Отаџбински рат Архиве - Страница 183 од 503 - Јадовно 1941.

Скандалозно спречавање одржавања Сабора у Морполачи

31. јул 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као скандалозно то што су удружења хрватских бранитеља и ове године спријечила да 1. августа буде одржан трећи Сабор Морполачана у селу Морполача у Хрватској, поводом обиљежавања сеоске славе – Светог Василија. Линта је рекао да су организатори морали да откажу скуп због безбједносних разлога јер су два бранитељска удружења посредством локалног медија „Задарски лист“ прије десетак дана ширила мржњу према Србима, истичући да Срби сваку своју славу претворе у величање четништва и великосрпства, те доводе пјеваче из Србије који певају о Крајини и четницима. „Постојала би опасност да и ове године буду угрожени животи српских повратника и њихових рођака и

Дачић позвао Загреб да не суфинансира Томпсонов наступ

31. јул 2017.

Београд — Министар спољних послова Србије Ивица Дачић позвао је хрватску владу да преиспита одлуку о суфинансирању наступа певача Марка Перковића Томпсона. „Најављено учешће хрватског певача Томпсона у обележавању Олује, који са собом носи јасни усташки предзнак, представља увреду и понижење за све српске жртве“, истакао је Дачић у изјави за Тањуг. Такав потез је, истиче Дачић, у супротности са јавно изреченом намером хрватског руководства за добросуседским односима са Србијом. Дачић због тога, како наводи, позива хрватску владу која суфинансира Томпсонов наступ да преиспита своју одлуку. „Та одлука нимало не иде у прилог добрим односима Србије и Хрватске, што је од кључног значаја за цео регион“, истакао је министар и

Календар геноцида: 31. јул. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

31. јул 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Садиловац. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у садиловачкоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби Православци. Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Брежуљак, код села Криваjа, удаљен 2 км од Раковице, Слуњ. Усташе су поклале неколико десетина

Исмаил Морина (у средини) изнад Косовске Митровице, март 2015., Фото ВериИнфо

Морина провоцирао Србе и на северу КИМ: Дрон заменио калашњиковим

31. јул 2017.

Албанац из Кукеша Исмаил Морина обрео се у марту 2015. на Косову и Метохији, где се сликао са симболима „велике Албаније“ и оружјем Неколико месеци након што је дрон са симболима „велике Албаније“ спустио на стадион у Београду и прекинуо утакмицу Србија – Албанија, што је изавало потрес у целом региону, Албанац из Кукеша Исмаил Морина, који је због пометње коју је изазвао у главном граду Србије за већину Албанаца постао „национални херој“, обрео се у марту 2015. на Косову и Метохији где су га дочекали навијачи „Балиста“ и „Торциде“. У албанским медијима Морина се тада хвалио да је, са симболима „велике Албаније“, слободно шетао и по северној Косовској Митровици,

Мркоњић Град , Бјелајце: Парастос Фото: СРНА

Мркоњић Град: Служен парастос за страдале борце из Бјелајца

30. јул 2017.

У Бјелајцу код Мркоњић Града јутрос је служен парастос за 26 погинулих српских бораца из тог мјеста, а парастосу је присуствовао и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Савановић је изјавио Срни да се данас одаје поштовање најбољим и најхрабријим који су страдали за Републику Српску. „Пошто наш живот почива на њиховој жртви, то нас обавезује да их се увијек сјетимо и да њихове породице не заборавимо, те да млађим генерација пренесемо у обавезу да знају историју и да знају да се слобода тешко и крвљу плаћала на овим просторима“, истакао је Савановић. Након парастоса, министар Савановић, представници општине, Борачке организације и породица погинулих су положили цвијеће

Парастос за највеће страдање ТрновљанаФото: РТРС

Данас сјећање на страдање српског становништва у Трнову

30. јул 2017.

У Трнову ће данас бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене – 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена. Потпредсједник Организације породица погинулих, заробљених и несталих лица Трнова Горан Тимотија изјавио је Срни да ће обиљежавање страдања српског становништва у Трнову почети парастосом

Помен за погинуле борце из Влатковића

29. јул 2017.

Парастосом и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје код цркве у кнежевској мјесној заједници Влатковићи данас је служен помен за 20 погинулих бораца Војске Републике Српске са тог подручја. Предсједник Општинске борачке организације Кнежево Ранко Вучић рекао је Срни да друштво не смије заборавити оне који су дали своје животе за Републицу Српску, српски народ и вјеру. „Није мртав онај ко је умро, већ онај ко је заборављен“, рекао је Вучић. Парастос је служио свештеник црквене парохије Имљани. Помену су присуствовали чланови породица погинулих бораца, мјештани, те представници републичке и општинске борачке организације, као и локалне власти. Са подручја општине Кнежево у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 275 бораца. „Имамо изгубљених 8.758 година

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочин у Ивановић јарку на Кордуну

29. јул 2017.

Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручjу Глине кренуо jе са своjим усташама на погром Срба у Воjнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су му на терену Миjо Жунац, ветеринар из Воjнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаjе у Крњаку и усташки повjереник опћине Крњак Драгутин Муић из Вукманића. Муић jе према

„Kомандант Наци“ oслобођен у Гњилану

28. јул 2017.

Љирим Јакупи као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији Основни суд у Гњилану ослободио је свих оптужби Љирима Јакупија, познатијег под ратним надимком „командант Наци“. Он је као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији. – Јакупи је ослобођен оптужби у вези са акцијама у Македонији од септембра до децембра 2004. године, када је група која је била под његовом командом напала полицију код Скопља и Тетова

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

28. јул 2017.

У бездану Делић jаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дjецу и старце, jош током jуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села. Само у jедном дану, 28. jула 1941. године усташе су похватале и побиле 92 српска сељака из села Мељиновца опћине Доњи Лапац. Њих су похватали код њихових кућа и одвели на губилиште недалеко Завоља гдjе су их побили из ватреног оружjа, поклали ножевима, а неке и живе, све бацили у Делић jаму – безданушу, недалеко Завоља. О том злочину усташа из села Боричевца и неких других сусjедних хрватских села над своjим комшиjама Србима испричао ми

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Стево Кљајић, Старо Село, Топуско

28. јул 2017.

Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?” Старо Село налази се на комуникацији Топуско-Велика Кладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље имало је 1941. године 200 домаћинстава и 1.600 становника. У сусједном засеоку Бијељевине живјели су Хрвати. До успоставе Независне Државе Хрватске 1941. године међу свим тим људима владали су добросусједски и пријатељски односи. Помагали су се, долазили једни другима на славе и Божић, кумили се па и родбински повезивали. Међутим, доласком усташа на власт, њима

Прослава злочина: Хрватска ће Дан победе обележити само у Книну

27. јул 2017.

За разлику од прошле и 2015. Дан победе у Книну ове године ће дефнитивно протећи без концерта хрватског кантаутора Марка Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво Хрватска се ових дана припрема за обележавање Дана победе и домовинске захвалности, те Дана бранитеља а поводом 22. годишњице од војно-полицијске акције Олуја, која ће ове године, чини се, бити нешто другачија у односу на претходне. Дан, који Хрватска обележава као Дан победе, у Србији се доживљава као дан жалости и комеморација због више од 220.000 прогнаних Срба и неколико хиљада убијених и несталих. Поједии медији шпекулишу ових дана да обележавању Дана побједе у Книну неће присуствовати ни председница Колинда Грабар Китаровић ни

Парастос Слободану СтојановићуФото: РТРС

Обиљежено 25 година од убиства дјечака Слободана Стојановића (ВИДЕО)

27. јул 2017.

Каменица код Зворника један је од симбола страдања Срба у протеклом рату. На православном гробљу у сусједној Дрињачи, парастосом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца обиљежено је 25 година од монструозног убиства једанестогодишњег дјечака Слободана Стојановића. Убили су га припадници тзв. Армије РБиХ у селу Доња Каменица. Једанаестогодишњи Слободан прије 25 година упутио се ка породичној кући у Каменици из које је са родитељима претходног дана избјегао пред нападом припадника тзв.Армије БиХ. Желио је да спаси пса. Међутим, упао је у руке злочинаца. Његово тијело пронађено је годину дана касније. – Прстићи у руку били исјечени, нос, уши. Да му је на стомаку направљен облик у виду крста, да је тупим

Ратни предсједник општине Коњиц осумњичен за ратне злочине

27. јул 2017.

Требињска полиција доставила је Тужилаштву БиХ извјештај о кривичном дјелу против Р.Х. који се сумњичи за ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човјечности. Како је саопштено из ПУ Требиње, осумњичени је у својству предсједника општине Коњиц кршио правила међународног хуманитарног права и одредбе Женевских конвенција на подручју Коњица, од априла 1992. до марта 1993. године. Према незавничним сазнањима, извјештај је достављен против Русмира Хаџихусеиновића, предсједника општине и ратног предсједништва Коњица. Требињска полиција је у првих шест мјесеци ове године Тужилаштву БиХ доставила шест извештаја за 11 почињених кривичних дјела против девет осумњичених на подручју Мостара, Коњица и Ливна. (Д.Ч. / Радио Требиње) Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Коњиц 1992.

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Милка Батало Топуско Вргинмост

27. јул 2017.

Поновно хапшење Срба било је 28. јула исте године. Након мучења у затвору у Топуском отпремили су их на Велебит и тамо побили. “Године 1941. имала сам 21 годину живота. Моје мјесто и опћина Топуско имало је двије трећине српског становништва и једну трећину хрватског. Одмах априла 1941. године појавиле су се усташе вођене Илијом Брешки, пекаром из Топуског. Већ 14. априла ухапсиле су усташе Србе: др. Бранка Вурдељу, лијечника, Богдана Будимира, кафеџију, Николу Шкара, пекара, Милу Лончара, трговца, Јову Воркапића, ресторатера, Станка Шкара, кафеџију, Стојана Јањанина, сељака и још петорицу Срба чијих се имена не могу сјетити. Након неколико дана проведених у затвору у Топуском, отпремљени су у Загреб,