arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Парастос за највеће страдање ТрновљанаФото: РТРС

Данас сјећање на страдање српског становништва у Трнову

30. јул 2017.

У Трнову ће данас бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене – 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена. Потпредсједник Организације породица погинулих, заробљених и несталих лица Трнова Горан Тимотија изјавио је Срни да ће обиљежавање страдања српског становништва у Трнову почети парастосом

Помен за погинуле борце из Влатковића

29. јул 2017.

Парастосом и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје код цркве у кнежевској мјесној заједници Влатковићи данас је служен помен за 20 погинулих бораца Војске Републике Српске са тог подручја. Предсједник Општинске борачке организације Кнежево Ранко Вучић рекао је Срни да друштво не смије заборавити оне који су дали своје животе за Републицу Српску, српски народ и вјеру. “Није мртав онај ко је умро, већ онај ко је заборављен”, рекао је Вучић. Парастос је служио свештеник црквене парохије Имљани. Помену су присуствовали чланови породица погинулих бораца, мјештани, те представници републичке и општинске борачке организације, као и локалне власти. Са подручја општине Кнежево у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 275 бораца. “Имамо изгубљених 8.758 година

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочин у Ивановић јарку на Кордуну

29. јул 2017.

Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручjу Глине кренуо jе са своjим усташама на погром Срба у Воjнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су му на терену Миjо Жунац, ветеринар из Воjнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаjе у Крњаку и усташки повjереник опћине Крњак Драгутин Муић из Вукманића. Муић jе према

Терориста Љирим Јакупи

“Kомандант Наци” oслобођен у Гњилану

28. јул 2017.

Љирим Јакупи као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији Основни суд у Гњилану ослободио је свих оптужби Љирима Јакупија, познатијег под ратним надимком “командант Наци”. Он је као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији. – Јакупи је ослобођен оптужби у вези са акцијама у Македонији од септембра до децембра 2004. године, када је група која је била под његовом командом напала полицију код Скопља и Тетова

27.07.2013 - Садиловачка црква, Кордун

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

28. јул 2017.

У бездану Делић jаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дjецу и старце, jош током jуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села. Само у jедном дану, 28. jула 1941. године усташе су похватале и побиле 92 српска сељака из села Мељиновца опћине Доњи Лапац. Њих су похватали код њихових кућа и одвели на губилиште недалеко Завоља гдjе су их побили из ватреног оружjа, поклали ножевима, а неке и живе, све бацили у Делић jаму – безданушу, недалеко Завоља. О том злочину усташа из села Боричевца и неких других сусjедних хрватских села над своjим комшиjама Србима испричао ми

Serbian_family_1941.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Стево Кљајић, Старо Село, Топуско

28. јул 2017.

Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?” Старо Село налази се на комуникацији Топуско-Велика Кладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље имало је 1941. године 200 домаћинстава и 1.600 становника. У сусједном засеоку Бијељевине живјели су Хрвати. До успоставе Независне Државе Хрватске 1941. године међу свим тим људима владали су добросусједски и пријатељски односи. Помагали су се, долазили једни другима на славе и Божић, кумили се па и родбински повезивали. Међутим, доласком усташа на власт, њима

Фото Танјуг, З.Жестић

Прослава злочина: Хрватска ће Дан победе обележити само у Книну

27. јул 2017.

За разлику од прошле и 2015. Дан победе у Книну ове године ће дефнитивно протећи без концерта хрватског кантаутора Марка Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво Хрватска се ових дана припрема за обележавање Дана победе и домовинске захвалности, те Дана бранитеља а поводом 22. годишњице од војно-полицијске акције Олуја, која ће ове године, чини се, бити нешто другачија у односу на претходне. Дан, који Хрватска обележава као Дан победе, у Србији се доживљава као дан жалости и комеморација због више од 220.000 прогнаних Срба и неколико хиљада убијених и несталих. Поједии медији шпекулишу ових дана да обележавању Дана побједе у Книну неће присуствовати ни председница Колинда Грабар Китаровић ни

Парастос Слободану СтојановићуФото: РТРС

Обиљежено 25 година од убиства дјечака Слободана Стојановића (ВИДЕО)

27. јул 2017.

Каменица код Зворника један је од симбола страдања Срба у протеклом рату. На православном гробљу у сусједној Дрињачи, парастосом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца обиљежено је 25 година од монструозног убиства једанестогодишњег дјечака Слободана Стојановића. Убили су га припадници тзв. Армије РБиХ у селу Доња Каменица. Једанаестогодишњи Слободан прије 25 година упутио се ка породичној кући у Каменици из које је са родитељима претходног дана избјегао пред нападом припадника тзв.Армије БиХ. Желио је да спаси пса. Међутим, упао је у руке злочинаца. Његово тијело пронађено је годину дана касније. – Прстићи у руку били исјечени, нос, уши. Да му је на стомаку направљен облик у виду крста, да је тупим

Ратни предсједник општине Коњиц осумњичен за ратне злочине

27. јул 2017.

Требињска полиција доставила је Тужилаштву БиХ извјештај о кривичном дјелу против Р.Х. који се сумњичи за ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човјечности. Како је саопштено из ПУ Требиње, осумњичени је у својству предсједника општине Коњиц кршио правила међународног хуманитарног права и одредбе Женевских конвенција на подручју Коњица, од априла 1992. до марта 1993. године. Према незавничним сазнањима, извјештај је достављен против Русмира Хаџихусеиновића, предсједника општине и ратног предсједништва Коњица. Требињска полиција је у првих шест мјесеци ове године Тужилаштву БиХ доставила шест извештаја за 11 почињених кривичних дјела против девет осумњичених на подручју Мостара, Коњица и Ливна. (Д.Ч. / Радио Требиње) Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Коњиц 1992.

Парастос

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Милка Батало Топуско Вргинмост

27. јул 2017.

Поновно хапшење Срба било је 28. јула исте године. Након мучења у затвору у Топуском отпремили су их на Велебит и тамо побили. “Године 1941. имала сам 21 годину живота. Моје мјесто и опћина Топуско имало је двије трећине српског становништва и једну трећину хрватског. Одмах априла 1941. године појавиле су се усташе вођене Илијом Брешки, пекаром из Топуског. Већ 14. априла ухапсиле су усташе Србе: др. Бранка Вурдељу, лијечника, Богдана Будимира, кафеџију, Николу Шкара, пекара, Милу Лончара, трговца, Јову Воркапића, ресторатера, Станка Шкара, кафеџију, Стојана Јањанина, сељака и још петорицу Срба чијих се имена не могу сјетити. Након неколико дана проведених у затвору у Топуском, отпремљени су у Загреб,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

27. јул 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Топуско, котар Вргинмост. Усташе су 28. jула 1941. године похапсили преко 20 Срба из Топуског и одвели их на Велебит гдjе су побиjени. Бабић обала, код Топуског, масовно губилиште српских сељака, 28. jула 1941. године. Делић jама на Завољу изнад Бихаћа. Усташе су 28. jула 1941. године похватали и побили над Делић jамом 92 српска сељака из села Мељиновац, општина Доњи Лапац. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,

Протеривање Срба из Хрватске у "Олуји"

Иницијатива младих за људска права позива Загреб да се извини жртвама „Олује“

26. јул 2017.

Иницијатива младих за људска права Хрватске позвала је владу у Загребу да упути извињење невиним жртвама и њиховим породицама за злочине који су почињени за вријеме и након „Олује“, преносе „Новости“. Око 400 грађана који представљају Иницијативу упутили су петицију под називом „Извињење жртвама Олује“, очекујући да ће напокон и хрватски државни врх признати да су почињени злочини. „Извињење упућујемо у ишчекивању да исто учине највиша државна тијела Републике Хрватске, чији су претходници са државних мјеста ову операцију планирали и спровели. Сматрамо да је извињење потребно јер су злочини почињени у име Хрватске,“ стоји у захтјеву Иницијативе, која констатује да је учињено мало или ништа по питању процесуирања починитеља злочина. „Поручујемо влади да је извињење

Сјећање на Србе из Ранче Фото: СРНА

Сјећање на Србе из Ранче- преживјели и породице и даље чекају правду

25. јул 2017.

На градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, положено цвијеће код спомен-крста и прислужене свијеће за покој душа 19 Срба из насеља Ранча које су убиле муслиманске снаге у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године. Међу ових седам цивила биле су три жене, једно лице се још води као нестало, док је 21 рањено, већином жена и дјеце. Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је цвијеће, а чланови породица и комшије окадили су хумке и прислужили свијеће за покој душа њихових убијених сродника и пријатеља. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и

Благоје Граховац

ГЕНЕРАЛ КОЈИ ЈЕ ИЗДАО СВЕ СВОЈЕ ОТАЏБИНЕ

24. јул 2017.

Пише: ЉУБАН КАРАН О књизи генерала Благоја Граховца Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015) На самом почетку треба бити јасан: књига пензионисаног генерала Благоја Граховца (на слици изнад) Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015) је, војнички речено, стратегијски задатак. Она је део пропагандне активности НАТО у Србији. Пажљиво су биране и питко изложене њене основне тезе, једнако пажљиво је одабран тренутак њеног издавања а сам тираж и медијска кампања, којом је праћена, личе на „поплаву“, која би требало да учествује у преокретању или бар корекцији јавног мнења у Србији, које је изразито неповољно кад је НАТО у питању. Генерал се латио тешког задатка да ретушира и улепша слику НАТО

Пале - Централно спомен обиљежје Фото: СРНА

Помен за погинуле припаднике Јахоринског одреда

23. јул 2017.

У Саборном храму Светог Архангела Гаврила на Палама данас је служен парастос за 30 погинулих припадника Првог /Јахоринског/ одреда бригаде Специјалне полиције МУП-а Републике Српске и њиховог легендарног команданта Рајка Кушића. Након парастоса, чланови Удружења ветерана овог одреда положили су цвијеће и вијенце на Централно спомен-обиљежје погинулим припадницима Војске Републике Српске, те на Кушићев гроб у Јахоринском потоку. “Поклонили смо се сјенима 30 бораца који су погинули, а чије су кости узидане у темељима Републике Српске”, нагласио је предсједник Удружења Борислав Цицовић и додао да је тешко свим борцима који су били у одбрамбено-отаџбинском рату да се адаптирају јер им држава није посветила пажњу. Према његовим ријечима, Специјална бригада полиције

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА