Bio sam spreman da poginem za otadžbinu

Datum objave: četvrtak, 22 decembra, 2016
Objavljeno u Ostalo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+

Kapetan VS Dragomir Grujović, kao okrivljeni za navodni ratni zločin u Sloveniji, saslušan u Odeljenju za RZ Višeg suda u Beogradu:

Pred zgradom Odeljenja za ratne zločine u Beogradu: advokati Borut Škerlj i Svetozar Ž. Pavlović sa Dragomirom Grujovićem (Foto: G. Otašević)
Pred zgradom Odeljenja za ratne zločine u Beogradu: advokati Borut Škerlj i Svetozar Ž. Pavlović sa Dragomirom Grujovićem (Foto: G. Otašević)

Ja sam njima predao poruku da nećemo nikoga dirati, ako i oni nas ne diraju. Budu li nas napali mi ćemo biti prinuđeni svi da izginemo. Otvorio sam vrata skladišta i pustio da izađe svaki vojnik koji želi a ja da ostanem sam, i sam poginem. Rekli smo da nikoga nećemo pipnuti, ali nemoj niko da nas dira. Mi smo bili zatvoreni.

Ovako je u odbrani, u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Dragomir Grujović (56) opisao svoj sukob sa Teritorijalnom odbranom Slovenije, na početku otcepljenja te jugoslovenske republike. Penzionisani kapetan Vojske Srbije iz Čačka saslušan je u našoj prestonici po zamolnici Okružnog suda iz Novog Mesta, pošto ga tužilac iz tog slovenačkog grada tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i pokušaj ubistva.

– Nisam kriv ni po jednom navodu optužnice. Bio sam vojnik koji je dao zakletvu da će braniti ljudstvo, poverenu imovinu i granice SFRJ, po cenu da u toj borbi dam i svoj život. Da sam postupio drugačije odgovarao bih, po tadašnjem zakonu SFRJ, za izdaju ili potpisivanje kapitulacije, za šta je bilo zaprećeno od pet godina zatvora do smrtne kazne – istakao je Grujović u Odeljenju za ratne zločine, pred sudijom za prethodni postupak Milanom Dilparićem.

Tužilac iz Novog Mesta, inače, tereti Grujovića (tada starijeg vodnika JNA) da je „suprotno međunarodnom pravu u vreme oružanog sukoba zastrašivao civilno stanovništvo kao zapovednik ratnog skladišta JNA sa 7,2 miliona litara goriva u Puščavi kod Mokronoga (opština Novo Mesto), nakon izbijanja oružanih sukoba između TO Slovenije i jedinica JNA”. U optužnici se tvrdi da je Grujović „29. juna 1991. i u sledećim danima pretio da će skladište dići u vazduh, čime je prestrašio 500–600 stanovnika okolnih sela Puščava, Hrast, Most, Martinja vas i Bruna vas, pa su se odselili na nekoliko dana”. I da je rečenog dana dva puta iz pištolja pucao na zapovednika skladišta Branimira Furlana (kapetana, Slovenca) u nameri da ga ubije, pogodio ga jednim metkom ali nije došlo do povreda važnih žila ili živaca”, pri čemu je „i Furlan pucao na Grujovića”.

– Da li ste primetili da se stanovništvo ovih okolnih sela iselilo? – upitao je sudija okrivljenog.

– Ne, prolazili su vozilima čak pored kapije skladišta, na četiri ili pet metara. Dogledom smo posmatrali da li nam preti opasnost i lepo vodimo da ljudi tamo na 700–800 metara kose, plaste, voze traktore i kola.

Grujović je u odbrani dodao da je dva ili tri dana pošto je preuzeo komandu nad skladištem usledio poziv poštarke iz Mokronoga, koja je telefonom tražila da neko od vojnika dođe u selo za pakete, pisma i novac.

– Kažem da ne smem nikoga da šaljem i pitam je može li ona da donese. Ta žena stanovala je baš tu u blizini, dođe bez problema i donese tu poštu. Popila je kafu, popričali smo petnaestak minuta. Posle par dana u skladište je došao i Boris Hazdovac iz Šentruperta, to je isto blizu. Čak nam je doneo i cigarete i video da je sve normalno.

Grujovićev branilac, beogradski advokat Svetozar Ž. Pavlović, upitao je kapetana da li je bilo ko od meštana iz obližnjih sela napustio ognjište strahujući da će skladište odleteti u vazduh.

– Ne znam nikoga, niti sam mogao da vidim, niti je iko napustio. Mi nismo vršili nikakvu deportaciju, niti imali dodira sa bilo kim van kruga skladišta – glasio je odgovor.

U saslušanju je pitanjem učestvovao i advokat Borut Škerlj iz Novog Mesta, koji je ovim povodom doputovao u Beograd, pošto ga je slovenački sud postavio za Grujovićevog branioca po službenoj dužnosti. Saslušanju je prisustvovala i Snežana Stanojković, zamenik tužioca za ratne zločine Republike Srbije, dok je sudija Dilparić u jednom trenutku napomenuo da se „tužilac iz Slovenije nije udostojio da dođe, a bio je red”.

Čim je ranio Furlana, Grujović je preuzeo skladište, sa njim je ostao vodnik Dejan Kovačević (Hrvat) i još 33 vojnika, najviše Srba. Uspeli su da sačuvaju i svoj život i imovinu JNA, pa je već tih dana, ukazom načelnika GŠ Veljka Kadijevića, Grujović zbog vojničkog i ljudskog podviga odjednom unapređen za četiri ranga i postao poručnik.

Furlan je bio lakše ranjen u nogu, kasnije je stigao do čina brigadnog generala, pa je jula 2010. postao komandant Slovenačkih oružanih snaga i tri puta posećivao jedinice svoje vojske u sastavu NATO trupa u Avganistanu.

Okružni sud u Novom Mestu još 16. septembra 1997. godine odredio je pritvor Grujoviću (u odsustvu) i za njim raspisao međunarodnu poternicu. Sredinom 2007. obnovio je poternicu putem Interpola jer srpski junak nije došao u posed slovenačke pravde. U tom sudu je 13. oktobra ove godine počelo suđenje Grujoviću, ročištem za prethodno saslušanje, ali se kapetan nije odazvao jer bi, po tvrdnji advokata, bio uhapšen odmah čim izađe iz Srbije. Zato je iz Novog Mesta usledila zamolnica da bude saslušan u Beogradu.

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Srpski sud saslušaće Dragomira Grujovića | Jadovno 1941.

Srpski oficir: I danas ja branim oficirsku zakletvu …

U Novom Mestu sprema se suđenje kapetanu u penziji Dragomiru …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top