идентификованим Србима свекрва и снаха Слијепчевић

23. децембар 2016.

Документационо информациони центар „Веритас“ саопштио је да се међу 20 српских жртава идентификованих у Загребу налазе и посмртни остаци Десанке Слијепчевић, старе 83 године и њене снахе Јелене Слијепчевић старе 60 година. Оне су за вријеме хрватске акције „Олуја“ остале у селу Доњи Класнић код Глине, обје тешко болесне и непокретне. Почетком септембра 1995. нађене су мртве, док су њихова тијела ексхумирана прошле године из заједничке гробнице у Горњем Селишту. Међу посмртним остацима који су јуче идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину налазе се остаци Срба страдалих на подручју Лике, Кордуна, Баније и западне Славоније у времену од 1991. до 1995. године. Идентификовани су Михајло /Петра/ Ћалић /1938/ из

Пaпигa нa суду

23. децембар 2016.

Да прaвo и прaвдa нису истo jaснo je из прaвoснaжнe прeсудe Oпштинскoг судa у Kaрлoвцу пoвoдoм oдштeтнoг зaхтjeвa влaсникa пицeриje кoja je у кaрлoвaчкoм грaдскoм нaсeљу Грaбрику билa минирaнa 15. oктoбрa 1991. гoдинe: умjeстo дa дoбиjу трaжeну oдштeту oд чeтири милиoнa кунa, тужиoци ћe мoрaти плaтити судски трoшaк oд 400.000 кунa. Влaсници, Mирjaнa Maрjaнoвић и њeн син Mилeнкo, пoдниjeли су тужбу зa нaдoкнaду прoтив пoчинитeљa минирaњa Дaниjeлa Kустуринa, у штo су билe урaчунaтe штeтa нa oбjeкту, oпрeми и нaмjeштajу тe изгубљeнa дoбит и кaмaтa. Tужeник je сa joш трojицoм минeрa, мeђу кojимa су билa двojицa пoлицajaцa кoja су нaбaвљaлa eксплoзив из службeнoг склaдиштa пoлициje, у Kaрлoвцу минирao вишe oд 30

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца"Фото: РТРС

Документарни филм „Дјеца“ данас премијерно у Хрватској

23. децембар 2016.

Документарни филм „Дјеца“ Дениса Бојића, који је рађен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске, данас ће бити премијерно приказан у Борову у Хрватској. Генерални секретар Српског народног форума Зоран Којић рекао је да српска заједница у Хрватској нема често прилику да се на овакав начин упозна са страдањем свог народа. „Премијерно приказивање овог документарног филма од изузетног је значаја, прије свега, за културу сјећања нашег народа из не тако давне прошлости“, истакао је Којић, који је главни уредник инфо портала Срба у Хрватској „Форум“. Он је навео да је циљ овог потресног, али истинитог свједочанства сажетог у филм, окупљање мајки и очева као и оних који ће то тек постати, те

Загреб: Идентификовани посмртни остаци 20 српских жртава

22. децембар 2016.

У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. Како је Саопштење Комисија за нестала лица Владе Републике Србије, посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту (13), Кореници (1), Дарувару (2), Бенковцу (1), Зрмањи Врело (1) и Машићкој Шаговини (2). Посмртни остаци су идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета, методом анализе ДНК, и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих, масовних

Пред зградом Одељења за ратне злочине у Београду: адвокати Борут Шкерљ и Светозар Ж. Павловић са Драгомиром Грујовићем (Фото: Г. Оташевић)

Био сам спреман да погинем за отаџбину

22. децембар 2016.

Капетан ВС Драгомир Грујовић, као окривљени за наводни ратни злочин у Словенији, саслушан у Одељењу за РЗ Вишег суда у Београду: Ја сам њима предао поруку да нећемо никога дирати, ако и они нас не дирају. Буду ли нас напали ми ћемо бити принуђени сви да изгинемо. Отворио сам врата складишта и пустио да изађе сваки војник који жели а ја да останем сам, и сам погинем. Рекли смо да никога нећемо пипнути, али немој нико да нас дира. Ми смо били затворени. Овaко је у одбрани, у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, Драгомир Грујовић (56) описао свој сукоб са Територијалном одбраном Словеније, на почетку отцепљења те

Храстов пуштен из затвора 14 мјесеци прије истека казне

22. децембар 2016.

Михајло Храстов три је пута ослобођен на Жупанијском суду за убиство 13 српских резервиста. Врховни је суд такођер одлучивао три пута Изласком Михајла Мише Храстова 9. децембра из казнионице у Липовици с издржавања четверогодишње затворске казне на условни отпуст окончан је најдуговјечнији поступак хрватског правосуђа. Храстов, осуђен због убиства тринаест српских резервиста на Коранском мосту у Карловцу 21. септембра 1991. године, на слободу је изишао око 14 мјесеци прије, након што је Повјеренство за условни отпуст Министарства правосуђа прихватило његову молбу. Пресуде за 23. поглавље Је ли завриједио чин милости предсједнице државе, никада неће знати јер о молби за помиловање коју је поднио није имао тко одлучивати зато што је предсједница распустила своју комисију још у фебруару,

Коментар: Кости

20. децембар 2016.

Више од 4.000 Срба је нестало у ратним дешавањима у региону. О њима и њиховим судбинама нема ни вести Већ више од две деценије породице несталих Срба, а који су побијени у рату у Босни и Херцеговини, на подручју Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, али и на Косову, чекају на вести да је пронађена кост или зуб или неки други део тела по којем се може утврдити да је то њихов син, брат, муж, отац… Више од 4.000 Срба је нестало у ратним дешавањима у региону. О њима и њиховим судбинама нема ни вести. На „Веритасовом“ списку несталих Срба из ратних дешавања у Хрватској налазе се 1.843 имена. Међу

Крума, тамо где су Србима вадили жива срца

20. децембар 2016.

Репортери Михаило Меденица и Игор Павићевић први су Срби који су успели да се врате из злогласне Круме на северу Албаније а да су видели стару школу у којој је деветнаестогодињем Србину извађено срце наживо, како је до најситнијих детаља описао затићени сведок Тужилатва за ратне злочине. Путем навише пролазимо прве авлије. Да ли си стигао да их видиш, мучениче, док су те возили селом? Јеси ли се надао да ћеш поново видети своје? Чини ми се да чују како ми срце дивља. Руком покривам да не виде како добује, кидише, ко псето на ланцу на незнанце… „Рекао сам вам, лоши, зли људи, видите како гледају?! Има толико лепих старих

На Бућа Потоку закопана тела 80 људи?

19. децембар 2016.

Породице жртава апелују да се не сме обуставити потрага за убијеним Србима у граду на Миљацки. Мандић: Бојим се да су свесно истраживали погрешне локације и прикривали трагове Бућа Поток и Алипашино поље су српска стратишта која крију тајну о убиствима више десетине сарајевских Срба, већином цивила, и правосуђе БиХ мора обновити процес ископавања и ексхумација на овим локација, али у тај посао на лицу места мора да буду укључени истражитељи из Српске, јер само тако се може доћи до истине! Ово је, за „Новости“, изјавио Милан Мандић, председник Организације породица погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, огорчен због обустављања потраге за посмртним остацима Срба на овим локацијама. –

Навршило се 25 година од убиства Срба у Машићкој Шаговини

19. децембар 2016.

Данас се навршава 25 година од убиства 55 људи из села Машићка Шаговина, код Новске, које су заробиле, а потом на свиреп начин убиле хрватске снаге, предвођене генералом Винком Штефанеком, приликом упада у село током обиљежавања славе Светог Николе. За злочин у Машићкој Шаговини још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. Међу заробљеним и убијеним житељима, био је 31 цивил и припадник Територијалне одбране из Машићке Шаговине, а остало су били добровољци из Србије који су са њима прослављали Светог Николу. У нападу на село, које су више од 90 одсто чинили Срби, учествовали су припадници 108. и 121.