arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Глински пaрoх Слoбoдaн Дрaкулић и Mилкa Maђaрaц

Нeћe грoм у бaку Mилку

22. фебруар 2017.

Хрaбрa дeвeдeсeтoгoдишњaкињa из зaсeoкa Вeликoг Грaдцa нa Бaниjи живи усaмљeничким живoтoм: Дрски рaзбojници нису сe устручaвaли пљaчкaти усaмљeнe стaрцe усрeд биjeлa дaнa. Kaд гoд би нaишли, Mилкa Maђaрaц би их дoчeкaлa нa прaгу, викaлa и приjeтилa им. Зaчудo, нису je дирaли Кад зaпaдну сњeгoви или сe рaзлиjу прoљeтнe и jeсeнскe кишe, дo oсaмљeнe кућe врeмeшнe Mилкe Maђaрaц, нa крajу зaсeoкa Maђaрци кojи припaдa Вeликoм Грaдцу нa Бaниjи, нeмoгућe je дoћи. Oд скрeтaњa сa глaвнe цeстe, дo њeнe кућe имa нeкoликo килoмeтaрa, a нa сaмoм скрeтaњу, oгрoмнa хрпa шљункa кojу je joш љeтoс истoвaрилo предузeћe зa цeстe, чeкa дa je путeм вaљдa рaзбaцa oвa дeвeдeсeтoгoдишњa стaрицa, jeр сe рaдницимa, кojи су

Кадa би се на вратима појавили наоружани људи у маскирним униформама, била је чиста лудост одупријети им се

21. фебруар 2017.

У Силвани Менђушић добили смо једног од најзанимљивијих аутора хрватског филма и телевизије Прошлог понедељка на првом програму ХРТ-а у елитном термину око пола девет увече осванула је емисија какву наша телевизија иначе избјегава емитовати. У њој се говорило о насилном отимању војних станова у Сплиту 1992. и 1993., које је однијело више жртава него читава борба за тај град у Домовинском рату. У том раздобљу више од двије хиљаде станова промијенило је власнике, неки су били празни, а многи од станара који су се тамо још налазили истјерани су. Сплит је посебно био зона високог ризика јер се тамо налазила трећина војних станова у читавој Хрватској. Методе се нису

Милутин Мишић Фото: РТРС

Мишић: Посмртни остаци сарајевских Срба скривени на више локација

21. фебруар 2017.

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић изјавио је да се трага за још 250 несталих сарајевских Срба и да је номиновано неколико локација које би могле скривати њихове посмртне остатке. Мишић је рекао да постоје информације да су солитер Босмал и џамија у сарајевском насељу Отока изграђени на српским костима и да је мала вјероватноћа да ће се до њих икада доћи. Он је навео да Тужилаштво БиХ већ три и по године не одговара на захтјев за покретање истраге којом би било утврђено одакле су доспјеле српске кости пронађене у сарајевском насељу Алипашино поље, у земљи која је на обалу Миљацке довезена са другог локалитета.

Недељко Митровић Фото: РТРС

Митровић: Злочини муџахедина тежи од злочина у Сребреници

20. фебруар 2017.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да су злочини које су починили муџахедини над српским војницима и заробљеницима на Озрену по начину извршења тежи од оних који се приписују Србима у Сребреници. „Злочини почињени над Србима на Озрену имају све елементе геноцида, али нажалост, налогодавци и непосредни извршиоци нису одговарали за те злочине“, рекао је Митровић Срни. Он је навео да је на Озрену измјештено 11 масовних српских гробница са око 140 тијела, од чега је најкарактеристичнији случај из Гостовића гдје су 53 српска борца масакрирали муџахедини, од чега је 12 тијела пронађено и идентификовано. Митровић је рекао да је на Озрену заробљено

Реконструкција експлозије у Тузли на полигону у Никинцима Новак Ђукић

Нови докази: Генерал Ђукић није одговоран

20. фебруар 2017.

Милорад Ивошевић, адвокат некадашњег официра Војске РС: Од Суда Босне и Херцеговине тражиће се обнова поступка Имамо доказе о томе да до трагедије на Тузланској капији није могло доћи испаљивањем артиљеријске гранате од 130 мм. Нове чињенице су утврђене вештачењима стручњака из бивше Југославије, као и с простора земаља НАТО-а. Ово је, за „Новости“, рекао Милорад Ивошевић, адвокат генерала Новака Ђукића, објашњавајући да ће у понедељак у Бањалуци, тачно у подне, на конференцији за новинаре представити све нове доказе. Ђукићева одбрана доставиће захтев Суду Босне и Херцеговине за обнову поступка у случају „Тузланска капија“. – Захтев суду засновали смо на релевантним доказима који су недвосмислени и очити. Надамо се да

Парастос Фото: РТРС

Мали Зејтинлик- Помен на српске хероје (ВИДЕО)

19. фебруар 2017.

Снијег на Романији ни ове године, на Васкршње задушнице, није спријечио чланове породица, пријатеље и саборце да одају пошту на војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик у Сокоцу. Тамо је смирај нашло скоро хиљаду јунака Одбрамбено-отаџбинског рата. Брат до брата, отац уз сина, рођаци, пријатељи, саборци – на мјесту вјечне страже хиљаду српских бораца сарајевско-романијске регије и данас достојанство, част, бол. Брат погинулог борца Радојица Трифковић каже да му је овдје сахрањен брат, као и посмртни остаци 29 убијених мјештана Чемерна. Он подсјећа да су муслиманске снаге 10. јуна 1992. године напале село Чемерно и извршиле покољ 29 мјештана, а да за тај злочин још нико није одговарао. Милена Кртолина, мајка погинулог борца, у рату је изгубила двоје дјеце, а остала

Нихад Бојаџић (фото: www.poskok.info)

Осуђен на 15 година због ратног злочина а слободно шета Сарајевом

18. фебруар 2017.

У БиХ се поједни осуђеници за ратне злочине и након правоснажне другостепене пресуде и даље слободно крећу. То потврђује случај Нихада Бојаџића. Вијеће Суда БиХ потврдило је Нихаду Бојаџићу, ратном замјенику команданта јединице “ Зулфикар“ тзв. Армије БиХ, казну од петнаест година затвора коју му је у првостепеној пресуди изрекао Суд БиХ 2015. године. У већини случајева, када је особа осуђена на само пет година и један дан, мора одмах на издржавање казне, међутим, у случају Бојаџића, који је осуђен због тешког ратног злочина, то не вриједи. Упркос таквој пресуди, Бојаџић се и даље слободно шета Сарајевом, тврди Вечерењи лист. Поједини припадници тзв. Армије БиХ који су осуђени за ратни

Божица Рајилић Фото: РТРС

Живковић-Рајилић поново изабрана за предсједника Удружења жена жртава рата Републике Српске

18. фебруар 2017.

Божица Живковић-Рајилић поново је данас изабрана за предсједника Удружења жена жртава рата Републике Српске, изјавила је Надежда Јанковић, која је на челу Скупштине Удружења. На сједници Скупштине Удружења која је одржана данас у Бањалуци, Рајилићева је добила једногласну подршку, док је за потпредсједника изабрана Слободанка Младић. Рајилићева је рекла новинарима да ће приоритет у раду Удружења бити законско регулисање статуса жена жртава рата како би могле да оставаре одређена права. „Сада имамо подршку појединаца – представника институција, али наш статус није регулисан законски. То је за нас најважније питање, као и да добијемо средства за рад Удружења“, каже Рајилићева. Она је навела да је приједлог законског регулисања статуса жена жртава

У Амбасади Србије у Москви приказан је документарни филм Милета Савића "Споменко на вјечној стражи" који је посвећен Споменку Гостићу, најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске.

У Москви приказан филм „Споменко на вјечној стражи“

18. фебруар 2017.

У Амбасади Србије у Москви приказан је документарни филм Милета Савића „Споменко на вјечној стражи“ који је посвећен Споменку Гостићу, најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске. Амбасадор Србије Славенко Терзић истакао је да овај филм не говори само о судбини дјечака Споменка Гостића, него и српског народа у Републици Српској и БиХ, али и на цијелом бившем југословенском простору. „Ова прича опомиње да је рат највеће зло и да мир нема алтернативу, али и да не смемо никада заборавити борце, нарочито младе, који су положили живот за слободу српског народа у БиХ и Републици Српској“, рекао је Терзић синоћ у обраћању присутнима. Шеф Представништва Републике Српске у Москви Душко Перовић

Руски амбасадор: Горбачов спречио бомбардовање Загреба

17. фебруар 2017.

Руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов написао је за загребачки „Јутарњи лист” да је захваљујући совјетским оперативцима и обраћању Горбачова руководству Југославије спречен напад ЈНА на Загреб 1991. ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ”Уз помоћ дезертера из ЈНА и из прислушкиване комуникације Штаба Врховне команде у Београду хрватско руководство на време је сазнало за напад који се спрема на Загреб и велика индустријска постројења у Хрватској”, написао је за загребачки ”Јутарњи лист” руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов поводом 25. годишњице руског признања Хрватске.  Азимов каже да су САД и Запад заузели нефлексибилни став и подржавали целовитост Југославије и да се зато хрватско вођство обратило Москви. ”Захваљујући између осталог и

Азра Башић

Продић: Азра ме штриком као цуку водала по поду и ударала

17. фебруар 2017.

На почетку суђења Азри Башић за ратне злочине над Србима у Дервенти, свједоци Тужилаштва БиХ испричали су како их је у априлу 1992. године у Дервенти тукла особа чије је име Азра, заједно са другим војницима. Чедо Продић је 26. априла 1992. године са комшијама из насеља Чардак, општина Дервента, заробљен и одведен у Дом ЈНА у којем су се, како је навео, налазили припадници различитих војски – Територијалне одбране /ТО/, Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Хрватских оружаних снага /ХОС/. У Дом ЈНА су спроведени са рукама изнад главе и постројени поред зида. Ту је затекао неколико комшија. „Затим је почело ударање и мучење. Југословенске паре смо морали да једемо.

Бивши српски логораш Петар Мојић

Петар Мојић: Још по ноћи стајем уз зид, као у затвору

17. фебруар 2017.

Петар се посебно сјећа Максе Гајића из Лончара, свог ујака, и каже да је својим очима гледао када су га заклали. „Забили су му нож у врат. Изашао му је на другу страну – то је наредио Перан Винцетић…“ Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ Бивши српски логораш Петар Мојић, који је деведесетих година прошлог вијека као двадесетогодишњак три мјесеца провео у хрватском затвору у школи у Доњој Махали, општина Орашје, каже да је „психички и физички уништен“, те да и данас има ноћне море. „Често по ноћи скачем и стојим уз зид, као што сам морао у затвору, без обзира на болове од ломљења кичме, ребара… Осјећам бол на сваку промјену времена,

Азра Башић Фото: СРНА

Почело суђење „Крвавој Азри“ за злочине над Србима у Дервенти

17. фебруар 2017.

Пред Судом БиХ почело је суђење Азри Башић за ратне злочине над Србима, које је 1992.године починила у Дервенти. Тужилаштво БиХ 16.децембра подигло је оптужницу, којом се Башићева терети да је, у својству припаднице ХВО-а на подручју Дервенте, поступала противно одредбама женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата. Башићева се терети да је 1992. године починила ратни злочин над жртвама српске националности са подручја Дервенте и околине, који су били затворени у Дому ЈНА у овом граду. Према наводима оптужнице, Башићева је ножем, на изузетно свиреп начин, усмртила цивила, мушкарца српске националности, који је лежао на поду након што је тешко претучен и злостављан. Оптужена се терети да је

Споменко Гостић Фото: РТРС

Данас у Москви пројекција филма о Споменку Гостићу

17. фебруар 2017.

У Амбасади Србије у Москви данас би премијерно требало да буде приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, који је посвећен Споменку Гостићу, најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске. Аутор филма Миле Савић рекао је Срни да ће ово бити прво приказивање филма о Споменку у Русији, а поводом Дана бораца Војске Републике Српске. „Срећан сам што ће филм бити приказан у Москви, јер херојство нашег Споменка, његова љубав према српском народу и жеља за слободом, као универзалним правом свих народа, не смију бити заборављени. Веома је важно да се за Споменково херојство чује и ван граница Републике Српске, а поготово у братској Русији“, истакао је Савић. Он је подсјетио

Испред Дома Народне скупштине налази се "српски зид плача"

Уништени панои са именима страдалих са КиМ: Од зида плача до зида срама

16. фебруар 2017.

Испред Народне скупштине од јуна 2015.стоје панои са фотографијама и именима више од 2.500 жртава трагично настрадалих деведесетих година на подручју Косова и Метохиј Од јула 2015. године, на платоу испред Дома Народне скупштине налази се „српски зид плача“ – панои са фотографијама и именима више од 2.500 цивилних жртава, војника и полицајаца који су трагично настрадали деведесетих година на подручју Косова и Метохије. Овај подсетник на невине жртве због немара је постао зид срама.  Пластични и везени банери су услед атмосферских утицаја постали крти. Ветар је већину поцепао. Комади покидане тканине су се замрсили око металне ограде. Поједине пароле леже на плочнику. Из Удружења породица киднапованих и убијених са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА