arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Протеривање Срба из Хрватске у "Олуји"

Од мајке ми остале само њене кости и писма, преживела страхоте Јасеновца, али не „Олују”!

19. децембар 2016.

Милан К., син Јулке Костањчек, једне од идентификованих жртава рата деведестих година прошлог века у Хрватској: Остао сам је жељан читавог живота Нема ни косе, ни зуба, само једна чељуст. А сећам се, имала је седу косу када ју је прогутала „Олуја“, у њеној 80. години. Преживела је страхоте Јасеновца и Други светски рат, али овај последњи деведесетих није успела. Остао сам је жељан читавог живота. Овако, у исповести за „Новости“, тешка срца говори син трагично настрадале Јулке Костањчек (1914) Милан К. после идентификације њених остатака у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, у овој установи, осим ове несрећне жене идентификовани

Веритас (фото: veritas.org.rs)

Преживјела Јасеновац убијена у „Олуји“

18. децембар 2016.

Међу посмртним остацима 17 убијених Срба у Хрватској, који су прије два дана идентификовани у Загребу, налазе се и посмртни остаци Јулке Костањчек /81/, која је преживјела усташки логор смрти Јасеновац у Другом свјетском рату, а убили су је припадници хрватске војске током акције „Олуја“ 1995. године, саопштио је Веритас. Јулка Косањчек, рођена Кољанин, из села Дрљаче код Сиска, била је сама у селу када су у њега почетком августа 1995. године упали припадници хрватске војске и убили је. Све се дешавало током акције „Олуја“, односно напада хрватске војске на заштићено подручје УН сектор „Сјевер“ и „Југ“. Старица је била удата за Хрвата Стеву Костањчека, а послије мужевљеве смрти живјела је

НОВИ САД - Свесрпски крајишки сабор

Одржан „Свесрпски крајишки сабор“

18. децембар 2016.

У Новом Саду одржан је „Свесрпски крајишки сабор“ поводом Никољдана, крсне славе и дана Републике Српске Крајине /РСК/. Други „Свесрпски крајишки сабор“ одржан је синоћ под слоганом „Док живе Крајишници, живјеће и Крајина“.  Сабору је у Конгресном центру „Мастер“ Новосадског сајма присуствовало око хиљаду људи, Срба из сјеверне Далмације, Лике, са Кордуна, Баније и Славоније. Предсједник Организационог одбора Сабора Драгомир Лалић рекао је да је из некадашње РСК у Србију дошло 500.000 Срба. „У Србију нас је дошло више од 500.000 и држава мора почети да се бави нашим бројним и великим проблемима. С друге стране, Срби морају да створе механизме и да представљају институцију која ће штити њихове интересе“,

Главна улица у Приштини

Арбанаси гоне Србе са њихових стариначких баштина на Косову 1890. године

18. децембар 2016.

Рађено у канцеларији Начел. округа топличког — 11. маја 1890. године Боја Јаковљевић из Цркољеза, Јован Савић из Белице и Добросав Јефтић из Согрла, пећске нахије у Турској, престали су овом Начелству и изјавили следеће: Ми смо као земљеделци живили у нашим селима као староседијоци од памтивека; обделавали смо нашу земљу и гајили сточарство, — па тако смо и ове године засејали жито по њивама нашим као увек, окопавши кукурузе и уредили noвpћe; но нас у овоме нашем мирном живовању узнемирише Арнаути, разним кинењем и мучењем, а из којег узрока нас почеше од неког времена гонити не знамо, али ми смо силом и зулумом њиховим натерани били да нашу дедовину

Славиша Ђураш с фотографијом оца Благоја,Некадашњи Дом ЈНА у Дервенти

Азра терала комшије да пију крв мог оца!

17. децембар 2016.

Потресна исповест Славише Ђураша , сина мученика Благоја кога је Азра Башић заклала: Морали су да га држе, док су му крвници кости ломили, а онда му је зарила нож у врат Дервента – Мом оцу Благоју Ђурашу крвници су прво избили зубе, поломили кости, додатно га мрцварили убодима ножа, терали га да на коленима хода по стаклу, с каишем око врата, а онда га је Азра Башић, не трепнувши – заклала! Потом су хрватски војници са припадницима домаћих хрватско-муслиманских јединица, предвођени крвавом Азром, играли око мртвог тела. Она је добитно подврискивала: „Један војвода мање“. Овако за „Новости“ почиње потресну исповест Славиша Ђураш (40), о страдању оца Благоја, 26. априла

Недељко Митровић Фото: РТРС

Српске жртве су дискриминисане, а процес идентификације корумпиран

17. децембар 2016.

Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изјавио је да су српске жртве у БиХ дискриминисане у процесу идентификације и да је цијели процес исполитизован и корумпиран, јер и поред великог новца којим надлежна комисија располаже, помака у тражењу несталих Срба нема. Митровић је рекао да је још 1.665 српских жртава остало неидентификовано, од чега 1.019 цивила, те да је од 2008. године, када је Међународна комисија за нестала лица у БиХ преузела рад ентитетских комисија за тражење несталих, идентификовано само 40 посмртих остатака Срба. – На годишњем нивоу они троше 3,5 милиона евра за „складиштење“ тијела која чекају идентификацију, а овим темпом, биће

Градска депонија

Десетине тијела убијених сарајевских Срба на депонији у Бућа потоку

17. децембар 2016.

Тијела десетина убијених сарајевских Срба закопана су на градској депонији у Бућа потоку, а неки су живи довођени и на том мјесту ликвидирани и затрпани, потврђују документација и свједочења који се налазе и у Тужилаштву БиХ, које је, упркос томе, издало наредбу за санацију депоније, односно обустављање потраге за посмртним остацима Срба. Међу документима који су у посједу „Гласа Српске“ је и допис МУП-а Српске из септембра 1998. године у коме је свједочење љекара Наде Лазић из Приједора која је изјавила да јој је један Бошњак из ФБиХ дао информације да су њени родитељи убијени на поменутој депонији, након што су у јуну 1992. године одведени из стана у Сарајеву.

Загреб Фото: РТРС

У Загребу идентификовани посмртни остаци 17 Срба

16. децембар 2016.

У Загребу су идентификовани посмртни остаци 17 особа српске националности. У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена је идентификација посмртних остатака 17 лица српске националности, страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Ријеч је о погинулима у периоду од 1991. до 1995. године на територији Хрватске. Посмртни остаци ексхумирани су у Задру, Шибенику, Книну, Кукуњевцима, Житнику и Грачацу, саопштила је Комисија за нестала лица Србије. Посмртни остаци су идентификовани методом анализе ДНК и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих, масовних и појединачних гробница на територији Хрватске, у периоду 2001. до 2016. године ексхумирани су

Источно Сарајево - Ратни дневник - промоција Фото: СРНА

У Источном Сарајеву промовисан „Ратни дневник Пале 1993-1995“ Јени Лигтенберг

15. децембар 2016.

Књига „Ратни дневник Пале 1993-1995“ Јени Лигтенберг, вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ, промовисана је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево. Ријеч је о дневнику Холанђанке, фармацеута по струци, која је ратне године провела помажући српском народу у околини Сарајева и на тај начин настојала да се супротстави пропаганди западних медија. „Ово је књига која говори о ратним годинама по дневнику једне изванредне жене. Она не само да је велики хуманиста већ, странкиња, која је могла да сагледа ситуацију из једног угла који је нама био необичан“, рекао је приређивач књиге Мирко Шошић. Он је указао на чињеницу да је Лигтенбергова као добровољац дошла на Пале да

Београд: Спомен плоча руских добровољаца Фото: СРНА

У Београду освештана спомен-плоча руским добровољцима

15. децембар 2016.

Викарни епископ патријарха српског Арсеније и старјешина Подворја Руске православне цркве у Србији, протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев служили су данас у руској цркви у Београду парастос и освештали спомен-плочу руским добровољцима погинулих у борбама на територији бивше Југославије 90-тих година. Парастосу су присуствовали и изасланик предсједника Републике Српске Млађен Цицовић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, изасланици предсједника Србије, представници амбасаде Руске Федерације, амбасадор Бјелорусије Владимир Чушев, и породице и удовице погинулих руских добровољаца. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да Срби морају више да цијене спремност братског и великог руског народа да стане уз њих када им је најтеже. Он је истакао

Спoмeничкo 'Х' зa свe oнe нe живe aутoрoву интeрпрeтaциjу пoсљeдњeг рaтa Foto: Ивo Чaгaљ/ПИXСEЛЛ

Мaнифeстaциja ужaсa: Oткрили спoмeник бojни чиjи су припaдници мучили српскe цивилe

15. децембар 2016.

Вeличaњe oсумњичeних зa рaтнe злoчинe, приписивaњe aнтифaшистичких aтрибутa искључивo судиoницимa пoсљeдњeг рaтa, рaсипaњe ‘чeтницимa’ и ‘вeликoсрпским хoрдaмa’ тe пjeвaњe хитa Maркa Пeркoвићa Tхoмпсoнa сaмo je диo рeпeртoaрa кojим je прoслaвљeнo oткривaњe спoмeникa испрeд сплитскe Лoрe „Ово слoвo Х мoжe смeтaти сaмo бoлeсницимa и нeприjaтeљимa нaшe држaвe jeр прeдстaвљa Хрвaтску, хeрoje и хрaбрoст кojу су искaзaли нaши рaтници’, рeкao je Злaткo Чипчић, прeдсjeдник Удругe вeтeрaнa 72. бojнe вojнe пoлициje, нa oткривaњу спoмeникa пoсвeћeнoг истoимeнoj пoстрojби прeд вojнoм бaзoм Лoрa у Сплиту. Риjeч je o лoкaциjи нa кojoj je дjeлoвao зaтвoрeнички лoгoр Лoрa, прaвнo пoзнaт кao ‘кoнaчиштe зa зaрoбљeникe’, a у кojeм je тиjeкoм дeвeдeсeтих вишe српских цивилa и рaтних зaрoбљeникa мучeнo,

Бесплатно читајте новине „Српско коло“

14. децембар 2016.

Мјесечно информативно гласило „Српско коло“, у издању Савеза Срба из региона, лист је који је, прије свега, посвећен свеобухватном праћењу живота и рада Срба из региона, њихових рођака који живе у Србији, али и широм свијета. Основни задатак листа Српско коло је да прати положај, актуелне проблеме и потребе Срба у свих осам Србији сусједних држава, и то не само као пуко хронолошко биљежење дешавања већ и активно утјецање на надлежне да рјешавају проблеме и потребе наших сународника. Лист такође чува и афирмише културу, традицију и обичаје Срба из региона и прати сва културна дешавања српске заједнице у сусједним земљама. Посебна пажња је усмјерена на очувању културе сјећања бројних српских

Бјеловац - парастос Фото: РТРС

Братунац: Парастос убијеним Србима из села Бјеловац (ФОТО)

14. децембар 2016.

У Цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас је служен парастос за 109 погинулих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге из Сребренице убиле на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свијеће за покој душа и положено цвијеће уз спомен-плочу на зиду бјеловачког храма са именима свих убијених, чиме су обиљежене 24 године од њиховог страдања. Цвијеће су положиле делегације Борачке и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Републике Српске, општина и општинских борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из регије Бирач. На данашњи дан прије

Европски суд за људска права у Стразбуру (фото: www.intermagazin.rs)

Бубић: Колективна тужба против Хрватске суду у Стразбуру

14. децембар 2016.

Правни тим из Бањалуке поднијеће до краја године Европском суду за људска права у Стразбуру колективну тужбу против Хрватске због вишегодишње опструкције у остваривању грађанских права избјеглих Срба у Хрватској, изјавио је Срни шеф овог тима Жељко Бубић. „Срби избјегли из Хрватске су на непримјерен начин избачени из Устава Хрватске, чиме им је укинута конститутивност, а самим тим аутоматски су им погажена и друга грађанска права која су имали у ранијем периоду“, истакао је Бубић. Он је рекао да ће се ова тужба управо базирати на чињеници да су избјегли Срби прије рата били конститутиван народ у Хрватској и да су избачени из Устава Хрватске. „Власт у Хрватској 1991. године

СИПА

Бивши припадник тзв. Армије БиХ ухапшен због злочина над Србима у Сарајеву

14. децембар 2016.

Припадници Агенције за истраге и заштиту /Сипа/БиХ ухапсили су на подручју Сарајева некадашњег припадника такозване Армије БиХ који је под истрагом због почињених ратних злочина над жртвама српске националности на подручју Сарајева током 1992. године. Хапшење је извршено по налогу тужиоца Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ које, у интересу истраге и наставка активности, у овом тренутку неће објавити идентитет осумњиченог. Осумњичени је под истрагом и оптужница га терети да је за вријеме рата у БиХ починио злочине над цивилима и старијим лицима српске националности који су остали да живе на подручју Сарајева под контролом такозване Армије БиХ. Сумња се да је заједно са њему познатим лицима, на подручју

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА