Отаџбински рат Архиве - Страница 189 од 503 - Јадовно 1941.

Никола, Јагода и Дарко прослављају са комшијама Дајанин рођендан / Фото Д. Дозет

Jагоду и Дарка љубав вратила у родни крај

6. јул 2017.

Захваљујући повратничкој породици Веселиновић дечја граја одјекује далматинским брдима. Имају двоје деце, Николу и Дајану, много посла на сеоском газдинству, али се нису покајали због повратка Захваљујући Веселиновићима, Јагоди и Дарку, и њиховој животној причи, дечја граја поново одјекује далматинским брдима. Као у неком филму: вратили су се из туђине, он због носталгије према родном крају, а Јагода због љубави према Дарку. Осмелили су се да, далеко од градске вреве, оснују породицу у Голубићу код Книна, отворе излетиште и оформе велико сеоско газдинство. Али прича о Веселиновићима није филм, већ стваран живот препун изазова, суза и зноја, пољубаца и загрљаја. Као и већина њихових земљака, огњишта у Голубићу и суседном

Геноцид о коме се дуго ћутало!

6. јул 2017.

Припадници дивизиjе „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика jула 1944. године Dр Гоjко Гоjковић, Велика Представници Невладине организациjе „Клуб Велика“ званично су предали Влади Црне Горе инициjативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. jула 1944. где су, како тврде, зликовци клали неjач, старце, жене и децу коjа су бацана у ваздух и дочекивана на баjонете и коjоj су сечене ноге испод колена… – Будући да нацистички геноцид у Велици 28. jула 1944. године превазилази локалне оквире и опомиње, захтевамо да Влада Црне Горе формира државну комисиjу, у коjоj би били и квалификовани Величани, са задатком да се утврди тачан

У мом Голубићу сунце другачије греје

6. јул 2017.

Мирослав Веселиновић (46), најпознатији повратник у северној Далмацији. Бивши полицајац се пре осам година вратио из Србије и сада гаји око 300 грла стоке Сваке ноћи од, за српски живаљ у Хрватској најстрашнијег августа 1995, Мирослав Веселиновић (46) сањао је своје огњиште у Голубићу. Онда је, пре осам година, преломио, спаковао кофере, оставио посао и породицу у Инђији и вратио се у родно село надомак Обровца. – Да ли ми је било тешко? Тешко је било будити се свако јутро. Када сам дошао, четири дана сам седео на сунцу, само да ме огреје. То можда нећете разумети, другачије сунце греје, оно је ближе, топлије, као да те милује, а војвођанско

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас је обиљежено 25 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.

Обиљежено 25 година од страдања 14 Срба у Загонима

5. јул 2017.

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас је обиљежено 25 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице. Поред преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и почињени масакр у Загонима. За тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године.

Служен парастос за 24 убијених Срба из Крњића

5. јул 2017.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године. Цвијеће уз спомен-обиљежје постављено на црквеном зиду положиле су делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Удружења ветерана из Сребренице. Као и у другим српским селима ове општине злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из Сребренице и околних села. Представници Борачке организације и сродници убијених Срба из овог села још

Обиљежено страдање Срба у Крњићима (Фото: СРНА)

Данас парастос убијеним Србима из Крњића

5. јул 2017.

У сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24 српских цивила и војника које су припадници муслиманских снага из Сребренице убиле 5. јула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова Цркви Светог Пророка Илије у Крњићима. Чланови породица настрадалих и делегације општине, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулух бораца и несталих цивила из Сребренице положиће цвијеће уз споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли својим настрадалим сродницима и комшијама у порти овдашње цркве. Тиме ће бити одата дужна почаст настрадалима и обиљежено 25 година од свирепог убиства невиних становника овог српског селa. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих

„Српски зид плача-Сребреница“ 11. јула испред Скупштине Србије

4. јул 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији најавило је да ће 11. јула испред Скупштине Србије поставити „Српски зид плача“ са фотографијама убијених сребреничких Срба и позвало удружења породица из Републике Српске да доставе фотографије српских жртава. „Молимо удружења породица жртава из Републике Српске да нам доставе слике Срба убијених у Братунцу, Кравицама и Сребреници, како бисмо урадили `Српски зид плача-Сребреница`“, саопштено је из тог Удружења. Они наводе да би тако на једном мјесту истог дана, могле заједно да тугују муслиманске и српске мајке из Сребренице. У саопштењу се додаје да су једино породице убијених муслимана дочекале правду, „док, нажалост, правде за српске жртве из Сребренице у БиХ

У Дервенти је данас обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату у коме је погинуло 608 српских бораца са овог подручја, а око 2.000 је рањено

Дервента: Обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату

4. јул 2017.

У Дервенти је данас обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату у коме је погинуло 608 српских бораца са овог подручја, а око 2.000 је рањено. Начелник општине Дервента Милорад Симић изјавио је да се овај дан обиљежава достојанствено и свечано јер је 4. јули датум када су српске јединице ослободиле административно сједиште општине Дервента. „Tужно је вријеме било 1992. године, када су сви Срби, готово половина становништва, морали отићи из града, а они који су остали били су заточени, мучени, убијани“, рекао је Симић новинарима. Он каже да је, према неким евиденцијама, било 13.500 порушених стамбених јединица, али да су након 25 година видљиве знатне промјене. „Имамо стабилан буџет,

„Најстарија ратна жртва је Српкиња која је имала 106 година“

4. јул 2017.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је најстарија жртва српска старица Боја Кењало, коју су у 106. години у концентрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића. „Надајмо се да ће Гинис у догледно време објавити најстарије жртве ратова који су вођени у Европи, а можда и у свету, током двадесетог века. Ми Срби верујемо да је то наша покојница, коју су током рата у БиХ у концетрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића“, рекао је Иванишевић. Он је навео да је старица Боја Кењало из села Рачићи, општина Бихаћ, рођена 1888. године, а убијена је

Нови Град: Сјећање на страдале борце

3. јул 2017.

Представници општине Нови Град, општинске Борачке организације и Комисије за његовање традиције ослободилачких ратова у овој општини положили су данас у Доњем Водичеву код Новог Града вијенац и прислужили свијеће код спомен-обиљежја српским борцима погинулим у 20. вијеку. Предсједник Предсједништва Борачке организације Нови Град Мирко Мачак рекао је да, осим у Доњем Водичеву, заједничко спомен-обиљежје српским борцима погинулим у Првом свјетском рату, Другом свјетском рату и протеклом одбрамбено- отаџбинском рату постоји и у Радомировцу. „У Првом свјетском рату погинуло је 12 бораца из Водичева, у Другом свјетском рату 90 бораца и 374 цивила, а у протеклом рату 10 бораца. Кад се то сабере то је садашњи број становника Доњег Водичева“

Митровић: Претпоставка да посмртни остаци припадају Србима

3. јул 2017.

Предсједник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изјавио је данас Срни да је на локалитету Дрмаљево и мјесту Голубовићи у Великој Кладуши ексхумирано 10 посмртних остатака за које се претпоставља да припадају Србима страдалим у протеклом рату. „Ријеч је о секундарним гробницама, а претпоставка је да су у њих измјештени посмртни остаци Срба који су били сахрањени у Босанском Петровцу“, рекао је Митровић. Он је навео да ће након обдукције бити познато више детаља. „Очекује се наредба Тужилаштва БиХ за обдукцију пронађених посмртних остатака, коју ће извршити Завод за судску медицину Републике Српске“, додао је Митровић. Након ексхумације, која је била крајем јуна ове године,

Како и зашто убити часног генерала Новака Ђукиђа?

3. јул 2017.

“Боже, очисти ме од потајних гријеха и опрости ми гријехе других!” – (Псалам 58) Крвави Дан младости, 25.мај 1995. године у Тузли, ноћу, у 20 сати и 55 минута, познат као „Злочин на Тузланској капији“, означио је крај живота за 71 особу од 3–27 година старости и лакше или теже рањавање око 240 лица. Непозната експлозивна направа, коју су „стручњаци“ Унпрофора препознали као ТФ гранату ОФ-482 са тренутним (контактним) упаљачем, руске производње, наводно је била испаљена из топа 130 мм М-46 са удаљености веће од 17 километара, а ту гранату је испалио непостојећи артиљерац и непостојећи човјек, Арсић Момчило. Убрзо је, због командне одговорности и немогућности да се суди измишљеном лицу,

Генерал Ђукић: На „Тузланској капији“ догодио се терористички напад на цивиле

2. јул 2017.

Бивши начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал Новак Ђукић изјавио је да екпертиза догађаја на „Тузланској капији“ 25. маја 1995. године, када је погинула 71 особа, а рањено 240, указује на то да се тамо догодио терористички напад на цивиле. Ђукић је рекао да је на полигону у Никинцима, гдје је изграђена реплика „Тузланске капије“ извршен 31 опит, те да су ти налази достављени на 15 адреса у Србији, Суду БиХ, као и главном хашком тужиоцу Сержу Брамерцу. – Сви огледи и дејства пројектила снимана су најбржим камерама данашњице и не постоји проценат могућности да је топовска граната убила те људе. Велики број жртава са „Капије“, које искрено жалим, погођен

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа данас је у сребреничком српском селу Брежани обиљежено 25 година од страдања тог села и одата почаст убијеним сродницима, саборцима, комшијама и пријатељима. које су на данашњи дан 1992.године у њиховим кућама и двориштима побиле муслиманске снаге из Сребренице и околних села.

Обиљежено 25 година од страдања Срба у селу Брежани

30. јун 2017.

У сребреничком селу Брежани данас је служен парастос за 32 Срба које су прије 25 година убили муслимански војници из Сребренице и околних села. На споменик страдалим, који су након рата подигли преживјели мјештани Брежана, цвијеће су положиле делегације Скупштине општине Сребреница, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила ове општине. За овај злочин, као ни за остале злочине над Србима сребреничког краја, још нико није одговорао. Муслимански војници из Сребренице напали су Брежане у рану зору 30. јуна 1992. године и побили цивиле на њиховим огњиштима. Предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранислав Васиљевић рекао је да се у Брежанима

Бојан Весовић (1973-1992) страдање припадника ЈНА у концентрационом логору Лора у Сплиту

30. јун 2017.

Бојан Весовић (1973-1992) је српски страдалник и мученик који је зверски мучен и убијен од припадника хрватске војске у сплитском логору Лора 1992. године. Он је као младић у пролеће 1992. године из родног Крагујевца отишао у Приштину, на Косово и Метохију на редовно одслужење војног рока, а потом је пребачен у Босну и Херцеговину. Тамо у околини Купреса је заробљен од хрватских снага, а потом одведен у злогласни казамат за Србе „Лора“ у Далмацију. Преживели сведоци овог ужаса су сведочили после пред судом шта су хрватски војници урадили Бојану. Умро је у најтежим мукама, а локација његових посмртних остатака дуго није била позната. БИОГРАФИЈА Бојан Весовић, од оца Мирослава