arrow up
Јунге велт

И даље траје лаж о српској кривици за сукобе

„Јунге велт“ упозорава да се још увијек његују стереотипи према којима су само Срби криви за распад Југославије и рат у БиХ, те да се „османска епоха релативизује, док се вријеме Краљевине и социјалистичке Југославије – сатанизује“. Прије 25 година представници муслимана и Хрвата, по наредби Запада, а против једногласне воље Срба, прогласили су независност тадашње БиХ. Тада је почео грађански рат, истиче дугогодишњи познавалац прилика у екс-Југославији Герд Шуман. Он указује на то да у рату „прва умире истина“, па је тако било и у случају БиХ, као и да је инсценирању рата претходило „уклањање истине“, тако што су сва позитивна искуства претходних деценија лажима претварана у своју супротност.

Парастос Сави Бјелановићу, српском лидеру Далмације друге половине XIX вијека

КИСТАЊЕ – У селу Ђеврске које се налазе у саставу општине Кистање, одржан је парастос некадашњем вођи далматинских Срба Сави Бјелановићу који се својим политичким радом у другој половини 19. вијека залагао за права Срба у Далмацији, али и народно описмењавање.  Парастос за упокојене служио је свештеник Епархије далматинске Ђорђе Веселиновић у присуству педесетак окупљених мјештана, поштоваоца лика и дјела Саве Бјелановића. Сава Бјелановић рођен је у далматинском селу Ђеврске 1850. године. Био је оснивач Српске народне странке у Приморју, али и оснивач и уредник Српског листа и Српског гласа. У својој политичкој борби борио се за права Срба, али и Хрвата, а његови земљаци и поштоваоци његовог лика и дјела

Посјета женама логорашима - 8. мартФото: СРНА

„Свака посјета потврђује да жене-логораши нису заборављене“

Представници Удружења логораша регије Посавина данас су поводом 8. марта – Међународног дана жена, посјетили 11 жена-логораша, које су чланови овог удружења и уручили им цвијеће и новчани поклон. Предсједник Удружења логораша Модрича Владо Драгојловић, који је и координатор Регионалног удружења логораша Посавина, рекао је да су жене-логораши из Модриче, Вукосавља и Шамца свједочиле у предметима ратних злочина силовања, почињених у логорима за Србе у Оџаку 1992. године. Драгојловић је рекао да у Регионалном удружењу логораша Посавина, које чине удружења у Модричи, Шамцу, Броду и Вукосављу, има више од 200 жена-логораша над којима су током протеклог рата на простору тадашњег Босанског Брода, Оџака, Модриче и Шамца почињени ратни злочини. Цвијеће

Хрватска уручила Србији протест због споменика Тепићу

Хрватска је Србији упутила „оштар“ усмени протест поводом закључка Владе Србије о подизању спменика народном хероју Милану Тепићу, саопштио је данас потпредседник владе и шеф српске дипломатије Ивица Дачић Хрватска је Србији упутила „оштар“ усмени протест поводом закључка Владе Србије о подизању спменика народном хероју Милану Тепићу, саопштио је данас потпредседник владе и шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Дачић је новинарима рекао да је усмени протест уручен амбасадорки Србије у Загребу Мири Николић, која је јутро позвана да хитно дође у хрватско Министарство спољних и европских послова. Дачић је објаснио да је протест амбасадорки Николић уручен са образложењем да је за Хрвартску неприхватљиво подизање споменика човеку који је самоубилачком акцијом

Полиција Црне Горе (Фото: rtcg.me)

Насиље хрватског правосуђа

Медији у Србији и Црној Гори објавили су недавно кратку вест да је црногорска полиција изручила Хрватској Миодрага Јовића (48) из Глине, за којим је расписана потерница НЦБ Интерпол Загреб Медији у Србији и Црној Гори објавили су недавно кратку вест да је црногорска полиција изручила Хрватској Миодрага Јовића (48) из Глине, за којим је расписана потерница НЦБ Интерпол Загреб, по којој је и ухапшен 29. новембра прошле године у Тивту. Потражује се ради привођења на издржавање казне затвора у трајању од 15 година, која му је изречена због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва. Након хапшења, судија за истрагу Вишег суда у Подгорици је за Јовића одредио екстрадициони

Милан Тепић

Вулин о Тепићу: Нама „Олуја“ злочин, вама херојски чин…

Београд — Споменик Милану Тепићу биће подигнут недалеко од локације где му се у Београду налази биста, наводи министар за рад Александар Вулин. Осим тога, Вулин је поручио представницима Хрватске да се уздрже од покушаја да наметну Србији своју истину. Вулин је, одговарајући на питања новинара, рекао да није потребно нити објашњење, нити образложење зашто се народном хероју подиже споменик и да је он, као и војници који су били с њим, својим делом заслужио сећање српског народа. На констатацију да из Хрватске стижу негодовања на одлуку да се Тепићу подигне споменик, Вулин је одговорио да од те државе очекујемо да прихвати да Србија другачије посматра последње историјске догађаје, да

Милутин Мишић

Мишић: Приоритет – ексхумације српских масовних гробница

Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић рекао је Срни да ће приоритет у његовом раду у наредних осам мјесеци на овој функцији бити да деблокира процес тражења несталих Срба у БиХ, односно застој у ексхумацијама српских масовних гробница, те да буду сачињени приоритети и редослијед. Мишић, који је 1. марта од Амора Машовића преузео функцију предсједавајућег Колегијума директора Института за нестала лица БиХ, упозорио је да Тужилаштво БиХ не одговара на захтјеве за ексхумацијама српских масовних гробница јер не процесуира ни ратне злочине почињене над Србима. „Приоритети су ексхумације српских масовних гробница на по два локалитета на Озрену и Сарајеву, те на локалитетима у Оџаку, Источном

Смиља Бајчетић, посљедња Српкиња у Доњој Плешини: Херцеговка која се није одрекла очевине и косовског завјета!

“Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек` се прилијепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.” Псалам 136. Давидов 15. јуна 1999.г. био је уторак; све утихнуло, ни врапца да зашушка у љесковим гранама испред камене косовске куће. Небо се намрешкало бјеличастим заром од облачја, баш ко да се заклања пред њеним очима. Зазиру небеса, земаљског безакоња се крију. Смиља устала зарана, обавила све по кући, попила и кафу. Но мучи је тај мук. Зна она да је рат на Косову, откуд сад толика тишина. У даљини ни гласа да се одзове. Наумила је свакако отићи до

Фото: Срна

Српска мајка храброст: Поред хумки синова, сахрањена Милева Жупић

У селу Густовара код Мркоњић Града јуче је поред хумки синова сахрањена Милева Жупић, мајка три погинула борца Војске Републике Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је данас сахрањена жена херој која се свих ових година држала достојанствено. „Била је свјесна жртве, трагедије која се догодила, али је била свјесна и дјела, то јест онога зашто су њени синови погинули, за српски народ и Републику. Живјела је скромно, није имала никаквих захтјева, па и то показује њену величину“, истакао је Савановић. Он је у изјави новинарима исказао захвалност Милеви Жупић и пожелио јој миран починак и вјечну славу. Изасланик предсједника Републике Српске Миладин

© YT/Nedeljnik Vreme

За (глумити) четнике неспремни

Страх. У Хрватској је свако ко не мисли као Јуре, Бобан и Фрањо одмах четник. Зашто би онда неки пристојан Хрват — а таквих је, истински верујемо, доста — искушавао срећу да га сваког понедељка (јер ударне серије иду викендом) неко препозна на улици и хитне у зрак? Не треба му такав луксуз. Kолико год се ветерани домовинског рата у Хрватској, тамошњи јавни сервис и десничарске организације трудили да фалсификују деведесете и нараштајима представе своје „часне бојовнике“, вест да нико од хрватских глумаца неће да глуми српске снаге, односно „четнике“ — може филм и серију „Генерал“ којом перу симбола операције „Олуја“ Анту Готовину, учинити сурово реалним. Нема Срба у Хрватској, а нема их ни у филму и серији. Дакле, Хрватска је етнички чиста.

У Грeђaнимa сe тeшкo живи – Стojaн Скoпљaк, Mићo Чaлић и Слaвкo Jaгличић Фото: Joвицa Дрoбњaк

Kaд je дивљaч зaштићeниja oд људи

У Грeђaнимa сe oдвajкaдa живjeлo oд пoљoприврeдe, aли пoљa сaдa пустoшe дивљe свињe из oближњeг лoвиштa. ‘Приje три гoдинe приjaвиo сaм штeту кoja ми je пoчињeнa нa усjeвимa пшeницe. Нaкoн нeкoликo мjeсeци пoнудили су ми 180 кунa oдштeтe. Ma зaмислитe! Истjeрao сaм их из двoриштa, a пaрe нисaм узeo’, кaжe Mићo Чaлић У сeлу Грeђaнимa, у стaрoгрaдишкoj oпштини, дaнaс je свeгa 118 oд прeдрaтних 530 стaнoвникa. У тoм изрaзитo пoљoприврeднoм крajу нeкaдa сe држaлo чaк хиљaду крaвa, a сaдa су oстaлe сaмo чeтири. Ни кoњa вишe нeмa, прeмдa je приje рaтa у тoм диjeлу Лoњскoгa пoљa гaлoпирaлo нa стoтинe њих. У Грeђaнимa живи свeгa дeсeтaк oсoбa млaђих oд 40 гoдинa,

Протеривање Срба из Хрватске у "Олуји"

Наш одговор на „Домовински рат“

Књига „Срби и распад Југославије“ разјашњава догађаје уочи и након распада СФРЈ и објективно осветљава улогу свих народа Ново светло на догађаје уочи распада СФРЈ и ратове деведесетих година баца недавно објављена књига „Срби и пропаст Југославије“. Према речима једног од аутора, социолога проф. др Зорана Аврамовића, овај приручник посебно је важан у контексту упорног настојања да се Срби ставе на оптуженичку клупу и да се сва кривица пребаци на српски народ. Публикација је специфична и по томе што су аутори из различитих дисциплина – историчари, филозофи, социолози, правници, војни стручњаци и медиолози. Сваки је из свог угла анализирао улогу Срба у ратним догађајима, као и однос према југословенском питању.

После 26 година: Уз војне почасти сахрањен српски добровољац

Уз војне почасти и километарску поворку родбине, пријатеља, житеља Мердара у недељу је на гробљу у Мердару сахрањен Жарко Милачић (23), који је као добровољац погинуо 1991. године Уз војне почасти и километарску поворку родбине, пријатеља, житеља Мердара у недељу је на гробљу у Мердару сахрањен Жарко Милачић (23), који је као добровољац погинуо 1991. године на ратишту у Хрватској. Његови посмртни остаци су допремљени породици после 26 година. – Иако нам је тешко што се заувек опраштамо од Жарка, драго нам је што ће коначно пронаћи мир у свом Мердару, одакле је добровољно отишао да брани српство и српску нејач у Хрватској – рекао је отац настрадалог Жарка, Братимир

Милева ЖупићФото: РТРС

Данас сахрана Милеве Жупић

Сахрана Милеве Жупић, мајке три погинула борца Војске Републике Српске биће данас у 14 часова на мјесном гробљу Густоваре поред Мркоњић Града. Милева је умрла након краће болести у 81 .години. Браћа Жељко, Живко и Стеван Жупић погинули су 10 октобра 1995. године приликом окупације Мркоњић Града. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића … Премијера документарног филма “Дјеца“ – аутора Дениса Бојића Филм „Дјеца“ уторак у Европском парламенту | Јадовно 1941. Документарни филм „Дјеца“ приказан у Београду: Доста су други … Приказивање филма „Дјеца“ на отварању манифестације … Филм „Дјеца“ приказан у Линцу и Бечу (ВИДЕО) | Јадовно 1941.

У Спомен-соби погинулим борцима Војске Републике Српске у Власеници данас су обиљежене 24 године од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, у рејону Церске на подручју ове општине.У цркви Светих апостола Петра и Павла у Власеници служен је парастос за погинуле борце, а затим је положено цвијеће на Војничком гробљу.

Обиљежене 24 године од страдања дервентских бораца

У Спомен-соби погинулим борцима Војске Републике Српске у Власеници данас су обиљежене 24 године од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, у рејону Церске на подручју ове општине. У цркви Светих апостола Петра и Павла у Власеници служен је парастос за погинуле борце, а затим је положено цвијеће на Војничком гробљу. Обиљежавању 24. годишњице присуствовали су чланови породица погинулих бораца, представници борачких организација и локалних власти општина Дервента и Власеница. Начелник општине Дервента Милорад Симић рекао је да је један батаљон из Дервенте прије 24 године дошао у Власеницу и заволио је. „Велика је ствар бити овдје и споменути јунаке који су живот дали за Републику

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.