fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Годишњица “крвавог Ускрса” на Плитвицама

Јуче се навршило 30 година од “крвавог Ускрса” на Плитвичким језерима, када су хрватске снаге напале крајишке Србе на том подрчју, па се тај догађај, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека.
Сника екрана – ЈуТјуб

Документационо-информациони центар “Веритас” у саопштењу подсјећа да су крајишки Срби 25. марта 1991. године организовали “митинг истине” на Плитвицама са захтјевом да Национални парк “Плитвичка језера” остане у саставу тадашње САО Крајине.

Два дана касније на улазима у национални парк на јарболима су постављене српске и југословенске заставе, да би 29. марта “мартићевци” из Книна заузели управне зграде Национаног парка “Плитвичка језера”.

“У раним јутарњим часовима 31. марта из Загреба је према Плитвицама, с неколико аутобуса, комбија и приватних возила, те једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца ради увођења уставноправног поретка на подручју Националног парка”, напомиње “Веритас”.

У саопштењу се додаје да је тада “у плитвичким хотелима било око 400 туриста, међу којима група хрватских специјалаца, који су се дан раније камуфлирали у туристе, са оружјем у коферима”.

“Срби су очекивали напад хрватских специјалаца, па су их на прилазима Плитвицама од Слуња сачекали у засједи и са барикадама од порушених стабала”, навео је “Веритас”.

У саопштењу се подсјећа да је, по снијегу до кољена, пушкарање започело ујутро између 6.00 и 7.00 часова, те да су бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успјели да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком.

Даљу ескалацију сукоба спријечила је ЈНА која се између супротстављених страна поставила као “тампон зона”.

На хрватској страни погинуо је “редарственик” Јосип Јовић (22) из Аржана код Макарске, док их је двадесетак рањено, а на српској страни погинуо је територијалац Рајко Вукадиновић (32) из Коренице, док их је 17 заробљено, који су због погибије “редарственика” крвнички пребијани све до њихове размјене 13. августа исте године.

Хрватска је погинулог Јовића прогласила за прву жртву “домовинског рата” и сваке године, на високом нивоу обиљежава годишњицу његове погибије, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута говорио и у својој књизи “Истина мора изаћи ван” записао да је обдукција показала да је Јовић погођен метком из “такозване пумпарице, јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, какве је имала хрватска полиција”.

Послије ове акције хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу, која се одржала до краја августа те године, када је, због немогућности функционисања усљед контроле од ЈНА, и расформирана. Контролу над Национаним парком “Плитвичка језера” преузеле су власти крајишких Срба и задржале је све до августа 1995. године.

Плитвички догађај се, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека, а назван је “крвави Ускрс” јер су тог дана православни вјерници славили празник Цвијети, а католици Ускрс.

“Веритас” је подсјетио да је претходно у Фебруару 1991. године Хрватска донијела одлуке о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању од СФРЈ, те да је потом и САО Крајина усвојила “Резолуцију о раздруживању од Хрватске”.

Половином марта исте године, ЈНА је тражила од Предсједништва СФРЈ да се у држави уведе ванредно стање, што, усљед противљења представника Хрватске, БиХ и Македоније, није урађено.

Извор: СРНА

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: